ljubomir đukić: zar vas ono ne podseća na nešto?
slatka jabuka iskolačenim očima
maza i kad spava od srca igra
neka bude priča šaputava
da ga ne budimo
kao zapitan free jazz se oglašava
recimo da je talasava improvizacija
iz njegovog sna saznanje
vidljiv grad sa usana
sličnost pretčava našu ulicu
tako nekako već je iza kasapnice
grabi preko praga naših vrata
deli nas hodnik
sa nagrđenim asimetričnim zidom
na izgled želi nešto u pohari
komadić po komadić želje
umnoženi u sobi
stižu pominjani prizvani
znakovi pokloni
poludeli izdanci željni greha
krećemo daleko
smeš da pitaš gde
u njegove snove
nemoj da gledaš jer
prvo pridošli već vadi onu stvar
na prizor se brzo navikneš
emantaler oko glavića
u zagrejanoj sobi
vonja zgrušana sperma
visoko podignuta mutirana skulptura
jebe mi se neka vonja
neka i žara
dorašće ulozi na licu mesta
bez igre i otpora nema smisla
mada želi da iskoristiš priliku
dok novajlija kara proživljenog
u krajnjoj liniji suprotnosti kara
onako iskreno
Zainat je biljka koja ne cveta
skrivamo se jedni od drugih
projektovani pizdun
“Mlad sam znam...ali znam i da vredim..zato samnom moze da kontaktira samo neko ko je vredan da ga pogledam..” oglas nepoznatog geja, pod nadimkom umišljen
ugledao sam ljude koji ne rade ništa gledaju ljude koji ne rade ništa
Stigao je iz strmoglavog mraka kao nagoveštaj slabosti poznavši ga prestao sam da tražim dokaze plemenitosti i dobrote presijava nestrpljenjem i hrabrošću deluje kao dečak kostimiran bled sablasan slabašan dočarava preuveličanu lepotu igra li samog sebe biljku koja ne cveta zbog suza držim ga u rukama sprečavam da se vrati zapamti obrt neistraženim neviđenim slikama neslućenih scena dragulj okrenut svom telu je iscrpljen u ropstvu pogleda jedva pomera usne pažljivo ga upijam i pamtim da mu olakšam kameni tr(a)g prenosi tragove nesvakidašnjeg mučenja i ljubaznog opraštanja omamljuje zagonetna strepnja zapravo da li sam ga izneverio neumem da obuzdam u sebi njegovu bol poželim da pomerim u stranu postavku bezbroj pridošlih očiju rugalice sumnje nagoveštaj razglašene praznoverne strahove dozivanja skupljam u crnu vreću za tu namenu optužbe sablasno izviru uobličavaju sliku naruženog zarobila me je trajna ludost iza zavese on mi je u telu glavi iznad glave muvam se oko njega dok je van mene nalazim mesto da ga zgrabim vratim ga munjevito u sebe i smelo nosim dalje gost mi nije žrtva jedino sam uspeo da sakrijem olakšanje bezumne mantre koju mi je dodelilo šaputavo sladostrašće
...jedandrugogjedandrugogjedandrugogjedandrugogjebite...
zbog saznanja sam izopšten iz zdravog razuma ili nečeg što se naziva tako ustvari kao zainat ne shvatam ništa više s lakoćom sam daleko neosetno daleko od proračunatog mesta želim da stignem nepreglednog novajliju gubitak plodnog tla među nogama gubitak osećaja za rasuđivanje još danas ili će sutra preneti vest o odlasku skriven od pogleda i ja odlazim samo još nešto želim najbolji vremeplov da stvorim krenem podmlađen sa njim
...posvećeno imaginarnom mestu komunikacije, gdje su učesnici nevidljivi, odsutni, prisutni medijskom ekranskom slikom koja na specifičan zavodljiv način preuzima ulogu dijaloga i seksa, ume da manipuliše i zbunjuje... drugim rečima: internetu spopandrknem ti kevu...
“...pozove na pivo tek onako a ti prihvatis... išlo nam je...klizi što da ne...”
ljubomir đukić: telom upr(av)ljan
dok mirno učestvuješ u donošenju pogrešnog zaključka znaj da činim sve što moram na repu svih mogućih i nemogućih besmislica neudobnim tuđim telom upravljam igrom oblina stičem utisak kao da je u pitanju slika digitalni print na telu otimam se činjenici da namirišem krv pokušavam da poreknem da sam samo jedan od njih večno mrtvih raskomadanih mesnatih eksponata otpalih udova nakon čerečenja u zanosu vreme je za gozbu dobijam težinu od nemaštovitih poteza adrenalinom zaklane životinje određen mi je model ponašanja zadivljeno gledam poreklo pojeo sam ga već previše pustim na slobodu grozne izopačene pojedinosti spreman sam da razmišljam mislima razorim izribane betonske branike razaram da bih došao do svoje slike ispostavlja se da se upuštam u nepodopštine spreman sam na gadosti nemam mere i mira u posedu osećanja nije mi promaklo da uzdignem zgnječim sliku i priliku raskrstim s njim puca opna omotača pod prstima i iz njega izlazi neka žuta smesa zarazni smrad raspadanja pročišćenje niz slivnik ostaci spremni za gozbu sirov pogrešan materijal meso nije ni otkuvano
ljubomir đukić: sudbina bez maske
Dolazim sa nezapažene Velike južne ravnice
iz nemogućeg mesta tačnije nemesta
nezapaženog jer se ne svodi na meru
ne prihvata sudbinu koju mu
novopridošli osvajači ocrtavaju
gde pustara oblaci i vetrovi podčinjavaju
prenose se iz srca nizije u srce čoveka
sve se odvija bez dovikivanja
ako su povoljni vetrovi
stvara se izoštrena slika u procesu
magija i misterija življenja
zaluđujem se idejom da poznajem ravnicu
da ostrašćen tačno određujem sve u vezi nje
prizivam je privlačim pozdravljam i prisvajam
u liku bosonogog neposlušnog dečaka
do kojeg mi je stalo
stojim mu zaklonjen iza leđa
očekujem korak lepote koju krije
da mi neumitno oblikuje smisao
Ljubomir Đukić: Frlja željna sunca
hrabre nas
da se uzalud nadamo
i da je sve stalo osim
pokreta umreženih u kanalizaciji
ko izgubi stid stiže
na pravo mesto
slivnik izaziva ogorčenost
kanalisanu fuksu
istančani rasipnik iz košnice
oštar jezik predvodi
frlja nabrijana željna svetlosti
i smelosti hrabri se psovkama
odlučuje šta je zdravo a šta bolesno
šta je pravo a šta nenormalno
šta je dozvoljeno a šta kažnjivo
šta prljavo šta sterilisano
m(n)ože nam se zraci upozorenja
mišljenja su sukob strasti
lažnih prihvatanja
relativnih ocena
blago nama
udruži se
da se znamo
blago pluta
povrh svega
ljubomir đukić: to ti je dobar znak
da vidimo
Imaš pelikana u letu vidiš ga sasvim gore
s desnom rukom držiš šoljicu zar ne
strateški piješ kafu biće ti sve ispunjeno što kažem
garant s obzirom da obožavaš kafu
kupaš se u kafi koliko je obožavaš znam ja
nešto ćeš slaviti neki dobitak ili tako nešto
to ti je u kući dobitak nekome je rođendan uskoro
ovde sa strane dole to ti je privatnost gorčina
mada si nepokolebljiv u svim svojim namerama
vidiš prozor dobro je jer je otvoren da sreća uđe a zlo izađe
nasilan si to se od tebe i traži naglašeno snažan to govori
ovaj veliki lepi medved što je digao šape to si ti vidiš
snaga i uticaj harizme imaš neke magijske moći
šamanstvo ti je blisko ili ono što si pričao ranije
paganizam jel da
neposredno se ističeš pred mladom osobom
vidim ovde zečeve
tačnije tri zeca sede nisu u pokretu slušaju te
i spremni su da te prate
nekome si označen kao zlo mada ne mora da znači jer
ti je neprijatelj u znaku ježa a jež nije loš a i spor je
energetski naboj ti blista sa čitave ove leve strane šoljice
je rasprostranjena sreća i radost
ti od javnosti skrivaš svoje namere u tome si uspešan
vidim to iza ovog brega tu dole kod dobitka
ova gravura od pene je polovična i dobra i zla
to ne znam trenutno šta znači videćemo kasnije
uzburkano je i možda označava da ti neko navrati
a od tebe zavisi kako ćeš ga primiti
vidiš ovo je srna kako je samo lepa razdragana i srećna
to ti je dobar znak
Ljubomir Đukić: negativac
Opšti utisak koji neretko obelodanjujem deluje uopšteno... bizaranost i brutalnost su moji prirodni ice, gay droga, primarni cilj... nemam opravdanja pred okrutnom autocenzurom duha... Od kad znam za sebe perverzno i neutaživo brutalno rušim seksualne barijere, stavovi koje koristim mi nisu bitni, čak šta više stavovi mi često nisu ni smisleni..
Narodnjačka suptilnost i dalje traje u mom okruženju. Umeju da kopiraju i dele predrasude svog vremena, bez polemike sam prema njima, ne učestvujem u demaskiranju stereotipa, ironično se navikavam, pridružujem se brujanju ovdašnjih pedera, lezbejki, bipsića i strejtera, konzument otvoreno ispoljava želje. Pljuvanje i reakcije izostaje, čak i želja da proniknem u tajne ako ih uopšte ima. Postoji samo privid... Nepomirljiv queer implus osigurava mesto crne ovce i to je samo po sebi dovoljno. Lako se od nepomirljivog postaje pomirljiv, svako je potkupljiv samo su cene različite. Opsednut tinejdžerima, prednjačili su emo osobe oba pola,stižem i do twink osoba, pa čak i do pomenutih narodnjaka Važno je da se osoba ne boji sebe do te mere da ume da zadovolji moju znatiželju... Snažan apetit stvara glad,glad otvara proždrljivost, jedna želja stvara bezbroj želja, želja za polnim odnosom potiskuje drugu komunikaciju stvarajući u mom slučaju otuđenje.
Ispitujem kako isprazni sex pogubno utiče na mene. Bizarno se fizički spojim i stopim sa predmetom do kojeg mi nije stalo. Guši me, nedostaje estetski doživljaj, ali insistiram na sexu. Tražim priliku, pokušam da osvojim, ponese me atmosfera kojoj doprinosim, dovoljno da dođe do realizacije nagona, dominacije i perverzija kojima robujem stvarajući ih, to je fakat... nagon je to, ne i nadahnuće... Jedino što me krajnje izbezumi i unesreći je ako predmet u toku sexa recimo peva narodnjačke hitove tipa insomniaaaaaa... ili mi ga imenuje sa buvljačke TV reklame sa mislim bratelo...polllaaaa zidaaa... zajedno bi bili sladoled... reakcija je tada fantastični i groteksni izlivi ushićenja i zadovoljstva...
idu ulicom pit bulovi, nadrkani, zajebani...
ljubomir đukić: ...da bi izbegli samozaborav...
Još jedan nedovršen pokušaj da se pokrenemo ka razumijevanju. Ono što izdvojeni kružok ili komuna smatraju inteligentnim rešenjem proglasili su u ime svih za centralni krik i vapaj, da bi izbegli samozaborav, skrenuli pažnju na sebe. Najpažljivije sam ih izučavao i došao do zaključka odnosno interpretiranja naklonosti prema njima da se možda i slažem sa idejom ali se ne slažem sa načinom, kad uspem da sebe ubedim da se slažem sa načinom ne slažem se sa idejom tačnije, očekivao sam novo otkriće a izostalo je, bili bi identični sa onim kako nas to otkriće vidi i predstavlja i stvorili bi dovoljan razlog za dekonstrukciju stanja naše malobrojne populacije u društvu... Imam argumenate za tvrdnje, voleo bih da napišem nešto suvislo ohrabrim se novom idejom ali nemam šanse, bio bih na dobrom tragu da nije vidna tačka rađanja novih spoticanja, antagonizma, remetilačkih faktora... Argumenti govore da nam se nameće neka detinjasta ideja neslaganja i protesta koju vodi politička opcija na vlasti ali bez potencijala, nije mi prihvatljiva asimilacija u tu političku opciju, jer mi se otvaraju razne pretpostavke pitanja bez odgovora, metod bez naglašenog sadržaja, bez mudrosti, bez efektivnosti, neautentična egzistencija čija je reakcija u podelama, otporu i mržnji a zasniva se na gubitku onog minijaturnog dostojanstva koje smo bezuspešno gradili kao marginalni deo društva koji se najviše omalovažava. Stvorila se ideja neslaganje izdvojenog kružoka ili komune čak i sa ostalim delom populacije u čije ime nastupaju i zbog toga većina populacije nije isključena nego nije uključena... Bez temelja građevina je planski nedovršena, rupa namenjena za osnovu gradnje označava samo bezuspešni trag nastajanja, ideja ne postoji jer je bez potencijala nevidljiva, simboli besmisleno tavore bez prenosne vibracije živog duha. Nisu nas pokrenuli, tačnije izolovali su nas zbog straha od novih ideja koje posedujemo. Započeto nije živo, nije proces, onemogućava bilo kakav uvid u društvenu zbilju, jer pred njom zatvara čak i onaj simbolički slobodni prolaz nazvan tolerancija.
Ljubomir Đukić: suvarak sam za vatru
lažni proroci propovedaju mržnju a ne ljubav
obožavam drveće i divim mu se
pretpostavljam da me zbog toga i porede sa njim
kao što drveće seku i u oganj bacaju i mene će
u trenutku nadahnuća tu su i povampirene
poruke predaka trajno usmerenje
gubilište je ishodište zahtevaju svoje
u zanosu stižu kletve i pretnje
jalov sam prema njima i na osnovu njih
manipulatori su spremni da me poseku
u ime boga valja se nožem i žicom
da visim po granama
sekirom motornom testerom
drvo saseći u korenu
spremiti ogrev za ognjište
u muda mi sprovesti struju
postaću obdaren lako prepoznatljiva žarulja
intenzivan miris krvi i mesa
obezmuđeni mud(r)uju
zalaganje za pakleni plan
uz tehnološki razvoj širiti ukleti posao
angažovati javnost
slušaj ih dok ti ne zarobe um
glas proroka preko snažnog razglasa
drage sadašnje i buduće krvopije
imate na čemu da vežbate
i još se zgražavaju
jer se radujem drugosti
i pored patnje subjektivnoj slobodi
pošteno braćo i sestre pa ko koga
sad smo ostali sami na uskom prostoru
znanci i naše slabosti
ko god pobedi ostaćemo isti
Ljubomir Đukić:Ti dakle nisi a ja jesam
Ti dakle nisi a ja jesam projektovano obeležje za pamćenje,
jednom sam te zadovoljio i sad ceo život pokušavam da ti objasnim
da ti nisi a da ja jesam...uživao... ti si se samo olakšao ostrašćen
i nestao u trenu nakon zabave... na tvoj način ispražnjen... i ništa više...
Ti dakle nisi a ja jesam višestruka ironija i aluzija...
Sad si se vratio donoseći stare simptome
koje označavaju gubitnike po svojoj prirodi,
označavaju izdvojen posed nad verbalnim okruženjem,
sad ti je dato da projektuješ novo na osnovu zastarelog.
Iz misli ti izbija silueta unutrašnjeg neprijatelja u mom obliku i značenju,
na monstruozan način bi da me sakatiš sladeći se u oprobanom stilu,
zabranjuješ mi da podignem pogled i glas jer me ućutkuješ
i ja tebe ućutkujem tražeći da se slobodno izrazim,
da se oduprem, da ti budem dostojan neprijatelj.
"U slučaju tvoje pederastije možda nisam jedini?"
Želim da negodujem, da ti se suprostavim jer me okrivljuješ
za ono što si želeo da iskusiš u sopstvenom životu,
upoznao su užitak, žrtva si znatiželje,
a od mene očekuješ maksimalnu diskreciju
dok je ti kršiš - suprostavljaš dobro poznatom osećaju;
ruganjem, prezirom i kontrolom iz straha od javnosti...
Preduhitrio si me optužbom, mržnjom, omalovažavanjem,
napadom u znak odbrane, poznatom demonstracijom snage sile;
pretnjom želiš da diskvalifikuješ sećanje na “greh” koji si počinio,
izazivam žarište negodovanja a možda i želje,
jer tanka je nit između dve oblasti...
Daješ mi nadimak, određuješ bolest od koje patim,
nudiš mi dijagnozu stroge metode prebijanja – lečenja,
odredićeš mi način života, kontrolom regulisati misli,
prost učinak ukorenjenim uverenjem i načinom,
zapretiti bogom koji te voli, zapretiti religijom, nacijom i izolacijom,
poznato konvencionalno razumevanje i integracija u tvoj sistem vrednosti.
Krpiš se lažima, prevarom i sujeverjem.
Ne želim da pokorno izvršavam besmislene zahteve,
jednom sam te zadovoljio, od toga trena nestabilna je
i tvoja i moja pozicija zbog toga sam izdvojen,
identifikovan, osuđen, označen, obeležen...
Ti dakle nisi a ja jesam... jesam, jesam, ja jesam svesno uživao a ti nisi.
