(Guzica - jedini deminutiv koji označava nešto veliko)
Kad osetim trenutnu glad menja se percepcija, postaje čisto, bistro, ono što posmatram, divim se stvarima koje nisam primećivao.
Hrišćanin naglašava da je hrišćanin i u meni vidi ogorčenje, izjavljuje mi: "pre svega sam krštena osoba, ne odajem počast đavolu". Radi u pekari, upola mlađi od mene, ja sam mu (bio) poznanik i/li više od toga, veli da sam mu drug! Za njega sam besposlena duša koja treba da trpi glad. Al ja uživam u najobičnijoj hrani, koju on nakon završenog radnog dana baca umesto da udeli sirotinji. On poseduje saznanje da sam gladan, smatra me svojim drugom, dakle trpi moju glad.
Glad je jedno od najdragocenijih (sa)znanja. Potajno gladovati je blago koje čisti najpre mozak i čitavo telo. Osećam istinsku uzvišenu glad a on pohlepu. Ni jedan obrok ne može da utoli njegovu glad, dok se istinski posvećujem zalogaju hleba. Dao sam mu do znanja da nismo bili prijatelji a da više nismo ni poznanici, nemam želju da ga bilo kada vidim. Želi da me poseti, šalje mi fotografije svoje nage stomačine i guzice, valjda u znak solidarnosti. Gola guzica - osnovna vrednost, zlatni rudnik! Kad ti neko veli da je gladan, šta činiš, pa u duhu društva kojem pripadaš - kritikuješ ga!
Pojedinci prezasićeni hranom, otrovani politikanstvom, ne znaju šta je milosrđe, ne uočavaju gladne kojih sve više ima. Nacionalna politika ne primećuje gladne, skriva ih, najviše boli što zapostavljaju gladnu decu kao i bolesne, nemoćne. Bog im je valjda obilje, novac, bogatstvo, neostvarene želje, fetiši...
Sunčevi zraci su hrana, uhvaćene zapisane misli, u stvari nisam gladan dok god posedujem prirodu u sebi, saosećanje, olakšanje, dok god sam u stanju da pomognem drugima.
Posted to sinkretistička queer subkultura
05/22/2025
Edit
ekološki odvojen od društva
možda je iskonska čistota
kako je doživljava Danilo Kiš
bespoštedna iskrenost
kao beskrajna krhkost bilja
sređujem baštu tvoju i moju
kao stranice romana
sređujem dvorište tvoje i moje
sređujem ulicu tvoju i moju
dok svako ide svojim poslom
tu nadomak Jasibare
u blizini Dudove šume
iskrom deteta povezanost uz mirise i boje
bez praznine i praznog prostora za delovanje
samoukost za paralelni život van sistema
potrebna su samo sopstvena otkrića
saobraćam se tako što pišem brišem
brišem jer ne mogu ekran da cepam
negirajući one
koji poriču ono što jesu
a i neumoljiva okrutna većina
koja se hvali šta jeste a
što nije
nisam se dao
nisam se dao slomiti
nisam se dao slomiti
iluzijom vremena
deo mog vrta ovog proleća
Posted to sinkretistička queer subkultura
05/12/2025
Edit
Bilo me je sramota dok je gledao u moje raspale bakandže. Pretpostavio je da sam imao luksuzni stil života s obzirom da sam često putovao. Mentor mi je pomogao dovoljno da bih preživeo, učio, stvarao. Kupio sam bakandže za par marki u Berlinu na ulici od nekog lika. Sećam se, bilo mi je neprijatno hodati u njima tog leta iza Lacike po budimpeštanskom vrelom asfaltu. Kada bi neko razgovarao sa mnom buljio sam u daljinu, pokušavajući da odvučem pažnju
sa dronjavog izgleda. Bio sam toliko ružan da sam jedva mogao da govorim, mislim da sam i zamuckivao.
Od tada je prošlo bezmalo dvadeset godina, vreme nas je pregazilo ili možda nije.
Dočekao sam ga na subotičkoj autobuskoj stanici.
Opijali smo se ceo vikend a ja sam izbegavao teme o književnosti, kritičkim osvrtima na književnu produkciju, o muzici i umetničkom performasu. Na kraju, kad već nije mogao da izdrži pitao me je: “koji qrac ti radiš u životu, koliko dugo možeš još ovako da izdržiš, zašto se ne vratiš u Sloveniju? Dokle ćeš da se očajno i histerično boriš protiv tiranije, nepravde, usranog kapitalizma i za koga, zar za polusvet?” Stvari su postale drugačije, mnogo gore nego ranije, ovo što se dešava može da se desi samo ovde.
Proživljeno je nadahnuće, humanističkog pristupa. Razvija se, sazreva i jača izvan javnosti, na sigurnom. Čeka novi početak koji će doći nakon epohe besmisla. Izvan je dominantno prisutnog surovog beznađa koje je u nepopravljivom, neslobodnom, uzanom, skučenom okviru.
Ne postoje nove reke za plovidbu, zaplovićemo tamo gde smo jednom stali.
Previše sam sjeban ali na svoj način. Možda je sreća da smo sad stranci, a i nisam više besan kao u mladosti. Moj odnos sa malobrojnim ovdašnjim prijateljima se vrti oko piva. Uvek me nešto kompromituje da bih bio jebeno lud, te lekcije o kontingenciji prijateljstva, krhkosti odnosa, nikad u kompatibilnosti, dva stranca koje sjedinjuje pivo, obostrana otvorenost nastaje već nakon treće krigle. Noć je blaženstvo, slobodnije govorimo u mraku. Kao dete se plašiš mraka a kad odrasteš sve što ti se lepo dešava, dešava se u mraku. Ekran kompjutera je noćna lampa u bircuzu sa četri stola.
Kad god je pomislio da je pravi trenutak pitao me je šta radim a ja sam uporno odgovarao da tihujem. “Tihuješ i čekaš socijalizam da ti se vrati.” Konobarica je rekla da budemo tihi, smetamo drugim gostima. Ostatak noći smo pili i ćutali, izgleda da zaista umem da tihujem čak i u društvu. Jedva smo razgovarali i posle toga. Putevi nam se opet razdvajaju. Živimo u dva razdvojena sveta, a deli nas samo četri sata vožnje autobusom.
Još uvek teturam uz koktel dobrih i loših misli.
Možda noćas u magnovenju pod utiskom, slobodan u mraku otpočnem da pišem esej o geografiji prijateljstva, udaljenosti, otuđenosti, nekom novom savremenom čudnom odnosu, treći duh & duša koja nastaje između dva bliska entiteta.
(17. april 2017.)
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/18/2025
Edit
/prosede/
očaj kao da vrišti -
solidarnost umesto milostinje!
bezobzirni hvalisavi buržuj
grabljivi vuk korupcionaš
neguje neurozu bogatih skorojevića
satirična alegorija postojanja
praznog prostranstva
ništavilo zna za reči ne i za pojmove
najgori kulturni ishod spodobe
skreće pažnju na sebe
gazi sve pred sobom sa zlatnim konceptom boga i neba
uz aroganciju kao statusni simbol
nepodnošljivog ideologizovanog neukusa
svrha razuzdanog raspoloženja primitivca
prezire srodstvo sa svojim siromašnim bližnjim
ponižava ih milostinjom
dok se bližnji bore za preživljavanje
nije dovoljno što eksploatiše radnike
mori glađu ponižava kinji
pljuje u lice...
ugledavši na korzou jedva primetnog radnika
u izbledelom radničkom odelu
sa vrećom hrane na volanu od bicikla
reče svom voljenom ljubimcu
malom lavljem psu koji zadovoljno trčkara
u pravcu radnika
FUJ, FUJ TO!
fuj to je obraćanje radniku
otuđen nehuman odnos
imperatora ,,biznisa"
(delujući poetikom probisveta usamljenika
ponosno ,,minor poeta" izdvojen iz sirove mase
buntovan kakav jesam nisam izdržao
pod utiskom
glasno izustih)
to što ti sa gađenjem
prezirom nazivaš fuj
je čovek a ne roblje u koje ga svrstavaš
čovek je koji tiho pati
trpi sve vaše uvrede
teškoće života beskrajan rad
koji obračunavaš kao trošak
u prekovremenom neplaćenom satu
od zore do sumraka pod teretom sudbine
blista mukotrpnim naporom
za nezamislivu budućnost
a ti izopačeni mentalno nerazvijeni buržuju
nisi još iskusio slično
nije važno šta kaže
politička propaganda
šokantne vesti napreduju
korupcionaši ostavljaju bedu za sobom onima
koji mukotrpno rade
žive od danas do sutra
moć diskriminacije - FUJ, FUJ TO!
skraćenica licemerja bahatih
trajna nevolja je bezumna pomama
stanje uma kad čovek ne vidi čoveka
ne oseća da
radnik oštri britke misli
kroz svakodnevna iskustva
o razumevanju ljudske prirode
da bi ispravio nepravdu
slobodno stvara ideje
veruje da će svet promeniti
u besprekornoj borbi punoj čelične volje
ljubavi - sapatništva - zajedništva
u kojoj će prepoznati najznačajnije trenutke života
sa zadovoljstvom
pristojnošću
neutralisati opasne situacije
tačke ključanja bolna (o)sećanja
osećaj krhotina
gde niko nije srećan reči su bezvredne
zar sumnjaš da je ovo stvarnost
ljubav je antidot za zlo
kritika je sastavni deo života
nasuprot verovanju metafizike eshatologije
delatnik trudbenik proleter sužnji
zaslužuje divljenje poštovanje
za dela i principe
racionalan odnos
zajedništva
za temelje slobode
srčanim intenzitetom solidarnosti
upornosti podstrek
u pronalasku priželjkivane dobrobiti
verujmo u istinski bolji svet
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/28/2025
Edit
imam osećaj
dok
svakodnevno vozim bicikl
u proseku sat i po
ka periferiji grada
kao da gotovo stalno zurim
usred bela dana u dar milosti
kroz tanku liniju napukle nagnute ograde
ka ivici prirodne formacije ispunjenog letnjeg ambijenta
prihvatam sa zahvalnošću
to što tri puta na dan stižem pred kuću
na kojoj se nalazi tabla sa nazivom ulice
Miroslav Antić
pogledam u tablu javim se Miki
rekoh mu danas
moje srce je nečuvano slomljeno
u sjajnom oklopu
nad vidom uma
šapućem misli
šta je svrha postojanja
nepodnošljivo snažnog pilona
duboko u sebi
znam
šta je istina
u dugo traženom
trenutku
samo gnev tinja
ostalo kao da je zgaslo
oborio sam sa površine sve što je nevoljno postavljeno
ne mogu da se radujem
onako kako bih voleo
da mogu
još uvek neka neobjašnjiva
nelagoda
vlada
nepomičan sam pred
standardnim
banalnim
ostao sam bez saznanja
kako da nekom poklonim
sebe
ne nalazim način
jedino pogled usmeravam
ka nestašluku
izraženom ili zanemarenom
prognanom zlatu
zaostavštini ljubavi
sve mi je jedno
jer sećanje je podsetnik
na usamljenu sujetnost
ništa više
Posted to sinkretistička queer subkultura
08/12/2024
Edit
sunce trepće
ponton pluta trza škrguće
lanci zatežu škripe
ne znam gde sam
ostavio
istrošene patike
rešena enigma
zamak od peska
neko se našalio
srećno dete
neću ići kući
bos
neću ići kući
jer kampujem
ispraćam
i dečekujem
sunce
Kanjiža, 1983.
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/04/2024
Edit
doba informatike
smeh se odbija
od ekrana
šta sve može tvoj uređaj
pitam napumpanog dečaka u teretani;
koristim mnogo manje interne memorije jer
socijalne potrebe digitalno popunjavam
jednim pritiskom na dugme stvaram zid
otporan sam na prašinu znoj smrad bakterije
viruse i reči...
sad ću da skočim
evo stojim na rukama
prevrćem svet na glavu
noge su mi u vazduhu
vidim da sa zemlje zgrade vise
dok moj uređaj prodire
pred otvorenim vratima
frižidera
učitavam se
povezujem
učitavam se
povezujem
proveravam
ažuriranje
u toku
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/29/2024
Edit
odjeci srca kroz neuronske komore
pulsirajući nabijeni odjeci jure
zanose mi telo
hipertenzija
novo
zastrašujuće
euforija šta ako...
sam do jutra
na komodi majčin lek
blaženstvo
duša vrhovima prstiju lomi tabletu
nejasan maglovit zbrkan
od kud tolika zastrašenost u meni
blagosilja me majčica
iz kosmičkog postojanja
- plači sine
biće ti lakše
duboko diši
senke uokviruju oblike
svetlucaju mešaju se
suženim uglovima kroz suze
iscrtane ivice
oprezno
spiralom loše genetike
isplivavaju detalji
srčane mane
ujutru će mi biti bolje
bez panike
gledam u svoje nevolje
greške
nepopravljive
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/09/2024
Edit
ona je odvojena
u njoj si svet u sebi
van nje nenametljiv
ništa nije izostalo
savršeno odgovara
u drugoj dimenziji šta vidiš
gledajući iz daljine
preko jaraša olakšava
sve do senćanskog atara
hatar nije uskogrudost
za prekaljene meštane
već širina poimanja
savršeno odgovara
svetu pesme
rođen sam u julu
na današnji dan
ne bilo gde
već upravo u kanjiži
pored reke tise
gde su sve pojave
istaknute
ukrorenjene u svetlosti
toplinom praštanja
popustljiv
naglašena iskrenost u znaku sunca
neizbežna ustaljenost
predodređen kulturom tradicijom
koja odvraća pažnju od pomodarnog odnosa
prodire u tišinu misli
situacija je nepromenjiva
nema misterije preko puta
ljubazan toplinom varoši
ljubomir ljubi mir
sveobuhvatnom izolacijom od sveta
popunjavamo monotonu prazninu
drugačiji je to pristup
napet bolni okvir ne vidi se jasno
osim onog o čemu pišem
daleko je sve ono čega se plašim
što me čeka
putovanje umornog stranca
nekog drugog to nisam ja
ožiljci će nastati
van kanjiže bez oslonca
kao u kavezu
susrećem prodor pod kožu
svakodnevni otpad zamućuje reku
truje dušu
u isto vreme i tu
i tamo
Kanjiža, 8 juli 2022. u 6:03
Posted to sinkretistička queer subkultura
02/18/2024
Edit
Kao baštovan raspetljavam korenje margarete,
pažljivo raspršujem seme prkosa.
Proširujem prostor za puzavu medovinu,
preostalo žuto lišće sa krošnje badema
spremno da zaodene usnule spokojne sadnice.
Posted to sinkretistička queer subkultura
10/17/2023
Edit
