Ljubomir Đukić: "Dobri dečaci stižu u raj a nevaljali gde god požele"

 

 

Uglavnom samo snovima naslućujumo Gozbe

zapletom Velikog Oslonca

do nas dolazi u obliku

mešavine snovidnog i realnog

iz Drugog sveta.

 

Malo misterije nikada ne škodi.

Malo mizerije ume da naškodi.

 

Dok traga za novim obrokom

sa lakoćom čini

projekciju lika

na delotvoran način;

dobri dečaci stižu u raj

a nevaljali zahvaljući njemu

gde god požele.

 

 

Stvarnost je naša umorna i troma

Treba mu jači utisak od sahrane života

Za njega smo gomila

beskorisnih i manje važnih

stvari.

 

Vodi računa šta stavlja u košaru

Bilo da je reč o večeri

ili ukoliko za desert želi poluboga.

Od sirovine zavise gotovi proizvodi.

Kupuje sjajnog neobičnog prijatelja.

Prijatno mu bilo

a za nas šta ostane

od prizora.

Oponašamo ga

da ispunimo proročanstvo

sa lakoćom činimo zlo;

stvarnos je slepilo!

Iluzija je da vidimo

ko smo, kuda i zašto...

 

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=uuGaqLT-gO4&feature=player_embedded#at=85

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=uuGaqLT-gO4&feature=player_embedded#at=85

ljubomir đukić: svaki put kad se javiš ili pišeš, nekako svaka reč je kao gutljaj vina

 

 

pobedonosno napuštam leglo

opakih istripovanih pojedinaca

samo brojevi i pixeli

koješta

 - odoh u slobodu! :)

 

fatum je da usmeravam pažnju

da bi ti definisao ko sam

bio bi ti kristalno jasan naš odnos...

 

Šta nam ostaje, ako oduzmemo sebi pravo na igru?

 

Uz određene izuzetke ti si jedini:

boemska rapsodija i molen ruž

 

“kakav smo mi explozivan i zapaljiv spoj :)”

 

 

Želeo sam da preispitam ideju

Rocket Penis se zaputio u misli

i negde nestao u njima

kao stanovnik druge planete

Nisam pao s Marsa, već na Marsu živim...

 

Animiram Rocket Penise u svoju korist

“Sve što pišeš trebao bi odbraniti

potpisom svog imena i prezimena”

gej promiskuitetno frazeologiziranje  i ništa više.

 

Obuzima me gorčina i želja za kršenjem pravila

ja to jednostavno moram

možeš li da razumeš

znaš li značenje reči?

 

razbiti neke od predrasuda kada je u pitanju

građanska zajednica

zajednički život dva lika…

 

daleko manja očekivanja

daleko više

hipnotisanih i zagubljenih

u tragičnim okolnostima

koga je briga šta se može

činiti da bismo zadovoljili

svoje duhovne čežnje

po spiritualnim svojstvima

nadmoć u odnosu na okolinu

ni sam ne znam

koliko je iluzija

sve što činm

a koliko stvarnost

bez jasnih sam pravila

pristojnosti i vere

jedno je odveć sigurno

presecam tamu iz

velike daljine

 

ne želim traljavo da umačem

prst u govno

već pesnicom da udarim

da se govno razleti!

 

radujem se svakoj energiji

pokušavam ih sublimirati,

najnoviji izum mi je

otkrivanje lične sramežljivosti

ona mi je fascinantna i deluje uvek nevino

da bih je oplemenio

jednom moram biti kip u parku

golog Hermesa sa visoko uzdignutim falusom

oružjem protiv zlih duhova,

a jednom golub u istom tom parku

koji kenja po kipu...

 

Omražen moj usud u čemu god da je nevolja

na kraju je ishod uvek isti

iskazujem  situaciju u kojoj sam

začinjen goli kurac

emanacija svih ideja.

 

Rocket Penis Stencil Graffiti, Ibiza

 

Ljubav kao bojno polje

 

Bo – Your Soul  - Rita Kleinstein  - Ivri Lider

 

Hajde – tvoja duša – (yossi  & jagger – soundtrack)

 

Hajde,  rasturi ove zavese od magle

Hajde, stani na svetlost a ne u senku

Dokle ćemo  igrati ovu igru strogosti

Ponekad možeš  slobodno i da plačeš

Kad ti se nešto slomi iznutra

Pričaj mi o trenucima straha

Lakše je kad se bojimo zajedno

A kad hladan vetar duva napolju

Poslaću ti vatre toplinu

Možda ćeš jednog dana prestati da se kriješ

Među senkama

U tvojoj duši

Hajde,  da rasturi ove zavese od magle

Hajde, stani na svetlost a ne u senku

Dokle ćemo igrati ovu igru strogosti

Ponekad možeš  slobodno i da drhtiš

Kad ti se nešto divno desi  iznutra

Pričaj mi o trenucima sreće

Dok je sunce gore iznad nas

A kad hladan vetar duva napolju

Poslaću ti vatre toplinu

Možda ćeš jednog dana prestati da se kriješ

Među senkama

A kad hladan vetar duva napolju

Poslaću ti vatre toplinu

Možda ćeš jednog dana prestati da se kriješ

Među senkama

U tvojoj duši

 

Bo – Your Soul

 

Come, let’s  disperse this  veil of fog

Come, let’s stand  in light, not in the darkness

How long we keep running

To these games of Control?

You are allowed to cry sometimes

When something breaks insade of you

Tell me about the moments of fear

It’s much easier to fear together.

And when the cold wind blows outside

I’ll send you warm flame  

Maybe somebay you’ll stop running

Among the shadows

Of your soul

Come, let’s  disperse this  veil of fog

Come, let’s stand  in light, not in the darkness

How long we keep running

To these games of Control?

You are allowed to shiver sometimes

When something wonderful is happening inside 

Tell me about the moments of happiness

Until the morning sun is upon us

And when the cold wind blows outside

I’ll send you warm flame 

Maybe somebay you’ll stop running

Among the shadows

And when the cold wind blows outside

I’ll send you warm flame 

Maybe somebay you’ll stop running

Among the shadows

Of your soul

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=DlkVEA7mX4g&feature=related

 

 

Bo – Your Soul  - Rita Kleinstein  - Ivri Lider

 

Bo,  nefazer et  masach ha’arafel.

Bo, na‘amod  baor velo batsel.

Ad matay namshikh livro’ach

El mischakim shel ko’ach?

Mutar lekha livkot lifamim.

Kshemashehu nishbar bekha bifnim

Saper li kstat al rigeh habachr.

Kal habre yoter lefakhed beyachad.

Uksherukhot karot yis’aru  bachuts

Eshlakh bekha esh shama.

Yom echad ulay tafsik larutz

Ben hatzlalim

Baneshama.

Bo,  nefazer et  masach ha’arafel.

Bo, na‘amod  baor velo batsel.

Ad matay namshikh livro’ach

El mischakim shel ko’ach?

Mutar lekha lir’od lifamim

Kshemashehu nifla korech bifnim

Saper li kstat al rigeh haosher

Ad sheya’aleh aleynu haboker.

Uksherukhot karot yis’aru  bachuts

Eshlakh bekha esh shama.

Yom echad ulay tafsik larutz

Ben hatzlalim

Baneshama.

Josi & Džeger Režija Eytan Fox. drama. Scenario Avner Bernheimer.   Ljubav kao bojno polje

 

Ljubav cveta u izraelskom bunkeru za "Josija i Džegera," ukratko, film koji se usudio da prikaže dva muškarca koja se vole i rat. Oni se kreću između njihovih vojničkih obaveza i tajne ljubavi usred bunkera punog mladih naivnih regruta na prvoj liniji fronta zaokupljeni snovima, rastrzani između patriotizma i ličnih želja.

 

Josi (Ohad Knoler) i Džeger (Jehuda Levi) su izraelski vojnici negde na libanskoj granici, na početku filma vojnici kopaju rupu dok se viši činovi  razmeću pred njima. Ubeđeni smo da prisustvujemo nekakvom prikazivanju konfilikta na bliskom istoku kroz fokus male grupe vojnika.

 

Ali nekoliko minuta kasnije, Josi i Džeger odlaze zajedno i grudvaju se u snegu, ljube, plešu, vode ljubav i otkrivaju tajnu romansu koju nismo videli ispod njihovih mačo izgleda. Josi je pragmatičan i fokusiran viši oficir, a Džeger je njegov podređeni podoficir, mlađi, živahniji i lepši, idealist koji mašta o romantičnoj budućnosti koju bi mogli da podele zajedno.

U bunkeru su vojnici natrpani u mali prostor a seksualna napetost je svuda, pojačana dolaskom dva lepa ženska regruta koje su ženstvene, senzualne i raspoložive. Seksualna politika se širi odavde, uključujući sastanke sa višim oficirima, tajne sudare i tajne susrete.  

 

Postoji i jedno zanimljivo drugarstvo u jedinici koje je povezano sa mladošću i nema puno zajedničkog sa vojnim rokom, koji svima izgleda kao neprijatna nužnost. „Josi i Džeger“ uspeva kao ubedljiv portret mladih ljudi regrutovanih u rat, naguranih u zatvoren prostor i preokupiranih ljubavlju, muzikom, društvenom interakcijom i budućnošću. Rat je za njih neizbežna skretnica, obaveza na putu do ostatka njihovih života.    

 

 „Josi i Džeger,“ iako ima gej ljubav kao svoju suštinu, jeste film o nevinosti i idealizmu žigosanim besmislenošću rata. Ovo nije gej film, za sebe, već pre film sa gej vezom isprepletenom sa ostatkom svakodnevnog života. Mudro, režiser Ejtan Foks nudi njihovu vezu kao jednu epizodu, ali zanosnu, u nizu manevarskih - ličnih i vojnih dešavanja – koja se odigravaju u kratkom vremenskom periodu unutar vojnog uporišta.

 

Mladi Izraelski glumac Jehuda Levi, harizmom i zavodljivošću istinske filmske zvezde tumači Džegera. Lako je razumljivo zašto je kod kuće Levi nazvan izraelskim odgovorom na Toma Kruza, pošto on dominira u filmu čak i kad ga nema u kadru, dečački lep i sanjalački optimističan u skoro beznadežnom prostoru.

 

 „Josi i Džeger“ je model štedljivosti i pripovedanja, koji je stvorio dva nezaboravna lika s kojim bi voleli da smo proveli više vremena. Impresivno je šta je režiser Foks spakovao u slamajućoj poslednjoj sceni u filmu, koja vas jednostavno uključuje u skup, neka vrsta zakasnelog uvoda gde samo jedan kritičan niz dijaloga postiže implictnu veličinu.

Ovo je mali film s gorčinom koja vas obuzme. 

 

 VB 25.11.2010.

 

ljubomir đukić: stoji on načisto mirno

sjeban kao pokvareni Robokap i Pinokio zajedno

previše puca od smeha da bi ga primalac zaustavio,

pa to je slika, reakcija na delo…

sramoćenje ili koji q?

maločas sam odlučio da se igram s njim

kao sa ličnom esencijom, karakterom,

uz obavezan sanjalački iluzionizam

i kad stoji mirno neprekidno šalje

impulse utiske i misli

s njim u naponu stižeš najdalje,

nemerljive su mu talasne dužine i širine.

Zbog preterane krutosti nametljiv je

kako to da nije jasan a neophodan je

pokušava li nešto da kaže

ili samo stoji načisto mirno…

 

 

 

 

ljubomir đukić: ostavljam prostor mašti

Provodim dane u pisanju

gradacija ili samo opis ponuđenog:

prognan iz negostoljubivog sveta književnosti,

moje knjige niko ne želi i ne sme da objavi

jer sam gej

kad sve saberem i oduzmem

ne postojim...

 

Ostaje mi da saznam kako je boraviti u tebi

i kako je tebi dok boraviš u meni

Ja sam lud a ti si gori -

sloboda umesto kompromisa!

 

Upleten u igru

redefinišem pojam zajednice i ljubavi…

Kad tebe nešto tišti počnem se iracionalno pribojavati,

umesto da se povučem i sačekam da  se situacija smiri.

istrajavam kao da se guram u prvi plan,

poznajem ti emocije više nego bilo ko,

divim se iznova tvojoj racionalnoj

dok veliki značaj pridajem emocionalnu inteligenciji -

otkrivam ekskluzivitet vlastitih shvatanja i razvoj misli.

Zbog navedenog sam nehotice naporan.

Moja najlepša iskustva su naša zajednička,

želim ih oplemeniti, učiniti te sretnijim,

zadovoljnijim a sebe boljim…

 /) /)
( ';' )
("),(")  

 

Oplemenjeni dodirom,

orgazmima koji ojačavaju libido  

uveravaju u postojanost nas

i naše čvrste intime…

 

 

 

ljubomir đukić: čist zen

 

ruke  u rukavima

kao puž u kućici

prstići ledeni

nova godina je

u prodavnici

kineske robe

naranđžaste rukavice

vidno bolje

na ulici

glad

čuvaj se psa

u domu obliži

emocije uz

lovorov list

za danas 

šaku pirinča...

 

 

 

ljubomir đukić: …a šta ako taj Neko postoji?

 

 

"Mi živimo u jednom svetu koji je uronjen u lažima i koji je pokretan lažima.

Što čovek dublje veruje u te laži, utoliko mu je teže da podnese istinu."

"Kad se lepo upakovana gomila laži uspe prodati narodnim masama polako i sistematski tokom nekoliko hiljada godina - onda se istina smatra totalnom besmislicom, a onaj koji ju propoveda - totalnim ludakom"
                                                          

                                         J. Dresden

 

 

Nećeš me izbeći

Neraskidivi pojam intime

jedna stvar vuče za sobom drugu

Odupireš se ljubavi…

neko bi za mene rekao da delujem na ljude

tako da me se plaše...

suočavam se sa takvim dešavanjima vrlo često...

to verujem da znaš

pošto si u mojim mislima...

ti si Začaran Princ

obasjan plavom spritualnom svetlošću

ja sam mađioničar proklinjan i prognan

od strane komičnih histeričnih verovanja

izučavam Spiritualni Satanizam

ohrabruje učenje

direktno iskustvo koje

sprečava da drugima činim zlo

odvaja me od uobičajenih konvencija

čineći psihološki nezavisnim

a ujedno stvara naš uzajamni odnos...

juče dok sam se divio tvom intelektu

mladoj kreativnoj ličnosti rekaosi mi:

…licnost je samo maska srećnog i poslusnog zombija.

 a ta maska se raspada kad mi Ti gledaš u oči…

objasniću ti ispunjen život spritualnom zaštitom

čim se oslobodiš kontrole histeričnog

silom nametanog verovanja

uspećeš da sagledaš

poštuješ individualnost i lični izbor

tvoj mladalački stav koji poseduje neslućene ciljeve

teško je izbeći sve zamke i stići do pravca

ispunjenog života

impresijom...

Ako smo istiniti postojani

nemamo šta da krijemo

i nemamo se koga plašiti…

 

 

odlomak

 

ljubomir đukić: bez emocija tešitelja ne puštaj u sebe

 

Dragi moj prijatelju Mito

Brižljiv si a ja se potpuno oslanjam na tebe

brinem se to je u redu

ni sam ne znam koliko je iluzija sve što činim a koliko stvarnost

jer si drugačiji od stvarnog...

Kad mi je teško nikad ne zakažeš, prošle noći bio si mi u mislima

sa tvojim i mojim neostvarenim snovima, osetio sam bol u grudima

i tačno znao da je to bol koja nas spaja beleži razara opominje

kao da identično funkcionišemo preko elektrokardiograma

kad osetim izazov stvori se pritisak

Malo je reči u našim zajedničkim otkucajima

s kojima bih pokušao da nađem izlaz

odkud konstatacija da znam koliko te boli

„pripadamo smrti neizbežna je i sigurnija od svega postojećeg“

Svaku reč iznova upijam učim dobijam od tebe

najbolje što umem lomim se

sve što sam želeo izbrisao sam

čak i protestnu pesmu moć neizrečenog

nestalo je i ono što nisam želeo

da nestane vrhunsko mesto snova

nije ostala ni jedana reč iz eseja

o snu i javi nov zalogaj kost zastala u grlu

guši bistar um i tera na suze

juče si ti a danas plačem ja

nije to kuknjava  već suze izvorske kapi

energija koja čisti lice 

teško se zadržati na jednom karakteru

“jebes karakter - ako nije labilan...

 jer,slatko je popustiti!”

s oprezom stupam u bliske odnose

krećem dalje

uz put pružam verbalni otpor nasilju

seks uz psovke traje ukupno jedan sat

učio si me da pozorište ima režiju satnicu i maske

u snovima i sećanjima sve traje duže

sad ga vidiš sad ga ne vidiš

neobavezan izgleda velik da mu se dive

voleo bih da imam ime i da me zovu po imenu

“Izdaleka je teško spoznati sebe”

nije dovoljna mantra i pogled u tvom pravcu

potreban je spritualno određen odnos

izvesno je jedino da se skoro identična dešavanja

prelamaju na nama

bilo bi savršeno jednostavno da nakon zajedničke patnje

otkrijemo

zajednička uzbuđenja

nadam se da stvar ide u dobrom pravcu

Lep i srdačan pozdrav

                                                               tvoj lj.đ.

 

 

ljubomir đukić: hvataj vertikale - to mi se dopada

"Čovek, taj istrebljivač, mrzi sve što živi,

sve što se miče... " (Emil Sioran)

 

...nekontrolisan nekontrolisano

nekontrolisanom

i još udvostručene

zeza/lice mrda/lice prda/lice ruga/lice

ruženje...

 

 

p(r)odaj se samozvano budi sve što poželiš

ulovljen u mrežu poređenja poštovano u(v)laženi

uslovljavaj smicalice emitovanja života

oslobođenog obaveza

uređuj scenski nastup farse hvataj vertikale

forme u ornamentu, asimetričnost i jak kolorit izbegavaj

“nema se vremena mnogo razmišljati, osvrtati se u grad”

imaj određeni plan za prizor izbegavaj jak senzibilitet

ne zanima me tragični neistraženi način

Instrukcije ti  očekuju moj delete

da spomenem ja sam za lepotu kao umetnički cilj

uz kratko objašnjenje drsko zabadam kursor u tebe

izraz dragog lica puni moje misli posvećene

netaknutoj prirodi životinjskog porekla

ostaje ti da čekaš nove  mlade nade

miruješ sračunat na jedno da nije to razlog

jasno je da svedoči što đavolski volim

da reagujem na gluposti

proveravam mogućnost opštanja u mozak

na pokretnoj traci igla bode želju

zakovana u probleme zavisnosti

povišeni stepen oprezno ima problem

sa foto ćelijom na vrhu stative

o čemu se radi saznaćeš

jednaki smo po onome što skrivamo

ne budi bojažljiv ne otimaj se dobroj prilici

muško sve treba probati

pribegavaj užitku na putu impresije menjaj intenzitet

da li si spreman da me prihvatiš

zgrabi me ne čekaj na majstore za internet

oni su lenji iznenadiće te moj tajmer

oslobodi se negativne energije

da ne poludiš razbij uredniku plan

bez obzira na temu

onesposobi ga na sitne parčiće

razbij mu tabu o sramoti

nametni lični pečat smelo interveniši

infracrvenom i ultraljubičastom   

u krajnjoj liniji

slobodno luduj

 

 

ljubomir đukić: trebaće vremena za belinu

 

 

 

ekspresni oblizivač koji je naprasno zavoleo kurac,da li se tako kaže? Pogrešnu stvar traži od mene…zato neimenovanom u vreme nemoći nudim vedru stranu, da li sam tragao za njim ili drugim… ko će ga znati kad su gejevi nevidljivi…

 

 

 

želim li da se odlepim od sveta koji me nije prihvatao

programirane emocije uglavnom umeju da me odobrovolje

vrcavom opaskom služe ako je potrebno

puni usta alegorijom ispijati kafe cilj je posete svakog ćumeza

dočekivati i ispraćati međuzavisne pojave

u ovom trenutku liči na slona velikim ušima vesla ili tako nešto

malo bih da se oslonim na slona u ćošku je ugaoni kamen

ako moram da objašnjavam bestijarijum trebaće vremena

i ako se do njega lako stiže ne želim da objašnjenjima opteretim

bez naznake priče obožavam neizrecivo stanje zar nije bolje ovako

u vreme nemoći sve što voli je upravo kurac,

uvek neko treći usmerava priču i misli volim kreature neodoljivo zavodljive

on recimo nalik meni a nepomirljiv pita šta znače moje godine

gde ja vidim realnog sebe da li postoji tako nešto

slabost i nestabilnost zbog brojeva i znakova bez razjašnjenja

senzacije jednog izopštenog otpadnika koji je pregrmeo

simbole od društva izobilja netrpeljive sredine do lika i oblika

neprobojne vidne prepreke malo izobličene nalik zvonu

jasne slike se odlepljuju sklapaju kockice moza(i)k prijateljstva

ultimativno u dodiru s drugim obično je iživljavanje voajerskog

prevladava atmosfera igre i glume veličanja

a u stvari uzbudljiva potvrda poniženja i srama zbog cenzure i zabrane

i samo zato jer znam kojim putem nikada neću moći

da razmaknem vidik hodam nesavladivom belinom (znam da je belina celina)

u belini se staza prekida šetači poput mene su iz daleka

u belini ne nalazim svoje postupke propuste bez opravdanja

ostalo mi je da lovim urnebesne situacije tamo gde su vidni

besmisleno smešni apsurdi