Ljubomir Đukić: eksplozija motivacije


Hvala ti na eksploziji motivacije.
Prvo me šokiraš a zatim zabavljaš.
Ljubav artikuliše istinu bića,
zainteresovanos za život
koji se odvija u blaženom vremenu.
U ljubavi nam se gubi trag.
Ljubav je miris knjige koju još nisam prelistao.
Tvoj sladostrastan pogled naslanja se na mene.
Kao nužna posledica
deluješ mi prilično divlje neobuzdano.
Najveći deo mene zanemi pred tvojom pojavom.
U punoj komplementarnosti
preplićemo se u odnosu.
Nikada nećemo postići potpuni mir.
Sunce prodire u naš predeo.
Pitao si me dal je stiglo proleće.
Svaki zrak svetlosti slavi
našu „grešnu“ ljubav,
euforičnu slobodu,
proleće je kad žudimo da vodimo ljubav
da udovoljimo jedan drugom...


 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/29/2016 Edit

Ljubomir Đukić: specifičan bol

Emlen Etting (1905-1993.)

Two young men leaping across a landscape

 

specifičan bol u grudima
to je zato jer sam izbegavao
podivljala osećanja
često bio glup
imao memoriju zlatne ribice
pravio se mnogo manje
problematičan
nego što jesam
detinjstvo mi definitivno
više nije dostupno
ne pripada meni
po svaku cenu sam pokušao
da ga zadržim
zadovoljavao infantilne potrebe
frustrirajuće puste snove
napredovanjem kroz zagonetku
začaranog subjekta
gubio smisao
zauvek nastavljam da čeznem
sa egzistencijalnim
posledicama
to je kao osećaj
topline sunca
kad se njegov pogled nasloni na mene
deo mene zanemi
zgoda je priče radi
osečaj sitosti & malaksalosti
divim se raskošnoj lepoti
genijalnoj neophodnoj
osiromašenoj mašti
ponekad bes gnev strah
oličenje smelosti
moraju da probiju tišinu
da pokrenu izazovu
prilično divlje
neobuzdane stvari
da bi najveći deo mene zanemeo
pred njegovom pojavom...


 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/16/2016 Edit

Ljubomir Đukić zavisnik od ljubavi

 

Pool&Marianela | Ken San Sebastian
facebook.com/PoolyMarianela/photos_stream

Pool&Marianela: Ken San Sebastian

facebook.com/PoolyMarianela/photos_stream

 

Vezao sam se za potištenost i patnju jednog dečaka,
taj teret me kopka, boli, osvaja..
.

Ljubav je trajala jednu noć, jedan sat, jedan minut.
Kako sam uspeo tako lako da se zaljubim
a ne umem da se odljubim.
Tebi pobeda, meni poraz.
Žao mi je što nismo stigli da se smejemo
zajedno zagrljeni.
Sateran u čošak tonem u beznađe.
Zlokobna mantra; ti nisi moj, ja nisam tvoj.
Pod teretom personifikacije savršenstva
pospešujem tugu.
Bilo bi puno da tražim još malo
Sve je lepo ništa lepo nije
Divio sam se njegovim hirovima
imao je strah od mojih cipela  
narukvice legure srebra sa Tibeta...
Ustuknuo pod teretom emocija,
pod teretom patnje,
pod teretom mojih godina.
Ne mogu pridobiti njegovu pažnju,
jer on to ne želi.
Zatražio je da izbrišem sve što sam
osećao, mislio & zapisao o njemu.

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/05/2016 Edit

Ljubomir Đukić negde u zabiti Banata

 

kad pomislim da sam slab i ranjiv, snaga je u meni

Laskam iz daleka.
Ovde su dakle; ljudi samoće.
Dok je ostatak sveta mali i lajav, ovaj svet je mali i tih.
Nebo je ogromno, jasnije se vidi. Stanje duha.
Bujna raznovrsnost stvarnosti nema smisla.
Ugledao sam nebo kakvo ranije nisam.
Gledao sam ga zdušno srčano.
Bilo je dovoljno nisko da me vrati
mladalačkim shvatanjima
odredi raspoloženje.
Tu je dakle On.
To je dakle On.
Ja sam se odrekao Njega.
On se mene nije.
Doživeo sam kraj
svoje ostrašćenosti lutanja.
Negde u Banatu
U Nigdini.
Zabeleženo u trenu.

 

   Sanad, 27.februar 2016.god.

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/01/2016 Edit


Around here



Categories

Moji linkovi

Elektronske knjige

Feeds