Ljubomir Đukić: izrugivanje

“Čovek celoga života ćuti o nečemu 
što je zapravo uistinu bitno. 
Katkad i umre u toj ćutnji.”

Márai Sándor

 

Prisilili su me da slušam
ružnu šalu
o cvikerašu koji je plašljivac
hiper senzitivan
ili je najperverzniji gad.

Smejali se
a ja se nadao
da ću se za nekoliko sekundi 
izvući
i zaboraviti.

Neke stvari ne krijem
al dobrano smeta
izrugivanje...

(objavio u jednom omladinskom listu pre tri decenije.)

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/06/2017 Edit

Ljubomir Đukić: Laž je sveprisutn

 

Plemenitost, milosrđe i ljubaznost su zamrznute
na licu se osmeh krije od nepoznatig pogleda
osećaš da te strah preuzima
pustio si da pobedi
nestrpljenje raste...
_ _ _

Preživljavam ono što sam propustim u stihu.
Otkrivajući se 
činim štetu
zbog koje ću živeti u svakom licu
pogrešno.
Zar je bitno
šta je ispravno a šta pogrešno
Prolazim sa manama
krijem se iza prijatelja.

Kao da odbacujem kreativnu kontrolu.
Bez napora slobodne misli.

Svakom je dato da stvara sopstveni scenario
za kratku (e)misiju
emituje se beskrajno umorno…

Jedino se još protivrečnost slobodno manifestuje
kao ishitreno reagovanje.

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 09/21/2017 Edit

Ljubomir Đukić: Tri stiha za danas

 

Hoćemo nećemo hoćemo
Dva puta hoćemo
Jednom nećemo

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 09/04/2017 Edit

Ljubomir Đukić: mladalački osmeh, koji pruža svežu inspiraciju

 

Verovatno sam po prirodi poprilično seksualna osoba da bi me zanimala erotično naelektrisana figurativna bizarna priviđenja koja potkopavaju klasične ideje o lepoti i umetničkom izrazu društvenog realizma.

 

 Nicholas Tolmachev 

 https://www.behance.net/tolmachov

 Резултат слика за Nicholas Tolmachev

 Сродна слика

 

 Резултат слика за nick jonas calvin klein's

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 07/17/2017 Edit

Ljubomir Đukić: fotografija funkcioniše


Fotografija  koja funkcioniše kao brusni papir protiv krutih društvenih konstrukcija.

Sugestije i san koji je nalik instalaciji, spaja poeziju, predstavu pejzaža muškog tela i memoriju.

 

Fotografija nepoznatog autora.

 
 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/26/2017 Edit

Ljubomir Đukić: momče

 

u moje vreme 
znalo se
kako doći
do magije
a ne spotaknuti se
u mraku
halucijacije ...

Šta smo
imali ovde?
Bio je jedan
neuspeh.

Ceđen
u unakrsnoj
vatri
navike.
Od čudovišta
zamor.
Dolazi kasnije...
Koji k.
je sad u konzervi?

(nastalo u ekspresiji uz nekoliko krigli tamnog Zaječarskog...)

Фотографија корисника Ljubomir Đukić

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/04/2017 Edit

Ljubomir Đukić: fb / poezija / beleška

 


Mark Horst
 
"in their eyes no.9" 

 

 

rekao sam nikad fb
a sad se do jutra dopisujem:

on sa neobičnom mogućnošću da voli
svoju krhkost
a ja ne želim da sam budan u četiri ujutru
sve što mi piše nikad mi neće reći
u lice
previše dobro
da bi bilo istinito
želi da skrene pažnju na sebe
uplašen 
da bi se fokusirao na pojedinosti
potrebno mu je vreme
za projektovanje instant osećanja
na izmešljenog lika
u ovom slučaju 
živeće posredno preko mene
postaću njegov
mehanizam
preživljavanja

služim za baferovanje
uzdaha
istinito uhhhhhhhh
nakon tri gutljaja Manhattan slasti...
......................
imaš li dobar odnos sa roditeljima?
kome si rekao “volim te“?
zbog čega se kaješ?
koliko si siguran a koliko nesiguran?
da li ti se sviđa neko?
koliko ti je snažan seksualni naboj?
osećaš erotiku?
prihvataš ili potiskivaš svoju prirodu?
plašiš se da ti uhvate osećanja?
kad si uspeo da dodirneš nekog?
dal si ozbiljno zabrinut da se nikad nećeš zaljubiti?
grickaš li nokte?
misliš da sam tvoj vršnjak?
kako reaguješ na aktuelni politički trenutak?
šta misliš dal se prilagođavam na fb?

odgovor:
“Ja sam potpuno nezavisan
qrac...
ne treba mi ničija pomoć!”

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 04/12/2017 Edit

Ljubomir Đukić: poruka u jednom dahu

 
 

Jim Ferringer

 

želim da te zaključam u mojim grudima
da budeš tu do ponoći
u malim jednostavnim trenucima povezivanja
kad raširim ruke najšire što mogu
da izađeš zagrliš me rezigniran
poznajem tvoju ukupnu anatomiju
skloni sad svoje netaknute misli
digni nas iznad njih
zaboravimo oreole dok vodimo ljubav
sa zvezdama
znam da sam zaljubljen u sve što ima veze s tobom
imam želju da te zaštitim
iako si najjača osoba koju znam

zalazak sunca
sunce se pomera uz grmljavinu
donosi čistu radost
način na koji želiš da svi budu srećni
daje mi nadu da nisu svi u svetu okrutni
zaljubio sam se sa intenzivnim osećajem
u davnu esenciju
osećam kao da mi srce može eksplodirati
u svakom trenutku

nije nam smetala kiša uz munje
crtao je prstima po zamagljenom prozoru
kroz siluete naziralo se  sazvežđe
odsjaj povremenog svetla od farova automobila
umesto dodira nežnosti
slamao me je normalnim razgovorom
jer ranije nikad nismo bili normalni
ovo je naš prvi razgovor
nakon sirovih emocija
zvanično obraćanje
 
demoni su mrzeli ono što su od nas videli...
 
 
 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/22/2017 Edit

Ljubomir Đukić: dupence na raspolaganju

 

ALEF GHOSN

nadam se da ćemo jednog dana biti
pravi prijatelji
iako sad izgleda malo verovatno
potrebna mi je vrsta olakšanja
za koju si dovoljno interesantan
dok sam u tebi
nervni tikovi
tresu boli
kao da doživljavam
gašenje
želje

jednostavno zažmuri slušaj
moj glas će ti ostati u glavi
kad izgubimo svaki kontakt
bićemo jedan drugom u dalekoj memoriji
koja se lako može izbrisati
nakon brojnih partnera

imam pedeset godina
ali još nisam potrošio svoju mladost
tako da za romantiku ima vremena
sad je vreme da pronađem zadovoljstvo
čin ljubljenja
uz dupence na raspolaganju
a ti želiš prodorni falus
ne podešavaj ponašanje
on ti je glavna briga
pokaži mi još jednom koliko ga želiš  
jednostavno osećam potrebu
da izbacim ovo
što preti
da me okupira
celog...

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/02/2017 Edit

Ljubomir Đukić: odmah dođi


Резултат слика за Claudio Bindella

Claudio Bindella

da si tu dok pojedem čokoladu
ne naruši ulaz
osećaj disktorzije izložen kao eksponat u izlogu
ili na merdevinama kao letos dok si skidao travu sa krova
gradacija sive & žute uz zrnaste zvukove na raspolaganju
praviš se da me ne čuješ
ako me ne čuješ sranje je zaglavljeno
u tvojim ušima muzika euforija bliska srcu
održavaj dinamiku signala
vrati stvari na svoje mesto ostavi sve kao što je bilo
postani izdanak rezonator imun na stres
opsuj bez trunke gorčine u glasu
dovoljno je razloga
da plutaš izopačen patetičan
oslobodio sam te okova
znaš da je to zamka
prljave ludorije voliš
prolaziš a ko će to da plati
lagodno suprotno važećem načinu života
ne podešavaj ponašanje
lakše ćeš stići do autentičnosti
narativno sam vezan za tebe
nečitak rukopis rado čitam

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 01/06/2017 Edit

Ljubomir Đukić: pitam nadajući se

 

Andrej Dubravsky Carpathian Forest, 2010

pred mentalno fizički užitak zaboravivši na industriju identiteta
u zajedničkom prostoru duha & tela
razgovor posebnog sadržaja sa novajlijom poput mene
stane u nekoliko čaša vina (i više nismo labilni)
uz kompoziciju Rapsodija u plavom (George Gershwin )
odjednom izgleda neopisivo
došlo mi da priđem slobodno bez smernice
usudio sam se da ga oslušnem pogledom nespretno poljubim
jasna oznaka da je pocrveneo
po karakteru & tempu podseća me na sonatu
na početku postoji jedna stvar koja me obuzima
proganja okupira
dodir zadržan na delu tela
da probudim u njemu nijanse
ispitivao dušu u spirali
usklađeni upleteni u tok energije
bez naprezanja niz grlo
žudim za pljuvačkom
vino u krvi melodija u glavi
po delu koje niko nije dodirinuo
direktno povezan u isprepletenim krugovima
oborio me s nogu tek sada mogu
ako žeravica nije jednostrana obuzima nas drhtavica zadovoljstva
užarenim iglama strašću po glatkoj koži
u nama između nas dva uzdignuta tornja
međusobna atrakcija zaranja
kulminira radoznalo
ulazak u cilju stvaranja
zajedničkog vrhunca
uzavrelo u čudu izgubiti sebe
zapanjeni od uzbuđenja
nadire beličasti šum slatkog izdanja
zajednička erupcije u trenu
uz vrisak očekujući ukus...

 

Резултат слика за Andrej Dubravsky, 'Anal ikebana (green),' 2015, DITTRICH & SCHLECHTRIEM

 Andrej Dubravsky 'Anal ikebana (green),' 2015

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/01/2016 Edit

Ljubomir Đukić: Smotanko Modus operandi

 Étude pour Ulysse (mirror)
Daniel Barkley Étude pour Ulysse, 2013.

 

želim samo odrešene ruke olakšanje...

 

ustajalo okruženje u divljini
sputava kreativnost
misterija je nestala

(pretvara se da je sve ostalo isto)
ne dozvoljava sve da vidim
iza zidova poezija ili ludilo
dvorište kuće
glasovi rastu postaju jasniji vidljivi

gde sam nekad živeo
stojim zbunjen kao da ne mogu dalje
u središte kraljevstva
manjem od luksuza
s njim u ulaznom hodniku
voleću ga u nedostatku sjaja
sa očaravajuće plavim očima
na ovom mestu
pokazuje mi stare fotografije
ranije su bile okačene na zid
služile za ukrašavanje
kao holističko umetničko delo

bolno odsutan pokušavam
vinom isprati otrov iz duše
da ga zgrabim za ruku
izbegnem povratak tamnih sati
nestajao je uvek kad ga trebam
vratiće mi se jednog dana
ali ne sada
nejasno uveravanje
nisam mogao da podnesem
to pseudo intelektualno brbljanje
o emocionalnoj nezavisnosti
kreće sam na putovanje
vremenom će nastaviti udvoje
umesto da kulminira radoznalo…

onog dana
kad sve bude rečeno & učinjeno
prisvojiti za sebe
nije fer
da do tada gutam usamljenost
ja sam još jedna stavka dodata na listu želja
obećanja čekanja
zaboravlja da sam nekoliko decenija
stariji od njega
ne volim mačo šepurenje
koje traje dok se na kraju
ne o(ne)svesti

sanjao sam da sam začaran u krevetu
usudio sam se da ga pogledam u oči poljubim
zatim sam ustao da odem da piškim
a tiho što brže pokupio odeću
obukao se iskrao
bežeći od groznog trenutka izvan površnog seksa
stigao sam do sledeće slike
šta mi to radimo
vreme je da se zapitam(o)…




 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/14/2016 Edit

Ljubomir Đukić: Prokleta rutina sprečava da postanem totalno prirodan

 

Harry Bush (1920s - 1994)

 


Umem da rastavim pa da sastavim

 
Mogu da odgovorim na pitanje,
ali sam zapravo uveren da ne želiš da dobiješ odgovor.
Hrabar neustrašiv a bojiš se svoje senke.
Oživiš noću. Čuo sam prasak od busanja u grudi.
Volim te kad si topao puderast
uhvaćen u nevidljivu paučinu
koju osećam po licu i rukama...
 
Gleda odraz svoga lica u ogledu;
“još uvek ne znam šta sam…”
Reci mi da ti kažem.
Uveren sam da zapravo ne želi da sazna odgovor
da želi prepoznao bi se do sada.
(zabrinut zbog onog što drugi misle o njemu)
U odnosu na mene on je stidljiv tih mlakonja...
Vrisak u kratkoj projekciji dovoljno glasno da probudi mrtve.
Obrisa suze papirnim ubrusom.
 
Spojeni u jednu priču
marioneta & ja.
Pokrećem ga a u stvari on to čini meni
u duhu mladosti & slobode.
Bilo bi zanimljivo da pronađem motiv
kako da prepozna sebe
ovako samo prati moje želje & zahteve.
Ima manjak u području koje se zove osećaj...
 
 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/06/2016 Edit

Ljubomir Đukić: Prokleta rutina sprečava da postanem totalno prirodan

 

FRANCISCO HURTZ


uočavam odraz mnogih njegovih uloga
u različitim društvenim krugovima
menja & oblikuje identitet
dok sam ja gotovo uvek isti
društveno konstruisan
(to da sam gej je javna tajna)
ako gledam transcedentalno logički
skoro bez unutrašnjih protivrečnosti
što se najbolje uočava kroz
samozastupanje
primeri su u književnosti
mislim da mnoge pozitivne osobine & stavove
stekao sam iz homoseksualnosti
ponosan na humanizam & altruizam 
(primećujem one koji ne razumevaju razlike
doživljavaju samo kroz seksualnost
homoseksualnost im nije prihvatljiv oblik odnosa)


mogli bi biti koherentni  to je očigledno
na način da ga u celini upoznam
a on mene barem delimično
neophodan uslov za najintimniju bliskost
(ko god je profilisan nije izvan predstave
bez obzira na seksualni učinak)
eksperimentalne samopercepcije uzrokuju lični stres
naprezanje u individualnom pristupu samozastupanja identiteta
seksualni pejzaž konvencionalno doživljavam
nisam ograničen na fantazije fetišističke odnose
zadovoljstvo prelazi unapred određenu granicu
želim da prodrem dublje u prirodu fetišističkog zadovoljstva
da doznam šta oseća partner
odnos je sporazuman
možda nije siguran da mu je uloga prihvatljiva
ali se ne protivi ponuđenim perverzijama
uloge se razlikuju samim tim užitak  nije recipročan
realizacija zavisi od onog što uspe da probudi u izvoru želje
šta dobija njegova znatiželja zauzvrat realizaciji mojih prljavih igrica
šta oseća izdominiran & fetišizovan ne ume da izrazi rečima
ili još nije spreman da govori o ličnom doživljaju
da analizira seksualno iskustvo
možda želi da ga se reši –
ako ne misli i ne govori o tome nije se ni desilo
ili se desilo ali on nije učestvovao (svesno) u tome
zavaravanje traje do sledećeg iskustva

 /nastaviće se/

 

sem título / untitled
fotografia instantânea / instant print photography
2016

 FRANCISCO HURTZ

 


 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 09/07/2016 Edit

Ljubomir Đukić: jedan iz gomile

 

/fotografija nepoznatog autora/

 

     Znam da ima još jednog momka.
Ova dečja igra će me ubiti.
Potopljen kao u snegu
ne mogu da osetim
kiša napolju suze iznutra
sliom & prinudom ovde sam
gurnut u tamu
jednog otresitog lika
koji je stvoren da konzumira sve & svašta...

     „Ne ostavljaj me,
izbavi me iz ćorsokaka,
opsednut imidžom ti si idiot
koji nedostaje
u mom krevetu.
Ne volim te više.“

(A volim ga beskrajno.)



 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 08/16/2016 Edit

Ljubomir Đukić: ostavio mi je sivi kišobran na dar

 

 

            Postao je izgubljen, u velikom selu gde mladi poput njega ne žele da žive, nije hteo ovde da se skrasi. Završio je ekonomski fakultet i nije mu bilo potrebno da ostane. Vreme za ovaj grad mu je isteklo. Propadanje, rđa, smrad iz kanalizacije ostaju iza njega. Nije osetio doživljaj gradskog života, nije ni mogao da oseti ono što ne postoji. Prolazio je ulicama u okruženju ljudi čiji identitet nije poznavao, nije ga zanimalo... Bio je misterija onima koji su odavde, čak i malobrojnim drugarima, pa i dragoj osobi.

          Želeo je divlji izlet u urbane džugle zapada, orjentisan na potrošnju & novitete, ludilo ironičnog šopinga, uz negiranje homoseksualnosti, hipster nego šta... Postao je uzorni pripadnik kontrolisanog globalnog trenda. Nije želeo da pokuša da se snađe u ovom ludom svetu, odlučio je da se udalji od beznađa primitivizma. O njemu ne postoji priča, nije imao potrebu da mi do kraja izrazi osećanja, misli i strahove. Gde se zaputio nije mi poznato. Otišao je bez pozdrava. Osetio sam da odlazi, poslao mi je sanjiv širok osmeh, traljav površan oproštajni poljubac, nije me ni pogledao. U nedostatku sam mogućnosti da tog jutra s njim razgovaram. Bilo mi je teško… Obuhvatali smo saglasnost pravog zadovoljstva, bilo je šanse da preraste u ljubav... Tkao je mrežu oko mog duha. Mučio me kolebljiv, dostigao zavist; kao da je bio ljubomoran na dodire nežnost, toplinu koju mu pružam... I danas nakon mnogo godina u tišini, najveći deo mene bi zanemeo pred njegovom pojavom. Upamtio sam ga kao beznadežno romantičnog sa prljavim mislima, pod snažnim uticajem želja

         Neki dragi ljudi koji nisu otišli tada odlaze sada…

                                                                                           / odlomak /

 


 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 08/07/2016 Edit

Ljubomir Đukić: srce dečaka za čuđenje i ranjivost

 Egon Posselt dečak sa svećom (1972)

Noćas je puno zvezda na nebu, zurim u njih...
Gde da počnem a gde da se zaustavim?
Volim trenutak kad naslutim istinu.
Zastrašujuća pomisao;
ceo život bi mogao da se završi
u trenutku ljubavi.
Sreća je što nisam istrajavao u zabludama.
On je tako očaravajuće zgodan & nezgodan.
Ponudio sam mu ranjivost, saosećanje…
pripadam u potpunosti
blaženstvu ljubavi sa značenjem u sebi & izvan sebe.
S njim održavam estetiku,
neprekidna osećanja
različite jačine.

Prošlost je izgleda bez ožiljaka.
Jedva mogu da podnesem da ga pogledam u oči
kao da gledam u sunce.
Trenutak kad sam naslutio istinu
unutar njega,
od tog trena kao da mu pripadam
u potpunosti.
Još uvek ima srce dečaka
za čuđenje i ranjivost.
Za ljubav nije potreban jak kompliment,
omiljen smeli korak je dovoljan;
zbrka divnog haosa u njegovim očima...

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 07/20/2016 Edit

Ljubomir Đukić: znam za radost života

 

Rođen sam pre 50 godina na današnji dan, bio je petak kao i danas, u 16 časova...

 

osećam se siguran u sebe

priznajem korake na različitim putevima

pokušavam u bilo kom pravcu

znam za radost života

osvanuo sam van grada

jutros suncokret svetli na suncu

mojih pola veka angažovanog budizma

korak donosi detinjstvo iluzije još u meni

osmeh dokazuje da posmatram maštam

da ne bih trpio transformišem smeće

iz sebe & oko sebe

osmeh je deo čudesnog postojanja…

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 07/08/2016 Edit

Ljubomir Đukić: unutrašnje sunce

 


/stara fotografija nepoznatog autora/

 
 

iznova uživam dok razmišljam
o doživljenom užitku
izmaglice nezadovoljstva nestaju
dok biram da mirujem
kiša me tiho miluje
unutrašnje sunce
prevazilazi prolaznost
volim da živim taj trenutak
mnoge stvari prolaze kroz viđeno
obnavljam sebe

seksualne aktivnosti usmeravam
na jednog pojedinca
koji je pregledan
označen nijansiranim diskursom
vizuelnom karakteristikom
koja me uzbuđuje
za mene ne postoje složeni putevi
osim jednog jednostavnog
imam potrebu
da mu se divim
prisutno je divljenje u odnosu
netipičan ljubavni život
decenijama plivam bez osećaja umora
ushićeno na istoj talasnoj dužini

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/26/2016 Edit

Ljubomir Đukić u tamnom oblaku

 

 

Svašta se može dogoditi...

Praznina u razmišljanjima.

Nema nikakvog smisla.

Pokušavam da budem

u tamnom oblaku ništavan bez detalja,

nebo deluje apsurdno.

Stiže me tuga

nova patnja

so na rane.

 

Hodam duž zamišljenog hodnika.

Hrapava kadenca po disanju.

Uzak prolaz za vazduh.

Ne mogu da izdržim

korak po korak po taktu

skriveno srce u grlu

bez svetlosti

bez prirodno posvećenog stanja.

 

Bodu me oštre reči, prezir, podsmeh...

Ne postoji bezbedna udaljenost od mržnje i nasilja.

Ne mogu da podnesem

da sam kukavica  licemer.

Sunce kroz čvrste omče

zasvetluca u suzi svetlosti uma

potajno na isteku dana.

 

 

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/13/2016 Edit

Ljubomir Đukić san ili prva lekcija

     

“Buddhist saint” By  HIDEKI KOH

 

      Vremenom je stekao sposobnost da se uklopi u pozadinu, gde god da je – na policama, bašti, na zavesama, u ulazima, na ulici. Za neuvežbano oko bio je nevidljiv. Nisu ga primećivali čak i kada su i bili u istoj sobi sa njim. Pojavio se brzo kao kroki, opskuran, boje kao od mastila.


     Kad sam ga prvi put ugledao šapnuo mi je:

     “ Najteža stvar koju treba učiniti je da stvorite čitav, uverljiv svet za druge ljude da bi uživali. To je najusamljeniji posao jer nema podrške, pomoći i saveta. Primoran sam na jednostavan korak po korak u stvaralačkom procesu...

     Ti ćeš me razumeti čak i kad klizim preko tebe jer si po prirodi kreativna nezavisna osoba koja se uglavnom kreće po instiktu. Ko je još zaspao u suzama. Zvuk dopire sa zategnute kože. Kakva je to pesma. Ona se menja sa vetrom. Pitajte me opet za nedelju dana i to će biti potpuno drugačije. Danas, međutim to je ovako. Krik zadržavam u sebi, kad god bih se usudio da pokušam da vrisnem. Onaj sam o kome se ne priča. Činim ono što ruke ne čine. Dodirujem ono što ruke ne dodiruju.

     Ne moraš biti prihvaćen od strane drugih. Samo budi. Život je dragocen. Bićeš slobodan kad izgubiš želju da impresioniraš druge. Svet nije ograničen na ono što vidiš. Prihvati brige, strah i bes, oni su navika. Meditacija je prirodni kapacitet lečenja. Za svoje greške uvek krivimo druge. Pogledaj sebe iskreno i nežno."

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/08/2016 Edit

Ljubomir Đukić: Kad imaš ljubav imaš sve

 logo

   

Intervju | Izvor:  GayEcho  | Ben Ihab

 

Ljubomir Đukić: Kad imaš ljubav imaš sve

 

roman2016-05

 

Skoro deceniju si bezuspešno pokušavao da objaviš svoj kratki treš roman “Nije teško biti gej”. Odrekao si se štampanog izdanja i objavio ga kao poklon čitaocima u elektronskom izdanju. Šta imaš da kažeš o svom romanu?  

 – Moja bezvredna avantura koju automatski beležim i objavljujem bez izmena, već u naslovu romana dajem karakter, u želji da ispričam priču, u skladu sa lepim, teškim, mučnim događajima. Svestan da roman nije dovoljno uzbudljiv i čitljiv kao što ni život jednog geja nije jednostavan. Pokušao sam da osvetlim dešavanja u toku jednog leta nekolicine likova sa kojima sam bio povezan, čija je sudbina slična mojoj.

Književnost ume da prodre do najprovokativnijih tema. Jednoj od takvih tema si posvetio roman. Šta očekuješ, dal' će čitaoci biti zadovoljni tvojim delom?

– Postmoderni treš kratki roman, sa otvorenom strukturom koja je labavo povezana, dopušta čitaocu različite slobodne interpretacije. Priča je bez klasičnog zapleta, bez početka je i ostaje nedovršena, dok se kategorije realnog i imaginarnog zamućuju. Nije jasno šta sve može da oseća čitalac nakon sat – dva koliko traje druženje sa ovim treš štivom, šta budi u njemu, šta ostaje nakon čitanja. Sumanut, gotovo nerazumljiv roman, sreća pa je kratak.

djukic2016-05

U ovom romanu je sazdana tvoja unutrašnja borba, ona se najbolje uočava u dijalogu glavnih likova. Taj dijalog ponekad iznenadi temom i sadržajem, tiče se glavnih likova ali i okruženja. Kako ti danas doživljavaš situaciju kroz koju prolaze glavni likovi, sa vremenske distance; tada kad je rukopis napisan i sada kad je doživeo svetlost ekrana?

 – Glavni likovi upadaju u misli, sa njima misli odlutaju, otvaraju nove teme…Za mene i danas kao i onda je ostalo otvoreno pitanje; dal stil, stav, ponašanje u situacijama u kojima su se zatekli likovi romana, romaneskni segmenti koji jesu i nisu povezani, višestruko umnožavaju sliku, dal deluju otrkrivalački… Umesto da pojašnjavam, primera radi traganje za identitetom koje se događa pod strahom i strepnjom; iritantan sam sa onim što je za mene iritantno, kao da emotivno labilan na svakom koraku se sporim sa okruženjem a ponajviše sam sa sobom. Patnja u nedokučivoj usamljenosti tišti, kopka, ne da mira…

Poznavajući tvoj poetski i esejistički rad kao i performanse koje si nekad izvodio, očekivao sam da ćeš više ekspoloatisati seks, međutim to je izostalo, zar treš ne trpi eksplicitne slike seksa?

– Nisam eksploatisao fikciju eksplicitnim seksom, promiskuitetom, orgijama, seksom na otvorenom, BDSM…da bih privukao čitaoce. Opscenost je u meri koliko je bilo tada u mom životu. Od tada gotovo da sam izgubio osećaj sramotnosti i pored činjenice da  povučeno živim. Priče koje trenutno pišem su totalno “nepristojne” za puritance, dakle čistunce, jer pružaju jeftino uzbuđenje. Jednostavno tad nisam imao a sada imam želju za tim. Objašnjenje postoji ali nije bitno pomena u ovom trenutku.

knjiga2016-05n

Stigli smo i do najbitnijeg pitanja za mene. Često u razgovoru ponavljaš da si se umesto karijere odlučio za slobodu. Odredio si svoj položaj i pravac na merginama društva. Umesto “ozbiljne” književnosti odlučio si se za queer i  trash zašto?

– Moj je treš. Povlačim debelu liniju razgraničenja od ozbiljne literature. Za nekog ono što sada i u ubuduće budem objavljivao biće đubre a za nekog blago. Kvalitet i vrednost određuju lični kriterijumi, ličnog estetskog i individualnog referentnog okvira a ne recimo ono što nam uporno nameću tradicionalisti kao standarde. Primera radi, ako je nešto zabavno ne znači da je samim tim i bezvredno. Ozbiljna literatura poseduje univerzalnost teme, mislim na univerzalnu podobnost a osobenost stila i dikcije, gledište, poznavanje života i misli ne sme da pređe standarde, mora da bude strogo u okviru ovozemaljskog, tradicionalnog, verski i moralno prihvatljivog. Ne želim da robujem takvoj literaturi. Sloboda misli i sloboda izražavanja za mene su od neprocenjive vrednosti.

Ozbiljna literatura, savremena a nastala u tradicionalnom ruhu iz pera ili računara nacionalnih književnih sukcesora, prati uspostavljenu tipičnu formulu, a zašto bi neko čitao dijalog koji je već pročitao bezbroj puta u bezbroj knjiga. Čemu nas uči takva književnost ako ne nacionalističkoj političkoj podobnosti. Ukazuje nam na stanje koje nam je dobro poznato, u želji da izgleda preterano direktno i ozbilno a u stvari jednostavno, jednostrano osvetljuje stanje bez kontrasta. U čemu je onda draž takve literature? Snaga mita i legendi postaje bezvredna bez životnog impulsa, slika, simbola, stanja o današnjici. Pokazuju nam veštinu tehnike tradicionalnog pisanja. Tehnika im je važna a ne sadržaj. Koriste veštinu za krajnju komercijalnost svojih dela. Nikad nisam robovao nižim motivima kao što je karijerizam, zarada za život…Nisam želeo da se odreknem sebe da bih se ulagivao bilo kome radi popularnosti i novca. Umem da se radujem spontanosti, kreativnoj potrebi da budem iskren prema sebi u želji da me prepoznaju kroz queer diskurs.

Šta nudi treš književnost?

– Bitno je da književna dela utiču na ljude na određen način. Kakva god da su ta dela - za one na koje utiču su važna dela. Dela ne moraju biti klasična, antologijska, ozbiljna, može to biti i popularana savremena knjižrvnost pa i da je treš. U mom slučaju treš je recikliran, samim tim čist, bezazlen, pristojna alternativa.

I za kraj našeg kratkog razgovora pitaću te; dal je lako ili teško biti gej?

– Mislim da je na Zapadnom Balkanu preteško biti gej. Izloženi smo netrpeljivosti, netoleranciji, predrasudama i osudama. Dovoljno je to da ste drugačiji da bi ste bili satanizovani, proglašeni bolesnim... Još ako ste deklarisan gej nikad kraja osudama i kritikama. Lakše je ako prihvatiš da si namerno zapostavljen, skrajnut, gurnut na marginu i počneš da deluješ sa margine. Gradiš mikrokosmos u koji dopuštaš da uđe neko neiskvaren, neko ko je uspeo da se sačuva beznađa, neko ko želi da ti pruži podršku. Kad imaš ljubav imaš sve.

Prpadnike LGBTIQ populacije u težnji ka ravnopravnosti očekuju bolji uslovi ulaskom u EU. Ali na tom putu moramo se zalagati za naša prava, koliko ko ima smelosti, znanja, volje i sposobnosti.To je naš zadatak. Po mom skromnom mišljenju za realizaciju tog zadatka nedostaje nam entuzijazam.

 

 

 

 "Nije teško biti gej" (kratki treš roman):https://www.scribd.com/

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/27/2016 Edit

Ljubomir Đukić roman u slobodnom pristupu čitaocima

 
 

 
 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/16/2016 Edit

Ljubomir Đukić “Nije teško biti gej”

Uskoro roman “Nije teško biti gej”

na slobodnom raspolaganju čitaocima

 

Deset godina sam u potrazi za izdavačem knjiga koji bi objavio moj treš kratki roman: „Nije teško biti gej“. Sada kada sam izgubio svaku nadu da će roman doživeti štampano izdanje odlučio sam da ga objavim u elektronskom formatu. Imaćete priliku da ga pročitate besplatno. Roman će biti objavljen 17. maja na Maeđunarodni dan borbe protiv homofobije.

 

 

 

https://www.scribd.com/

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/13/2016 Edit

Ljubomir Đukić borba sa osećanjima

 


Mark+Morrisroe1.jpg

 

Mark Morrisroe (1959-1989) Untitled (Mario), 1986.

 

sad znam da si to ti
u derutnoj nedođiji bogate prošlosti
sistem je u ruševinama
ne želim ponuđeno (glupe smernice & primedbe)
odabraću sam
nikad ne gubim inspiraciju
negde si kao da se kriješ
neko je rekao
kako trebaš da opravdavaš
svoje slabosti
od tog dana se mučiš
u borbi sa osećanjima
rekli su ti da moraš
biti uskraćen od ljubavi & sladostrašća
da izabereš stranu
u koju ćeš slepo da veruješ
kategorično sam bio uveren
da treba svršiti sa tim
izvini nemam više energiju
za gubljenje
bolja je moja eskapada; poetizacija smeća
podelio sam misli sa sladunjavim svetom
“moje želje gore u paklu lepote
prokleto telo & duša od šibanja preko točka do čerečenja“
nikad nećeš postići potpuni mir
mentalitet je trajno ugrađen
oštećenje je prouzrokovano kamenjem
previše je onog što sam ti
izgovorio o zabludama  mitovima...
u odnosu na život veruješ u komunikaciju
sa nevidljivim silama

 

 

Mark+Morrisroe+-Figure+Study%252C+1985.j
Mark Morrisroe (1959-1989) Figure Study, 1985 20x16 inches, C-print, negative sandwich.
 
 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/05/2016 Edit

Ljubomir Đukić: eksplozija motivacije


Hvala ti na eksploziji motivacije.
Prvo me šokiraš a zatim zabavljaš.
Ljubav artikuliše istinu bića,
zainteresovanos za život
koji se odvija u blaženom vremenu.
U ljubavi nam se gubi trag.
Ljubav je miris knjige koju još nisam prelistao.
Tvoj sladostrastan pogled naslanja se na mene.
Kao nužna posledica
deluješ mi prilično divlje neobuzdano.
Najveći deo mene zanemi pred tvojom pojavom.
U punoj komplementarnosti
preplićemo se u odnosu.
Nikada nećemo postići potpuni mir.
Sunce prodire u naš predeo.
Pitao si me dal je stiglo proleće.
Svaki zrak svetlosti slavi
našu „grešnu“ ljubav,
euforičnu slobodu,
proleće je kad žudimo da vodimo ljubav
da udovoljimo jedan drugom...


 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/29/2016 Edit

Ljubomir Đukić: specifičan bol

Emlen Etting (1905-1993.)

Two young men leaping across a landscape

 

specifičan bol u grudima
to je zato jer sam izbegavao
podivljala osećanja
često bio glup
imao memoriju zlatne ribice
pravio se mnogo manje
problematičan
nego što jesam
detinjstvo mi definitivno
više nije dostupno
ne pripada meni
po svaku cenu sam pokušao
da ga zadržim
zadovoljavao infantilne potrebe
frustrirajuće puste snove
napredovanjem kroz zagonetku
začaranog subjekta
gubio smisao
zauvek nastavljam da čeznem
sa egzistencijalnim
posledicama
to je kao osećaj
topline sunca
kad se njegov pogled nasloni na mene
deo mene zanemi
zgoda je priče radi
osečaj sitosti & malaksalosti
divim se raskošnoj lepoti
genijalnoj neophodnoj
osiromašenoj mašti
ponekad bes gnev strah
oličenje smelosti
moraju da probiju tišinu
da pokrenu izazovu
prilično divlje
neobuzdane stvari
da bi najveći deo mene zanemeo
pred njegovom pojavom...


 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/16/2016 Edit

Ljubomir Đukić zavisnik od ljubavi

 

Pool&Marianela | Ken San Sebastian
facebook.com/PoolyMarianela/photos_stream

Pool&Marianela: Ken San Sebastian

facebook.com/PoolyMarianela/photos_stream

 

Vezao sam se za potištenost i patnju jednog dečaka,
taj teret me kopka, boli, osvaja..
.

Ljubav je trajala jednu noć, jedan sat, jedan minut.
Kako sam uspeo tako lako da se zaljubim
a ne umem da se odljubim.
Tebi pobeda, meni poraz.
Žao mi je što nismo stigli da se smejemo
zajedno zagrljeni.
Sateran u čošak tonem u beznađe.
Zlokobna mantra; ti nisi moj, ja nisam tvoj.
Pod teretom personifikacije savršenstva
pospešujem tugu.
Bilo bi puno da tražim još malo
Sve je lepo ništa lepo nije
Divio sam se njegovim hirovima
imao je strah od mojih cipela  
narukvice legure srebra sa Tibeta...
Ustuknuo pod teretom emocija,
pod teretom patnje,
pod teretom mojih godina.
Ne mogu pridobiti njegovu pažnju,
jer on to ne želi.
Zatražio je da izbrišem sve što sam
osećao, mislio & zapisao o njemu.

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/05/2016 Edit

Ljubomir Đukić negde u zabiti Banata

 

kad pomislim da sam slab i ranjiv, snaga je u meni

Laskam iz daleka.
Ovde su dakle; ljudi samoće.
Dok je ostatak sveta mali i lajav, ovaj svet je mali i tih.
Nebo je ogromno, jasnije se vidi. Stanje duha.
Bujna raznovrsnost stvarnosti nema smisla.
Ugledao sam nebo kakvo ranije nisam.
Gledao sam ga zdušno srčano.
Bilo je dovoljno nisko da me vrati
mladalačkim shvatanjima
odredi raspoloženje.
Tu je dakle On.
To je dakle On.
Ja sam se odrekao Njega.
On se mene nije.
Doživeo sam kraj
svoje ostrašćenosti lutanja.
Negde u Banatu
U Nigdini.
Zabeleženo u trenu.

 

   Sanad, 27.februar 2016.god.

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/01/2016 Edit

Ljubomir Đukić: virak od ekstrakcije


 (stara fotografija nepoznatog autora)

 

lep mi je virak (rosanica rosna trava) od ekstrakcije
ali bosiljak zaostaje u poglavlju jedne ideje
uznemirava me stvara atmosferu
čak mislim da nije nikao bosiljak već ciklama
hibridni identitet manje egzotičan
meni nepoznat
ideja je u prilici da se realizuje
odmor u trouglu vizuelnog razgovora
fokusirana lična zabrinutost na snazi je
uključuju se primeri koji izlaze iz dijaloga
rast - mir - zabava
simbolično predstavljanje slobode
želja za životom
koja nakon izvesnog vremena vene
presađivanje u sobne cvetne leje je uramljivanje
možda gubtak
cvet podređen suncu i meni
u mozaiku rezidencije ocrtava ličnost
vegetacija katalizator mašte izaziva promene
čežnja da prežive makar prve mrazeve
odstranio sam brojne predmete koje su bez namene
da bi biljni svet pokazao moć domen stanje
da bih stekao direktno iskustvo
bez svesne distance... 

 

Besplatna  E – Knjiga

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/21/2016 Edit

Ljubomir Đukić: Osluškuj me, saznaćeš…

 

Ne ponižavaš ti ni sebe ni mene..
Odavno naučih da u ljubavi nema ni ponosa ni ljubavi..
Ego, sujeta, ko pati od toga, sve nestaje..
Najčvršći padaju, maske padaju, zavese padaju..
Otkrivamo se goli pred nekim jer tako želimo.


zašto nosiš sav prtljag sa sobom
teret na leđima
možeš li krenuti napred
bez brige o meni
guraš dovoljno daleko
gde more ispunjava obalu
pazeći samo na sebe
život nije takmičenje
protiv bure uragana
nosi budućnost u obe ruke
očekuju te
najneobičniji prizori
u neobičnim mestima
dal znaš ko si ti

pravim greške
osećaj bačen u stranu
srdačno u pokušaju
gotovo nervezno bavi se sa mnom
slojevito komplikovano
ljudski valjda danas tako treba

tu sam
otvori
kutiju sa poklopcem
žabac koji peva
u starom crtanom filmu
bajke braće grim
moja krivica raste
kao cvet iz betonske pukotine

dan se pretvara u noć
ne gubi vreme
pokušavajući da produžiš
ono što mora nestati
neke stvari su suviše dobre
da bi bile istinite
skroman sam
baš kao što sam uvek bio
pitam se da li treba da pokažem
koliko te volim
nisam siguran
i dalje stojim tamo
moleći da me pustiš unutra
ne mogu da sakrijem

sve je ispočetka
premeštaš se
na neko novo mesto
prošlost je bez traga

topim se na dušeku
svetlucavi tragovi u dugom uzdahu
sve je prijatno
ipak nešto nije u redu
u kratkom trzaju usponu padu
konačno bez zaključka
o nama

osetljiv stomak strah
nisi izuzetak
nisam izuzetak
koji želi da izbegne
tužan kraj

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/16/2016 Edit

Ljubomir Đukić: ljutiš se kad nije sve po tvojoj projekciji

                                                (Stara fotografija nepoznatog autora)


Osuđen da želi ono što ne može da ima.

zanemarivanje samo održava bol
simbolizuje krhkost života
ronjenje u vlastitom odrazu
tražio je radoznalog posmatrača
da učestvuje u uspostavljanju značenja
njegovih fotografija na gej profilu
privlači pažnju otkrivajućii kreativni impuls
ulazeći u misteriju
beležio sam zamršena osećanja
zbližavanja & odbijanja
gradili individualne snove
zamerio mi je prošlost
osporio sadašnjost
od tada aktiviran na događaj
pritiska morbidna nostalgija
kao da je stara teška ajnfort kapija
„što je izgubljeno ne može biti slomljeno
kad je energija mirna srce je na mestu“
bespomoćan protiv sopstvenih misli
srce me boli ukazuje
da sam još uvek čovek
sa ulogom u ljubavi
ne zagrevam telo seksualnim projekcijama
ljubim kamen emocijama
kamenje pršti
pogađa me
bili smo loši
jedan drugom
kako bi tek izgledalo
da smo dobri
nismo saznali

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/12/2016 Edit

Ljubomir Đukić: "ljubi kamen"

 

 

Anthony Gayton

        

                  „Ljubi kamen...“ Alex


možda ću se vratiti
sada ne mogu
čega je previše gubi značaj
nadjačalo me
tvoje mentalno ropstvo
s tobom upravljaju
bežeći iz okrutne stvarnosti
direktno upadaš u nametnut mehanizam
zatvorenih očiju
veruješ onima koji ti u duši šire
nemirna lutanja oličenje depresije izaziva strah
bizarnu patnju u maniru mračne atmosfere
beskrajno mučenje kajanje
opsednut si pitanjima savetima klera
u vrtlogu beznađa iz dubine iskačeš na površinu
u tamu nadrealnog sveta
simbolika je notorna
smešna
verovanjem u svet iz mašte
u bajke iz antičke civilizacije
poričeš ono što jesi
u korist onog što nisi
bez napora da pronađeš sebe
šta ti vredi molitva
misterioznoj dimenziji postojanja
bez spoljne refleksije
bez jednostavne introspekcije o sebi
bez osećanja ličnosti
umesto razotkrivanja komplikacije
nepromišljeno prihvataš
u nadi da nađeš spas
dal spas od sebe histerika
emotivno labilnog
frustiranog u frenetičnoj potragi
za skučenom pažnjom
izbezumljenost izgledom
erotske pomahnitalosti
ili užitkom od analingusa
& od penetrirajućeg falusa

odupirem se
radije ljubim kamen
...

 

 Anthony Gayton

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/06/2016 Edit

Ljubomir Đukić: ljubaznica

 

 

Ismael Álvarez

 

on je ljubaznica on ne diva on je narcis on je...

 

 


psihički zastrašenoj divi pokušavam objasniti
kako najlakše u skučenom životnom prostoru
(u koji je zatočen) da bitiše izrazi svoj stil
da zaboravi na gluposti barem u onoj meri
da ga ne opterećuju čestim prisećanjem
patnja proizlazi iz privida
patnja se sastoji od otvorenog poziva
tuge kajanja griže savesti
bol u predelu duše & duha
on je diva da ga jebeš
dušice nisu ruke hladne
probaj prenosiv osećaj
ukazuje na lepotu & ružnoću
(u stanju sam da ih volim podjednako)
obnoviti odnos sa prirodom
kolaps propale civilizacije
do mere prihvatanja neminovnosti
starenja raspadanja
to je mehanizam stvarnosti
ne volim razgovor s njim
delimično zato jer
ako je uvređen ima oštar jezik
uglavnom je zauzet
sam sebe fotografiše
& zamornom pričom proizašlom iz privida
da nije toga bio bi nezaboravan lik
impregniraću ga da ćuti
ili da me impresionira svojom poletnom mešavinom
mladalačkog šarma & lude gej fantazije
dozvoljeno mu je da jeca & uzdiše
humor sa lakoćom pobeđuje
neizvesnost
kao da nas neko iz blizine posmatra
srodna zabluda
otvori usta ispruži jezik
u tunelu slepa postojanost & sladak dah
umiri osećaj krivice
zloupotrebljen si za razne priče
radije potražimo pukotine dole na bockavoj mahovini
ovde ne možemo biti pronađeni
prizemljeni smo smanjeni stanjeni
čak ni moj aluvijalan trbuh nije impozantan
trzaji kljucaju u njemu
prostor se savija u nas
priželjkivane dodire u tmini
sami namamljeni uzdasi
pogled na bitak
preukusan zalogaj srži
ono što se zbiva nije očigledno jasno
nije ni prepoznatljivo
a stvaran je osećaj
prenosimo ga jedan na drugog
u večernjim satima izgubili smo se
u kući
gde god sam se zatekao
ugasio svetlo
zapalio žarište
prodorno glasno bolno
usisavanje praznine
vidimo šta ne postoji
trebalo bi da pomogne
zadržavamo plimu
kako spoljni svet ne bi ulazio
kroz ključaonicu
ovde se igramo
prizori prirode
svetlo raspoloženje u tamnoj odaji
spolja u trenu odrastamo
u ono što ne želimo
ne možemo ništa
uraditi
povodom toga
ostaje oskrnavljen utisak
svaki put
kao svaki put
spreman da zaboravi…

 

 Ismael Álvarez

 

Besplatna  E – Knjiga

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/01/2016 Edit

Ljubomir Đukić: nevoljno klimam glavom

 

 

 

John Tarantola  Raven Moon

 

                                                       pun zapažanja

 
„Nijedan poraz nije najveći.
Naivnost je preimućstvo mladosti.
Živ čovek sve istrpi.“
 
nisam otporan na dim polen prašinu grinje insekte
plašćenje sena pečenje rakije ojkanje
zatvoren mentalitet izbegavam ekstremne promene
ledenu zabit duha i duše jednostavne stvari škrtosti
naslage prošlosti boli me stara kanjiža snova
ideje koje su iza mene tekst ispisan rukom mojim rečima
tajanstvene pretnje uličnih mangupa
ostrvili su se na mene alergični na ljubav
u njima vrtloži  savremeno zlo “naša posla”
 
nisam stranac koji deli mišljenje
pokušavam samo da razgledam
vrhunski doživljaj
 
neću da smetam...
 
želeo sam da budem neupadljiv
takav sam od uvek
podređen ambijentu
 
zadovoljstvo mi je da upoznam
istrošen tračak nade malobrojnih sretnika
koje uspešno pronalaze svečani ton života
odolevaju sivilu pokušavaju da izbegnu zamku
nametnut osećaj krivice
 
zaboravim šta sam video i hteo
nesaznatljivi su otrovi  lomovi žrtve
 
neprikladan za snobove i malograđane
na svoj način se izražavam
često ograničen i u suprotnosti sa duhom
namernom mistifikacijom upoznajem ovisnike
krpicama privlače pažnju a šta se zapravo desilo sa njima
da ih uočim radije se ne obazirem
u neugodnom položaju
nikom ništa ne zameram...
da li su čuli za pribranost i spokojstvo?
 
pun zapažanja obožavam
javnu kolekciju secesije u arhitekturi
često se prihvatam da sedim na klupi
uživam da gledam „svečane“ fasade
zahtevan zagonetan usađen zadivljen prizor
ispunjava doživljaj harmonije prostora
koji nisam prestao da volim
osobenost bliske dekorativnosti
pokušavam da pretočim u misli i reči
odakle da počnem...
 
prolaznici su isključeni
olupine od ljudi spremni na zlo ako im se pruži šansa
iskrcavaju se u centru varoši grabe svaku priliku
dobro došli u sliku lišeni identiteta imaju li oči
narušavaju spokojstvo - suština je biti u centru pažnje
očajnici veći od ostalih brbljivci neguju odnos
iz dana u dan nevažne epizode
nameću novonastalu situaciju
sve obrnuto preko svojih mogućnosti
napadno prilaze njuše zaviruju ispituju gnjave smetaju
imaju ulogu da sačekuju zaustavljaju
insistiraju da upoznaju ljude
poigravaju napregnuto sprdaju se nameću neprijatnu teskobu
frustriraju ograničavaju čulno emotivno intelektualno sputavaju
šta da radim u opasnom ljutom momentu pod znakom pitanja
kad pomenu određene teme gotovo sigurno ciljaju na mene
pitaju me kojoj strani pripadam želim li da se korigujem
ne pristajem na igru čim ustanem krenem
uveseljavaće se ogovaranjem
jednom ću morati da ustanem
pobrinuću se da nestanem
ni kriv ni dužan izvlačim deblji kraj
 
pokvarenjaci  traže servilnu ljubaznost
nisam snishodljiv
 
eto tako događa se...
 
smatram da pojedinac bez duše pun pakosti i zlobe
ni uz pomoć besprekorno modernog marketinga
i elektronske komunikacije ne uspeva da prikrije zlo koje širi
hronične nesposobnostii stvarnu sliku o sebi
 
zavetovao sam se na zapis dosledan siromaštvu
nisam zahtevan ni društveno situiran
jedva krpim kraj s krajem iz jednog razloga
kopkaju me nedoumice
da li mašta pruža neophodnu ravnotežu
apsurdni postupci...
 
„Odabrao si najteži put.
Pisac je po pravilu posmatrač
tuđih emocija.
Ako je uslov pisanja doživljaj
onda pisac nema šanse da preživi.“

 

 

John Tarantola  Baby's Breath and Roses

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 01/19/2016 Edit

Ljubomir Đukić: čudak & provokator

 

 Steve Walker (1961 – 2012)

 


dobri smo mi drugari
ali nikako ne možemo biti prijatelji
(situaciju može lako da promeni
jer je ekstremno senzualan & provokativan)
kao da sam postao
prekomerno introvertan
šta predstavlja gest
tirkizno zelen kristal
suština nije da budem u pravu
dovoljno je da sam
obavijen s dve zmije kao kaducej
a on je nekako
nezaslađen neveseo
baš kakvog ne volim
još nije savladao strah
za njega je bučna
a za mene
nečujna razgalamljena masa
došao je
beše to tek prva lekcija
mnogo lakše od očekivanog napora
koja ga upućuje
u drugu stvarnost
paralelni svet
 „u ljubavi nema prekomernosti“
znam da je tako
želim da upoznam njegov unutrašnji doživljeni svet
snaga govori
možewmo da uradimo
ono što najviše želimo
& oino što najviše volimo
pitao sam ga
primećuje li divan dan
pokušavam da prikrijem
podvig duha
pravim se blesav
kao da nisam prožez misterijom
ličnog otkrića
lažem da sam uklopljen
a neuklopljen sam čudak
modrice su dokaz koliko se volimo
cvetanje - imam udela u tome
odvodi na drugu stranu
u nadi da postoji u njemu
pravedniji drugačiji svet
uznosi
podstiče
u sjajnu trivijalnost
prirodni ritam
stvara ironiju
od bizarnog seksa
možda je razlog
u početnoj demenciji
gubitku socijalne sposobnosti
koja se izražava
u sadističkom naboju
prema partneru
nezadovoljstvo
pretočeno u užitak
bez raspleta
ne uočavam pravu realnost
odnos kratko traje naizgled
postojimo
jedan pored drugog
& jedan u drugom
na pozornici nepoverenja
samo se nazire
šta bi moglo da se desi
iz izrazitog nepoverenja
umesto grubog seksa
opredeljujemo se
za pejzaž sklatke romantične ljubavi
atipično za njega & mene
savršeno romantični par
laž je da verujemo
u diskurs ljubavi
smešan nadrealni svet
pokazujem nepoverenje
sa tipičnom idejom ljubavi
ovo je „ljubav“ radi postizanja
stanja zadovoljstva
ništa više od toga
raznovrsna u definiciji
a u sadržaju je sasvim drugo
prihvatam ljubav
šta god to značilo
zadovoljstvo čeka...

 

Besplatna  E – Knjiga

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža

Stara Kanjiža - Scribd

 

 

  Steve Walker (1961 – 2012)

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/22/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Čičak Plavi Kotrljan /bogáncs/

 

 

 (Alpski kotrljan u sobi prijatelja...)

 

Čičak Plavi Kotrljan: Subjektivna kvarnost mi obećava da ću vremenom zavoleti čak i ono što danas ne volim ili ne razumem, zavoleću i električno cveće što blica, čak i ono čega se bojim. Obiđem Čuvarkuću, moju rođaku, ona je nastanjena na Biber crepu na starom Rajcerovom zdanju, s nepoverenjem gledam u ogromne svodove  i stubove od crvenog meni nepoznatog kamena plašeći se rušenja, daska koja visi iza oluka na jednom ekseru usmerena je u prolaznike, njiše se i cvili. Lako se kačim za sva upozorenja, a i njih se bojim kao i klizavih mermernih širokih uglačanih stepenica na kojima mi zastaje dah.. Zbivanja puste požude. Bojim se čak i zaslepljujuće svetlosti sunca. Strah me je punog meseca. Imam tri mačje dlake i jedan Topoljak, kao i nešto malo Tiskog peska, Maslačak mi dosađuje, grebe me svojom sudbinom... Umem da ispričam sve ono što me tišti i pogađa...Suprostavljam se osirotelom Kaktusu koji pati u nedostatku fantazije, mada više ne pokušavam da ga ukrotim. On je kredibilna ličnost u mojoj mladosti, obožavao sam ga, ne poričem voleli smo se. Tad sam bio Plavi cvet kome je trebala hipo terapija zbog nedostatka livadskog pejzaža, a Kaktus je umeo da pruži čarobnu magiju, čudan spoj pun strasti...  A Tebe što čitaš ću  namerno da izostavim iz priče. I to je kraj. Kez od mene...

 

Besplatna  E – Knjiga

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža

Stara Kanjiža - Scribd

 

 

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/10/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Oživela Dušo daj mi ljubavi...


Besplatna  E – Knjiga

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža

 

 

 
Tajne su čarolije koje lebde…


Prelazimo reke "upasovani"
u dijalogu
ti na Dunavu
ja na Tisi
pokretne slike na vodi
zabrinjavajući pristanak
želja - osloboditi se straha
nepovoljnih misli
trivijalnosti
nebitnih stvari
zadovoljstvo je moje
biti protiv predrasuda
lakoćom sklapati prijateljstvo
dodaj varijacije
makar jednu rečenicu
moja usidrena slabosti
na drugoj obali.

Zahtevni mlakonjo,
nekada sam znao
čim svane
da krenem
a sad jedan korak nedostaje
distorzija vidika
teško je u zanosu
nagađati maštom
šta vidim
(jer je čak i photo session)
monitirana stvarnost
kopirani predeo
unapred sračunate stvari
nema iznenađujućeg ishoda
a ako ga i ima
da se naslutiti...

Nisam blizak
sadašnjem životnom prostoru
nema zastajkivanja
mada dopirem do kraja
previše se nagomilalo
ustručavanja

alergija protiv
ustajale mrtve Tise.
Kopovi su puni neostvarenih snova
prizvuk koji remeti mir
neprilagođen sam
na izvestan način
tragam za odgovorima
jedan trenutak
kad smo bili zajedno.

Ozbiljnost je ovde tegobna.
Nisam zabavan.
Da umaknem
pokušavam...
Većina bi da me utera u red
Otkačen sam ali još nepomućen.
Izbačen iz šina.
Kreacijom pokušavam
da menjam perspektivu.
Neizbežne su posledice.
Boli me
dobar komad
srca.

Nije šala,
hodam kao da sam ožderan
radujem se stranputici
teturam se prdelom pustare
udaljio sam se od dolme
nijedne boje na vidiku
mučnina evo je još jedna
priobalna varoš.
Stanovnicima varoši
novotarije donose brigu
i opasnost.
Raspad ustajalog načina života?
Ograda je još uvek izrasla trska.
Ima li slobodan pristup
kao nekad?
Iskvaren sam
otišao daleko
i stigao blizu
u potrazi za
razvratnim životom...

Odmah da vam kažem
Ne podnosim zamerke,
radije ne izbijam iz stana.
Dobro činim?
Čak i ovde nalazim zagonetni svet.
Ne poričem da sam ono što jesam.
Neporecivo je da sam ono što jesam.
U pokušaju sam da se prividno
stopim sa okolinom
da bih olakšao teret mučnine.
 
 
 
 
 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/03/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Vigado


 



erzsébet liget elizabetin park danas šumarak
starokanjški vigadó - reduta dvorana za igranke i zabave
prepuštena propadanju
odraz vremena palanačke neodlučnosti ružna slika
zgrada ni nalik onoj koju pamtim iz detinjstva
nije prijatna za gledanje prizor je tegobna činjenica koja proganja
o svemu što je ostalo od nje odlučuje priroda
raspadanje se ovde podrazumeva ne može se sakriti
voleo bih da mogu da uđem i razgledam ostatke staromodnog umeća
ne cenimo sebe nestala je potreba za lepim
na poleđini razglednice praznina tišina mrtvilo složene misli opasno zavođenje
vraćam se po energiju uvek u potrazi za nečin mada je izvor postao problematičan
duh se iselio nigde žive duše visokodruštveni život nestao
a ja sam i dalje inherentan sa starom kanjižom
šetališe nije u upotrebi ne privlači pažnju bez opcije za kretanje napred
odlazeći na dugu šetnju produžio sam preko puta pa kroz šumu do reke
zaustavlja me muči pitanje šta jeste a šta nije moguće izmeniti
prisećam se na obali smo pravili zemljani zamak
slike se ne mogu lako izbrisati sve i da hoću
u mladosti sam ovde lako dolazio do dobrih poznanstava
plesni vodeni cvet priobalje veselih nota žamor sprudova carstvo vrelog peska
imaju nešto zajedničko što zajedno čini prepoznatljivo
bio je to drugačiji osećaj doživljaj najzaludnija zavičajna čežnja
danas je osetno mrtvilo prava atmosfera palanke
prihvatio sam činjenicu nestala je naklonost prema varoši
ne može se sakriti ono što je bilo ranije
bez primera vremena bez vizionara kao da se plašimo
maštovite radosne dekorativnosti
„žurim imam posla radi se naporno zatamljujem stakla”
prijatelj je prilično ljut nestalo je uzajamno divljenje
„poderane su ti cipele ali ti je lepa frizura i brada”
ponekad gledamo jedni u druge ponekad zurimo u zamišljenu tačku
ponekad izgleda da smo u potrazi za prošlošću
slučajni šetač se nazire
izgleda sumorno...

 

 

Besplatna  E – Knjiga

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/17/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Stara Kanjiža

 


Besplatna  E – Knjiga

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža

 

 

 

 


 

tekst mi se čita spreda i zguza - objedinjuje sliku

 

 

klonuo si nemoćan postavljaš prevelike zahteve sebi i drugima
od drugih više nište ne očekuj to što beše realnost niko ne uočava
uzalud se boriš da tvoja ideja preživi
nakon što se realizuje sve se zaboravi...

 

tekst mi se čita spreda i zguza objedinjuje sliku
dizajnirani rob objekat ima svakodnevni trening piskaranja

čemu zbližavanje da li je ostalo još nešto vredno pažnje
ono što je ugodno jednom postalo je mrsko drugom
na mestu koje je srcu priraslo skupljaju se muve i komarci
dakle na kraj srca močvara je
koja nije ništa drugo nego ustajala voda trska i smrad
svestan dva sveta neko se ovim još divi
za trsku je fiksirano nezamislivo
klati se iznad žabokrečine
jedina sreća je u tome kao u obrisima sećanja
da hrani pomisao na novi element bivstvovanja
šetnja do reke da li mi nedostaje
može li se podvesti pod uobičajeno

...neporeciva ljubav odaziva se
 njegov me osmeh ozari...
neka nas sreća prigrli
poverovao sam u naš zajednički lik
da se vratimo pre mraka
ili da se nastanimo u šumi
odmorište makar do zore
oduvek mi je drag kao da je usputni prijatelj
stid je u zavičaju ne umem da se snađem
imam li gde da odem
trošni zidovi od vrelog naboja
čeprkam po slami u kreču na suvom blatu
razmazujem krv iz prstiju micanje usana
linija povučena krvlju je poznat predeo u kojem se krećem
čekali me šta je nekad bilo iza vrata u ćošku
čarobnjak da trenutak načini beskrajnim
nešto je i meni ovde bilo potaman
prolazimo kroz šumu tiho nečujno
da ptice oslušnemo a ne uplašimo
glasovi dečaka kod pokošenih trupaca u piljevini
dim i prašina u mislima muzika
Čajkovski se mora voleti
da se vratimo ili ipak da nastavimo
pomisao nasilno prodire a mašta jedina teši
na mene utiče zapitanost postoji li
slučajni dodir ne verujem da postoji
postoje skrivene sile
priljubljene u namerne dodire
koji nasilno prodiru kao san
u neprimetan čas veliki događaj
pomisao na san se obistinjuje
poslušaj sebe zapamti san
uočavaš li se u dvovremenom postojanju
lice i usne skvasiše suze
tvoje ili moje reči slivaju se
reka je nadošla...

ne tragam za razlikama i suprotnostima
(labav je moj stav)
ne uočavam ih i ne ističem u prvi plan
moja sudbina je nedovršena priča i to nije kraj
dejstva na onog ko je uoči bolno dovrši

u svetu osećanja i volje govorimo istim
ili makar sličnim jezikom o naslućenoj daljini
u pokušaju da ispunimo sopstvenim smislom
čak i ono što je nedovoljno razumljivo strano

da želimo razumeli bi smo se veoma lako
potkrpeljeni osobenošću jedan za drugog znanci ili stranci
svako realizuje svoj proces estetske mašte
izrazom vlastite stvaračke snage i volje

pišem iz prve ruke pa kako bude određuje me sloboda svesti
samopokretljivost nadire negde iz tmine

nekome nije po volji jer ne delujem odraslo
sve što činim je suprotno očekivanjima

zračak drugačijeg sveta javi se i ubrzo zamre
evidentan je samo kao produžetak inspiracije
prelazi u zaborav sve dok ponovo ne bude
povađen iz ormana ili fijoke preformulisan dorađen
od nekog drugog ili trećeg lica

želja proste egzistencije je da demantuje činjenice
to već nisu činjenice nego čulno otkrivanje
uz veštačke stimulanse koji izazivaju pohlepu
nepromišljene novonastale potrebe koje
nameću uticaj bez prirodne slike zvuka boje...

vlada stav koji definiše da sve traje kratko
u životu pojedinca da je nastanjeno zlo
brzo se stiže do vrhunca a nakon toga pada u očaj
iz očaja sve se daje u bescenje da bi se ponovilo (neponovljivo)
tako sve u krug dok životne zalihe traju
brzo se stiže do maksimuma najtvrđi vrh lako kruni i nestaje
(prihvatanje nadrealnog pristupa u pojednostavljenom smislu)

zahvalan sam sve dok ne probam novotarije
sve dok mogu da sačuvam prirodan karakter
zadovoljim se sa onim što jesam
ne hajem za istrumente pomagala sprave
koje izazivaju uzbuđenje (uznemirenje)...

 

 

 

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/10/2015 Edit

Ben Ihab: Banalizovana palanka u centru sveta

 

 

  

Ljubomir Đukić:  "Stara Kanjiža"  (e-knjiga, autorsko izdanje)  2015. god.

 

Možda vam se na prvi pogled život u palanci učini srećnim i savršenim, međutim to nije slučaj sa vojvođanskoj varoši u kojoj je vreme stalo i sve podseća na prošlost.

Ljubomir Đukić kroz emotivne poetske beleške otkriva drugačiji svet, skrivenu prošlost koja čeka da bude otrkrivena. Da li je realnost izvan reči u sećanju vezanom za Staru Kanjižu starinsko sladak dodir egzotike.

Pun životnog iskustva uz svojstvene posmoderne kvalitete, zagonetne prirode neprestano svojim primerom potvrđuje - identifikuje duh u svom svetu.

Veći deo života provodi u rodnoj Kanjiži, odlaskom iz nje intenzivnije razmišlja – mašta o njoj. Treba li uzeti ozbiljno njegovo poziciranje s obzirom da se sprda sam sa sobom; postojanjem u okviru palanke koja ograničava na nebitno i bizarno?  Da li je relevantan rasprostranjen književni obred koji nastaje u hodu, parku, pored reke, zagledan u depresivni pejzaž ili u kafani? Relevantan fokus na frustraciju varoši u životu jednog geja . Odgovori su u smelo postavljenim pitanjima. Iako je seksualnost često u prvom planu autor ne koristi sirov seksualni kontekst kao u slučaju neobjavljenog romana „Nije teškobiti gej“.  Dal'  će grad u kojem autor živi već deceniju  promeniti njegov karakter i prirodu ili će ga još više gurnuti u prošlost,  doznaćemo u narednim knjigama.  

Nastavak na scribd.com...

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/06/2015 Edit

Ljubomir Đukić: u meni je dobro

 

 

Steve Walker (1961 – 2012)

 

u meni je dobro
prirodno stanje
uspeo sam da zapamtim
„ti si starinski sladak dodir egzotike
pun si životnog iskustva
otmen obrazovan
karakteran
nisi ti za svakog
doćiću opet
kad se zaželim“
reče uz mrvicu drskosti
stigao je iz dosade
iznenada vidljiv dodirljiv
takmiči se za pažnju u nadi da traje
u bašti kuhinji spavaćoj sobi
a nestade
to je sve
nisam sumirao
situaciju
kakva god da je…



 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/27/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Prirodno stanje

 


Art by Harry Bush

 

 

“Precious and fragile things
Need special handling”

                     Depeche Mode




saul sa 18 godina odlučio da prati svoj instikt
dok razmišlja o ludilu koje je počinio;
isključio računar  nije mu bilo do učenja
koncentrisao se na spavanje
čuo je korake pritisak & nemir
približavao se njegovoj sobi
stigao je do vrata
ugledao očekivanog
želi stanje prijateljstva
ne žali za onim što je uradio
u nadi da poboljša unutrašnje moći
desilo se te noći
poseban trenutak
izgubio je ono što se zove nevinost
prešao u drugači život
ujutro ubeđuje sebe da je to bio samo san
najveća bitka je mentalna
nedostatak volje
krajem dana umoran gladan zabrinut
u megamarketu kupuje lošu hranu
gubi vreme gledajući tv program
i dalje se vrednuju prostačke tendencije rijaliti šou budalaštine…
pokušava da bude mentalno žilav ali bez uspeha
nije odlučan
bespomoćan protiv svojih misli
dečko s kojim je
čini mu se praktično neodoljivim u neobjašnjivom raskošu
pristaće na perverzije otkrivajući svaki detalj
želi biti razoružan eksplicitan direktan
za početak urinira sam po sebi
bezuspešno pokušava da stvori vezu
nije svestan da postoji jedino seks
dok je veza skoro nemoguća
on je gej pod velom tajnosti
imao bi problema ukoliko bi doznali da je gej
još nije spreman za poniženja uvrede zadirkivanje
vegeterijanac hibrid panker voli žestinu panka
poderanu odeću tregere martinke jer buntovnički pank nije mrtav
oslobađajući svoju utopiju vremenom će se približiti queer politici
neće se prilagođavati društvenim normama
totalnoj izveštačenosti
svestran činjenice
"koliko je teško biti srećan ako te niko ne jebe"

 



 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/06/2015 Edit

Ljubomir Đukić: postelja prekrivena razglednicama

 

 

William Bruce Ellis Ranken (1881–1941)


postelja prekrivena razglednicama
sa egzotičnih putovanja
foto esejista
istražujem prirodu razgledam
prostranstvo peščare
dok ne pronađem
pogled
koji želim
da čuvam
živopisni kocept
pod šumom
vinogradima
voćnjacima
iznad
svega
izletište
jezero
majdan

...................................


srećan sam jer sebe ne shvatam ozbiljno
ležeran ljubak
slobodan
gospodar sam svog vremena
ne jurim zaradu
nije mi stalo do reputacije
neprimećujem glad
lako trpim vizuelne senzacije
štaće mi bolje
od njega (dečka sa komičnim izgledom)
poneo me je
ukazuje da je jači
otporniji
budi u meni
sinoć je razgovarao
svestan svoje prirode obratio mi se
u želji da se približi
osećam flagrantno samoizražavanje
progovorio na svoj način
formiran od želje koja golica vređa
kao da je zastupljen u tiskom cvetu vraćenom u život
religiozno iskustvo
stvara priliku kroz eksere granje
u trenu nedostatka svesti
konstrukcija sirove radosti...

 

                                   (odlomak)

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 08/31/2015 Edit

Ljubomir Đukić: iznenadna sreća

 

 

Photo: www.flickr.com/people/airadam


sanolike ulice prepuštene vetru
omiljene impresivne fasade mađarske secesije
uživaju u krupnom planu
apeluju na umetnost u meni
preplavljen iznenadnom srećom
kad poželim kafu & kratke poruke
za danas je od ničea:
“ko hoda po tuđim stazama
neće iza sebe ostaviti tragove”
ispred pažljivo odabrane kuće nalazi se mlečna pijaca
kupio sam voće
flašu tokajca sa podnožja karpata
domaći tamni hleb
pržene girice
mladi sir & kajmak
u kući me čeka mačka
danima se ogleda u ogledalu
vrata mikrotalasne pećnice
kad želi da mi prkosi igra se
sa jastučetom za ziher igle
želi da je mazim
nespretan sam dok pokušavam da je nahranim
prženim giricama
slomio sam jedan element perlice
staklene dekoracije
tačnije nepotrebnog skupljača prašine
sunčeva svetlost kroz venecijanere
na bordo vazi kanjiške majolike
stiže oštrije osvetljenje u trpezariju
na terasi jedem sićušne plodove borovnice
bojim se stršljena
voli cvet minijaturne paprika
ljuti bonsai uz patuljaste loptaste tuje
nikad neću doživeti punu zrelost;
oduvao maslačak postigao efekat
pod uticajem slike nadiru smiruju
ne postoji ništa lepše u ovom trenutku
što bih mogao da zamislim zabeležim...

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 07/29/2015 Edit

Ljubomir Đukić: drugi to obično ne rade

 

 mark horst "glimpses no. 9”

 

bezbrižni ljudi dozvoljavaju sebi ljubav

                             /potraga za srećom/

 

 

udobno sedi u uglu mračne prostorije
bez osećaja usamljenosti
odsad zajedno
nepromišljeno povezan sa
dobrodušnim sredovečnim krupnim čovekom
koji mu daje veći osećaj sigurnosti
u osnovu vrednije od spoljašnjih karakteristika
da je posvećen pažljiv
stariji gospodin koji
poštuje i one koji mu nisu dorasli
otvara vrata bez kritike & komplikacije
priča o izazovima
često potcenjujući svoje vrednosti
„izbegni me ako misliš da ti nema ravnog
nisam uvek na visini zadatka“
eh ljubav nije„zadatak
iskazuje slobodu“
zauzvrat pažnji krenuće u šetnju
tražeći inspiraciju
drugi to obično ne rade
park se zove dudova šuma
u kojoj nema dudova ni šume
nije to park od nekad
sede na ogromnom panju
mestu za ispovesti
u blizini treperava svetlost
mir uma jake emocije emituju bezbednost
na sigurnom je po prirodi stvari
ukazuje na posvećenost pažnju
bez obzira na snagu držanje
suze su još jedan argument blagoslovenog odnosa
lako je poverovati
ako se dogodi nepovezano neočekivano
pripisaće fluidu ljubavi
sedeli su satima (okruživale su ih neprilike)
zaboravili na razgovor
uz šarene raznolike promenjive osetljive misli
dočekali svitanje...

jednostavna činjenica;
potrebno im je živeti svoje živote
bez osećaja usamljenosti...


 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 07/25/2015 Edit

Ljubomir Đukić: neposrednost

 

 

 Jak Flash photography

nije mi najjasnije ko smo to mi
iskustva govore - ubeđuju da smo sa zle strane
sa koje nas nisu razumeli pasivni rekviziti
šta se događa sa doživljajem pretnje
na svojstven način zarazne psihoze
duša je u telu telo je vidljivo opipljivo
ublažujem strah kao magnolija
onog kojeg pomno ljubim
deluje nežno ranjivo zaokružen u oblikovanju
zašto neko drugi lepo raspoložen
briše guzicu o moj patos kao kuja
kad sva čula učestvuju u jednostavnosti kojom se
može zaključiti da je jedna rečenica dovoljna
prava reč zadovoljava višeslojni nastup
iz sirove neposrednosti upravo objašnjava
biološko stanje elemente prirode
neprilagođen stil života
uzalud sam tražio misao za otelotvorenje prirode
uz projekciju okruženja
dokumentovao niz interakcija tela & duše
zavodio gostoprimstvom
da bi se kasnije ponavljalo

dok nisam mirovao poklanjao sam
mnoge stvari onima sa kojima sarađujem (mislima)
stišao zvuk da bi sami bili u priči
pojedinačno & zajednički
pokušavamo rečima da dočaramo šta vidimo osećamo
vredelo je čekati da oko zasuzi pred suncem
na otvorenom - krv je sebična oko znatiželjno
sigurno je da osećaj u početku biva zanimljiv
kretanje upotrebom tela
vremenom oko nas sve se menja
sve će se promeniti
staro se raspada novo kao da je nastalo pokvareno
gubi interesovanje za prirodne elemente
(reka je zaleđena tanak led urasta u polje pod snegom
strah tihe reči nastale kroz zube)
da li nas još uzidižu izoštrena osećanja
kako nam se dogodila melanholija
primaknuta grotlu gledanja
dovoljno je da prošetamo primetićemo
pukotine šare potresnih prizora
zar je neizbežno da dodirnemo obeležja patnje
prolazi kroz nas ostavlja prizore stradanja sećanja
žučno osvrtanje sa svih strana…

kad pomerimo ugao gledanja istina je teskoba
zbunjena ljubav ka životu prestupa
zašto imenovati na repu događaja
sunašce koje otežava život;

kad naiđe prolećni (otpor) otvor
pokaži mi gde da te tražim
pokušaj  nametanja vegetacije

rasplamsava mašta onakvog kakav si bio
mogu li da te nađem na skrivenom mestu
pokušavam vrlo rado
s obzirom da nema senke u boji
sive su linije semantike k(a)njiške poruke postavke
da se držimo ušuškani kasno je ili nije
dušo obavijena telom doslovce
otelotvorenje izliv prirode ljubavi
da bi se kasnije ponavljao
slika dubokog mira
nag u fetalnom položaju
van dešavanja
(ne)moguće je razaznati da li je hipnotisano
(mir uma emituje bezbednost)
ako odbijem da poverujem nateraj me
što se mene tiče kako stvari stoje
niko nas nije primorao a ni pominjao samim tim
hajde da obavimo ono sveprisutno
znaš ono - obrazac za ljubav…

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/11/2015 Edit

Ljubomir Đukić: postajem matori trol

 

Lee Hardman Acedia

 

od kad sam u srednjim godinama neke stvari ne vidim
možda jer mi nisu iznenađujuće
(prihvatam) bez razmišljanja analize negodovanja
lakše mi je da se nasmejen na gluposti
budem irelevantan ljubazan nevidljiv
znam kad treba da ostanem kod kuće
da ne budem tretiran u društvu kao nepoželjni matori trol
odavno se ne trudim da budem u pravu
prisetim se upozorenja
treba umeti slušati druge

u pravu je
ne razmišljam kao on
o razlici u godinama
dok sam bio u njegovim previše sam sanjao
družio sam se sa starijima
sad je u potpunosti obrnuto
čuo sam za slične priče
nisam verovao
da ću biti zaluđen mlađima
naglasak je samo na izgledu
neodoljivi su...

krajem četrdesetih
lišen osećaja sopstvene vrednosti
svodim izbledele račune
sreća je što imam miran stav prema
starosti & gojaznosti
bude negativna osećanja
izgradnja suprotnosti stvara psihičko nasilje
(omalovažavanje)

smisao života postaje fizički izgled
ne uspevam da ostvarim skladni trajni odnos
sputava potreba za preteranim uveravanjem
lažno sampouzdanje ne prekriva znake starenja
sa trenutnim uzvišenim emocionalnim osećajem
stvara ishitrenu sliku projekcije budućnosti
zaboravljajući da sam na korak
pred pedesetom godinom života - matori trol
kao da zrelost nije prirodni tok
nanizale se godine u strah od starenja
sebično imam samo sebe
o sebi razmišljam
imam neke tajne za sebe
tragična sudbine pozadine
dovoljno je što sam gej
ne treba mi još neko
slične sudbine
govorim ono što je uobičajeno
bez dirljivog izazivanja sudbine
retko imam osećaj da sam dobio ulogu
od koje ću imati drhtaj
tihih tonova nalik onim
osećajima usklađenosti sa prirodom
ili sličan uzvišenom trenutku refleksije
možda je odlučujuća snaga upravo to
što imam odrešene ruke
da pišem šta želim
prethodni pogled na svet
izgleda nije uspeo
na početku nove subjektivnosti
(nije mi želja da podstaknem bilo koga
da se identifikuje sa mnom)
nisam više automatski uzbuđen...
 
 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/05/2015 Edit

Ljubomir Đukić: svetlo lice

 

 

nemamo koherentnu temu
nije mi jasno
pojavljujemo se iz haosa
tu smo jedan pored drugog
u nelogičnoj vezi
posle ponoći
biću pozvan
za potrebnu podršku
da izvedem lutku...

impresionira nekog
u seksualnom smislu
živopisnim pokretima
nalik dečjoj igri
mogu da se otmem utisku (prepoznao sam mu moć)
dok smo još u tami sobe (znam ko si ti)
stidljiv nespretan gricka nokte
propustiće priliku za razgovor
oseća suptilnu bol duboki zanos
ne ume da podstakne romansu
dugo razmišlja da donese odluku
kako da se identifikuje
u domu zapečati prozore vrata
napravi atmosferu da okusimo poljubac
(nalik diogenovom sindromu)
u sopstvenom svetu
namerava da oplemeni lični horizont
zaintrigiran provodi vreme
čekajući (sažet) obrt u meni
adaptiran smiren kao da spava
(na zamagljenoj fotografiji
uokviren u mom profilu)
iz tačke gledišta
probnim određenjem
obuhvatam ga poezijom u praksi
šta da stavimo u priču
kad je u pozadini crno
on sanjari kroz prividno zeleno
to je proleće (podjednako za mlado & istrošeno)
osvežava odlivak svetlog lica

dešavanje (boli kad postaje veći)
igra svetlosti po torzu
prigrljen lepotom nesavršenog tela
dodajući da se drži za mene
uspeva biti
direktno povezan (iako nam se tela ne uklapaju)
bez linearne hronologije
potiče od raspoloženja
neutralnosti (zablude)...

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/24/2015 Edit

Ljubomir Đukić: istinski prisutan van projekcije

Ismael Álvarez

(preskočio karakterističan uvod)
zašto ne pričati o nečemu stvarnom
(velikim pričama je došao kraj)
u prirodno ograničenom prostoru
gde jedino još umem da kontrolišem sudbinu
(skrajnut od uzvišenog do očiglednog zla)
beskoristan ne uživam u vrhuncu disciplinovane gluposti

od kako je osetno povećanje kompjuterizacije
dominantna komunikacija - navike uma - nametnuto mišljenje
između čoveka i naprednog digitalnog prividnog prijatelja
od urbanog dela grada postaje posmoderna divljina
ovde je šetalište uz šumarak uraslo u korov
sada je pravi trenutak u netaknutom otpadu
izbija nov cvet istinski prisutan van projekcije
izbledelelih šara na etiketama
bačena ambalaža od jeftine hrane & pića
hodajući van domašaja kiborga
(nije na istom nivou kontrola & instrukcije u zgradama i u spoljnom svetu
ovde smo van domašaja robot operatora koji nas tajno usmerava
oslobodio sam se prijemnika i mikroprocesora iz ranca)

pitam se ko smo
i šta možemo postati
simbiozom homo & mašine
zastrašujuće konstruisane alatke
opsednuto se bore da prežive na propisan način

osetio nijansu mira (zaboravio ko sam)
u sanjarenju uspeo da otkrijem
inspirisan pristup
(bez) unošenje ideja u tekst
ovo je stvarnost nije fantastika
“budućnost još nije napisana”
gledano iz ugla poezije
uspeo da otkrijem
život u oblacima
gotovo tiho
bacam u senku drugi svet
privlačan je
samopouzdanje uzbuđuje
susret
rekoh mu “sami smo priđi bliže ako ponešto znaš”
već pokazuje znake popuštanja
ima tu nešto (između ovde & tamo) čudno za nas
pojava dostojna savršenog raspoloženja
pronašao ga onakvog kakav je
lako rukujem unutrašnjim buncanjem (euforijom)
kao da kontrolišem sudbinu
iz tog razloga postaću najbliži prijatelj
a on bez odugovlačenja misli & želja
darovit izvor poetskog smeća
topao udoban bezbedan…

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/24/2015 Edit

1 2 3 4  Sledeći»

Around here



Categories

Moji linkovi

Elektronske knjige

Feeds