Ljubomir Đukić: Zagubljeni u noći
Iz dijaloga sa Pegom šmokljanom*
Šmokljan Pega pije sa mnom apsint,
jedino piće koje ne piju idioti.
Otopi se kocko
šećera.
Odakle mi šećer,
pa iz Sente.
Sa osmehom
gasi plamičak.
Zajeban lik.
Ubrzo će nestati znaci
vremena.
Totalno otupeli
jezik,
rastem kao mahovina
na oborenom drveću.
Da se kucnemo za one
koji ćute.
Ne znaju šta da kažu.
Kolaps u gledištu
usmeren u pogrešnom smeru,
za nezrele sve staze izgledaju isto.
Oborena misao
zatamljene inteligencije
ponosni na sebe i
otupelu ljutnju.
Izgubio razum.
Vazduh je tesan.
Loše stvari kreću svojim tokom.
Od istrajnosti sam dobio
tugu,
mir iz pokreta.
Suština je netaknuta neprimetna
u senci propasti.
nošena na rukama sreće.
Nemam nikakve magijske sposobnosti.
Ko ovde voli
cvet slobode u mraku.
Idemo na sve četiri
iza zida
velikih laži
jarkih boja.
Da ih slučajno
ne uznemirimo.
Nema pokušaja
da progovorimo
koju reč.
Postoji udaljen osećaj
smirenosti
za korisnike tame & svetlosti.
(Automatski zapisano, u najbolji čas, jutros oko 5.
Nedelja, 12 jun 2022)
* Tokom akademskog putovanja održava interesovanje u želji da otkrije kontraste suprotnosti da zgrabi opaku & olaku lepotu (kvir) kontadikcije, na koju nailazi.
Ljubomir Đukić: barijere
Znam
ljude koji žive u miru sa sobom i drugima, oni ne mrze, oni vole.
Oni
koji mrze zbog vlasti, moći i uticaja zaboravili su da pripadamo jedni
drugima,
u stvari nisu to ni znali, razumeli, osećali, za njih je strano
sve ono što je prirodno,
poput dijaloga, razumevanja, ljubavi,
solidarnosti.
Dok je mržnje, razdora, neslaganja, stvaraju se barijere,
harmonija među ljudima erodira, neće je biti.
Ljubomir Đukić: dj Avicii (1989 – 2018)
u njegovom ritmu
plesali preko drvenog poda
razgolićeni kao tajne
nagi zglobovi
izgrebane
gramofonske ploče
kačili po zidu
na drvenom sanduku jugoslovenske željeznice
dotrajali dj gramofoni
memljive prostorije
od muzike pokreti
skliznuli u putovanje
plesne alhemije
prenosna moć davanja
namigne kad nas imenuje
osećaj beskraja
stotine milja daleko
slobodan
projektovan muzički kaleidoskop
impuls glavne arterije
prenosi osećanja & misli
bio je to Avicii
Dj koji je izvršio samoubistvo rekao je
život je igra napravljena za svakoga
ljubav je nagrada.
Zato me probudite kad se sve završi –
kad budem mudriji i kad budem stariji.
Sve ovo vreme sam pronalazio sebe
i nisam znao da sam izgubljen.
Ljubomir Đukić: konzumiraj manje, živi duže
vera u kapitalističku neumoljivu
mizantropiju
pristanak na bezuslovni slobodni pad
inicijalni kontakt svete tajne nategnute ratničke praćke
u ovom raju kolektivne igraonice teretane
kladionice
za sve što stvaraš sleduje ti prevara & laž
među mitskim proleterima pregrejanih mišića
verujem da sam reciklaž dekadentni otpad
u suštini juranjave želje za zadovoljstvom
izgladnelih nacionalističkih duša
mnogo je puteva ka bogatstvu
potrošnja je način života
uzdanica mahinacije
spasenje
korporativne pohlepe
mali zalogaj za pojedinca
gde zagusti intervencija
zveckanje oružja
užasnog pragmatizma
dugo nisam osetio
vožnju biciklom gimnastiku umne sposobnosti
ushićenje slobodom
među plebejcima
Ljubomir Đukić: govnjiva stvarnost
SKATOLOGIJA DANAS
U jurnjavi metežu anonimni seks je praksa obilja,
na koju uslovljavamo sebe bez zadrške, bez rezerve.
To su lanci za koje smo jedino iskreno vezani.
Nećemo prestati da zabadamo gde mu je mesto.
Završno dejstvo svega svačega je defekacija,
drugim rečima sranje i tačka.
Tiho tamo - pusti goluba.
Da bi se zatim moglo posredovati u svemu svačemu.
Kad si u govnima ni voda ne pomaže.
Govna su vreme našeg postojanja.
Revolucija se neće dogoditi
u restoranu brze hrane
već u govnjivom toaletu.
Paradoks je da kad zagusti bude proliv
nad njim nema dominacije kontrole
liderstvo tu ne pomaže.
Prvo trčiš podstaknut da ždereš
zatim trčiš da se ne usereš
nezdrava hrana loša probava
eto šta si
uštedeo
Um se ne nazire od prepunog želuca
pristupačnog kapitalističkog otpada
od pozadine nabacane zalihe sala
& govana.
Govna su veza
između klope & izgleda
govna ne preuzimaju nikakvu odgovornost
Moje govno putuje umesto da je konzervisano*
putuje kroz komšiluk
ceo grad.
Olakšanje je tek tada kad
ga pogledam
pre nego pustim vodu.
Daleko bilo govno moje milo.
Ogorčen sam na one
koji ne gledaju
u svoja govna.
Jebe ko stigne
ostali se useru.
* uz pomisao na umetnost konzervisanog govneta
Piero Manzoni (1933-1963)
Ljubomir Đukić: odonaćio se dika
zdepast pijanac vagabond mišika
i štrkljast gulanfer šanji ulaze kroz prozor
imaju oni gunaraški beleg izmotavanja
dočarano ni blizu lepote
malo ih koštaj
čemu su samo zadenuli bosiljkaču na kapiju
kad je kapija zabravljena tuđa
napuštena kuća davno beše od sodadžije
naslednici mu u čongradu…
u krčmi matroz govorka se
da su se primili jedan na drugog
lepo su izdrkeljisali celu zdravo jaku zimu
što iz dosade beznađa
u tajnom zakutku slobodno se oglasili
vole ajmokac dobru mušku rabotu
traže trećeg da izviksaju
a ko bi smeo
agresivne su reputacije
spremni uvek milom ili silom za
tipičnu priču svađu
tačnije okupiraju žrtvu
nagovor bude ubedljiv
naplaćuju samo razgovor
bolje im dati
nego da sami uzmu
zorom ih ugledao musavko od višanja
iznenađenje se pojavi u pratnji nevolje
mamurni oronuli iz prošlosti
musavi deran je hitro sklonio pogled
samo da neopažen prođe
reko sebi opasnosti se čuvaj
brže iza ćoška
strah se munjevito razgrana
jeza u žilama pleše kao kovilje…
(inače baš tu na ada gunaraškoj željezničkoj stanici
prvi put sam ugledao pravi pravcati ajziban
a da nije bio samo šinobus...)
Ljubomir Đukić: Međunarodni dan ponosa, aktivizma, zalaganja i umetnosti LGBTIQA+ osoba
dragi strejt prijatelju
kako ti je
živim pored tebe
u svetu drugosti
tračak nade
nas
skoro
objedinjuje
želeli smo biti snažni za velike stvari
a mi smo slabići koji čine dobre stvari
iz očaja nevolje stradanja revolta
um zna da strah raste
u znak naklonosti darujem ti poverenje
uzvišena eminencijo
uzdignut
iznad misli zbilje
uveren sam da si istinit
ne zanima me
koliko ćemo jedni druge činiti jadnim
jedino što je bitno da smo sasvim bezbedni
u centru univerzuma...
