ljubomir đukić: zar vas ono ne podseća na nešto?

12/12/2010



 

 

slatka jabuka iskolačenim očima

maza i kad spava od srca igra

neka bude priča šaputava

da ga ne budimo

kao zapitan free jazz se oglašava

recimo da je talasava improvizacija

iz njegovog sna saznanje

vidljiv grad sa usana

sličnost pretčava našu ulicu

tako nekako već je iza kasapnice

grabi preko praga naših vrata

deli nas hodnik

sa nagrđenim asimetričnim zidom

na izgled želi nešto u pohari

komadić po komadić želje

umnoženi u sobi

stižu pominjani prizvani

znakovi pokloni

poludeli izdanci željni greha

krećemo daleko

smeš da pitaš gde

u njegove snove

nemoj da gledaš jer

prvo pridošli već vadi onu stvar

na prizor se brzo navikneš

emantaler oko glavića

u zagrejanoj sobi

vonja zgrušana sperma

visoko podignuta mutirana skulptura

jebe mi se neka vonja

neka i žara

dorašće ulozi na licu mesta

bez igre i otpora nema smisla

mada želi da iskoristiš priliku

dok novajlija kara proživljenog

u krajnjoj liniji suprotnosti kara

onako iskreno

 

 

0 Comments Add your own

Leave a Reply


Around here



Categories

Moji linkovi

Elektronske knjige

Feeds