Ljubomir Đukić: nevoljno klimam glavom
John Tarantola Raven Moon
pun zapažanja
„Nijedan poraz nije najveći.
Naivnost je preimućstvo mladosti.
Živ čovek sve istrpi.“
nisam otporan na dim polen prašinu grinje insekte
plašćenje sena pečenje rakije ojkanje
zatvoren mentalitet izbegavam ekstremne promene
ledenu zabit duha i duše jednostavne stvari škrtosti
naslage prošlosti boli me stara kanjiža snova
ideje koje su iza mene tekst ispisan rukom mojim rečima
tajanstvene pretnje uličnih mangupa
ostrvili su se na mene alergični na ljubav
u njima vrtloži savremeno zlo “naša posla”
nisam stranac koji deli mišljenje
pokušavam samo da razgledam
vrhunski doživljaj
neću da smetam...
želeo sam da budem neupadljiv
takav sam od uvek
podređen ambijentu
zadovoljstvo mi je da upoznam
istrošen tračak nade malobrojnih sretnika
koje uspešno pronalaze svečani ton života
odolevaju sivilu pokušavaju da izbegnu zamku
nametnut osećaj krivice
zaboravim šta sam video i hteo
nesaznatljivi su otrovi lomovi žrtve
neprikladan za snobove i malograđane
na svoj način se izražavam
često ograničen i u suprotnosti sa duhom
namernom mistifikacijom upoznajem ovisnike
krpicama privlače pažnju a šta se zapravo desilo sa njima
da ih uočim radije se ne obazirem
u neugodnom položaju
nikom ništa ne zameram...
da li su čuli za pribranost i spokojstvo?
pun zapažanja obožavam
javnu kolekciju secesije u arhitekturi
često se prihvatam da sedim na klupi
uživam da gledam „svečane“ fasade
zahtevan zagonetan usađen zadivljen prizor
ispunjava doživljaj harmonije prostora
koji nisam prestao da volim
osobenost bliske dekorativnosti
pokušavam da pretočim u misli i reči
odakle da počnem...
prolaznici su isključeni
olupine od ljudi spremni na zlo ako im se pruži šansa
iskrcavaju se u centru varoši grabe svaku priliku
dobro došli u sliku lišeni identiteta imaju li oči
narušavaju spokojstvo - suština je biti u centru pažnje
očajnici veći od ostalih brbljivci neguju odnos
iz dana u dan nevažne epizode
nameću novonastalu situaciju
sve obrnuto preko svojih mogućnosti
napadno prilaze njuše zaviruju ispituju gnjave smetaju
imaju ulogu da sačekuju zaustavljaju
insistiraju da upoznaju ljude
poigravaju napregnuto sprdaju se nameću neprijatnu teskobu
frustriraju ograničavaju čulno emotivno intelektualno sputavaju
šta da radim u opasnom ljutom momentu pod znakom pitanja
kad pomenu određene teme gotovo sigurno ciljaju na mene
pitaju me kojoj strani pripadam želim li da se korigujem
ne pristajem na igru čim ustanem krenem
uveseljavaće se ogovaranjem
jednom ću morati da ustanem
pobrinuću se da nestanem
ni kriv ni dužan izvlačim deblji kraj
pokvarenjaci traže servilnu ljubaznost
nisam snishodljiv
eto tako događa se...
smatram da pojedinac bez duše pun pakosti i zlobe
ni uz pomoć besprekorno modernog marketinga
i elektronske komunikacije ne uspeva da prikrije zlo koje širi
hronične nesposobnostii stvarnu sliku o sebi
zavetovao sam se na zapis dosledan siromaštvu
nisam zahtevan ni društveno situiran
jedva krpim kraj s krajem iz jednog razloga
kopkaju me nedoumice
da li mašta pruža neophodnu ravnotežu
apsurdni postupci...
„Odabrao si najteži put.
Pisac je po pravilu posmatrač
tuđih emocija.
Ako je uslov pisanja doživljaj
onda pisac nema šanse da preživi.“
John Tarantola Baby's Breath and Roses
Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 01/19/2016 Edit