Petak, Novembar 05, 2010
ljubomir đukić: sudbina bez maske
Dolazim sa nezapažene Velike južne ravnice
iz nemogućeg mesta tačnije nemesta
nezapaženog jer se ne svodi na meru
ne prihvata sudbinu koju mu
novopridošli osvajači ocrtavaju
gde pustara oblaci i vetrovi podčinjavaju
prenose se iz srca nizije u srce čoveka
sve se odvija bez dovikivanja
ako su povoljni vetrovi
stvara se izoštrena slika u procesu
magija i misterija življenja
zaluđujem se idejom da poznajem ravnicu
da ostrašćen tačno određujem sve u vezi nje
prizivam je privlačim pozdravljam i prisvajam
u liku bosonogog neposlušnog dečaka
do kojeg mi je stalo
stojim mu zaklonjen iza leđa
očekujem korak lepote koju krije
da mi neumitno oblikuje smisao
Nastasja,
lep i radostan pozdrav :)))
znas koliko volim nasu ravnicu....
ljubim vas ... :) i pozdravljam ...