SKATOLOGIJA DANAS
U jurnjavi metežu anonimni seks je praksa obilja,
na koju uslovljavamo sebe bez zadrške, bez rezerve.
To su lanci za koje smo jedino iskreno vezani.
Nećemo prestati da zabadamo gde mu je mesto.
Završno dejstvo svega svačega je defekacija,
drugim rečima sranje i tačka.
Tiho tamo - pusti goluba.
Da bi se zatim moglo posredovati u svemu svačemu.
Kad si u govnima ni voda ne pomaže.
Govna su vreme našeg postojanja.
Revolucija se neće dogoditi
u restoranu brze hrane
već u govnjivom toaletu.
Paradoks je da kad zagusti bude proliv
nad njim nema dominacije kontrole
liderstvo tu ne pomaže.
Prvo trčiš podstaknut da ždereš
zatim trčiš da se ne usereš
nezdrava hrana loša probava
eto šta si
uštedeo
Um se ne nazire od prepunog želuca
pristupačnog kapitalističkog otpada
od pozadine nabacane zalihe sala
& govana.
Govna su veza
između klope & izgleda
govna ne preuzimaju nikakvu odgovornost
Moje govno putuje umesto da je konzervisano*
putuje kroz komšiluk
ceo grad.
Olakšanje je tek tada kad
ga pogledam
pre nego pustim vodu.
Daleko bilo govno moje milo.
Ogorčen sam na one
koji ne gledaju
u svoja govna.
Jebe ko stigne
ostali se useru.
* uz pomisao na umetnost konzervisanog govneta
Piero Manzoni (1933-1963)
Posted to sinkretistička queer subkultura
08/25/2022
Edit
zdepast pijanac vagabond mišika
i štrkljast gulanfer šanji ulaze kroz prozor
imaju oni gunaraški beleg izmotavanja
dočarano ni blizu lepote
malo ih koštaj
čemu su samo zadenuli bosiljkaču na kapiju
kad je kapija zabravljena tuđa
napuštena kuća davno beše od sodadžije
naslednici mu u čongradu…
u krčmi matroz govorka se
da su se primili jedan na drugog
lepo su izdrkeljisali celu zdravo jaku zimu
što iz dosade beznađa
u tajnom zakutku slobodno se oglasili
vole ajmokac dobru mušku rabotu
traže trećeg da izviksaju
a ko bi smeo
agresivne su reputacije
spremni uvek milom ili silom za
tipičnu priču svađu
tačnije okupiraju žrtvu
nagovor bude ubedljiv
naplaćuju samo razgovor
bolje im dati
nego da sami uzmu
zorom ih ugledao musavko od višanja
iznenađenje se pojavi u pratnji nevolje
mamurni oronuli iz prošlosti
musavi deran je hitro sklonio pogled
samo da neopažen prođe
reko sebi opasnosti se čuvaj
brže iza ćoška
strah se munjevito razgrana
jeza u žilama pleše kao kovilje…
(inače baš tu na ada gunaraškoj željezničkoj stanici
prvi put sam ugledao pravi pravcati ajziban
a da nije bio samo šinobus...)
Posted to sinkretistička queer subkultura
08/07/2022
Edit
dragi strejt prijatelju
kako ti je
živim pored tebe
u svetu drugosti
tračak nade
nas
skoro
objedinjuje
želeli smo biti snažni za velike stvari
a mi smo slabići koji čine dobre stvari
iz očaja nevolje stradanja revolta
um zna da strah raste
u znak naklonosti darujem ti poverenje
uzvišena eminencijo
uzdignut
iznad misli zbilje
uveren sam da si istinit
ne zanima me
koliko ćemo jedni druge činiti jadnim
jedino što je bitno da smo sasvim bezbedni
u centru univerzuma...
Posted to sinkretistička queer subkultura
06/28/2022
Edit
Za svet ja sam ništa drugo nego puzavica
rekao bi Allen Ginsberg
kao da pratim njegove postupke
zarobljen u mislima zapisujem
nije me blam da nag pređem most
svakodnevno prelazim granice
izvan onih skrivenih
što besmisleno šište dok
prigušeno maskirano ispisuju reči
(Beograd, 1988.)
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/20/2022
Edit
daleko od toga da budem pametan
daleko od toga da budem jasan
kao dan
u zadnje vreme dok tumaram
po mraku
bez želje da dublje uđem
u pojedinačnu priču
prisećam se starih drugova
zračili su životnom radošću
otvorenošću druželjubljem
bili su izvor inspiracije
nisu odstupali od istine
stvarnosti
makar koliko teška bila
posedovali su
ohrabrujuće raspoloženje
svetlost optimizma
bilo je drugačije
živeli su slobodno
u dobra vremena
van zamršenog klupka
prigušenog osećanja bivstvovanja
upozoravali su na vreme
- ako dozvolimo
služićemo najgore ljude
savremene buržuje
da su drugovi živi ne bi se snašli
a da li se mi snalazimo
danas u pseudo demokratskom stanju stvari
održavamo odnos prema životu
koprcanjem u hladnom kalupu kupljenog vremena
gluposti su referentne tačke
spojene lažima
za održavanje sistema
(nema smisla
raspravljati
o tome
sve dok nemamo želju
za koreniti iskorak...)
Posted to sinkretistička queer subkultura
02/16/2022
Edit
Nema poslednjeg kamena na kraju svoda.
Nema lukova ni stubova.
Nema znakova depresije.
Učitava se tišina belina.
Dim davi prostranstvo Subotice
suzne oči.
U vreći đevrek
mleko bez laktoze
umesto piva.
Prosjak ispod nadvožnjaka
u zimskoj jakni
s kojom sam ga juče
ogrnuo.
Posted to sinkretistička queer subkultura
01/17/2022
Edit
piše mi pesnik sa Islanda
o ostrvima i kopnu
slagalici od zemlje
rečnim venama
plovnim putevima
zagonetnim okvirima
lednicima vulkanima
gde odjekuje šapat
magli na vrhovima krošnji
do spokojstva trenutka
zelene privilegije
nekad ispunjene smehom
gde divlje cveće pleše
na vrhovima litica
da dođem jer ću
svakodnevno
satima biti mlad
da dođem
u prirodni zagrljaj
da se divimo i upijamo
on je ostrvo sazdano od vulkana
tri vodopada
okrenut sunčevoj svetlosti osluškuje
topli slatki glasovi premošćavaju daljine
lepršav dijalog od viskija iz starog drveta
topli poput ruku u tuđem kaputu
unutrašnje more kamen i laguna
upotpunjena misterija
uvek izvan vremnena
izvan godišnjih doba
ko bi znao da je ovako lako
biti postojan u živom svetu
zatvoriti razdaljinu
elementima spokoja mira
da mu se pridružim
doziva
svet je uglavnom naseljen
samcima
Posted to sinkretistička queer subkultura
12/27/2021
Edit
Raduje me činjenica
ne mogu da se setim
ni jedne stvari
koju sam čuo
na vestima
dakle
odlično sam
informisan.
Kasno uveče
udobnom tišinom
prošetam
sam
grad je na slobodi
usnula palanka
lepa promena od konfuzije
koju donosi dan
prijatno
iznenađenje
slučajni prolaznik
neustrašiv čovek.
Pravim se
skoro da znam
šta radim
gde sam ono
krenuo
izgubivši
suštinu.
Posted to sinkretistička queer subkultura
11/26/2021
Edit
Kroz stare nakrivljene drvene roletne urezuje se svetlost u sobu
oblikujući senke na nagom telu.
U neizrecivom neredu, postojano je blistavo telo prepušteno pogledu.
Sveden na prizor, detalje na telu u podsvesti mirisne kafe
neprimetna žeđ, lepljive oči, jutro u magli.
Savijao se obazrivo sve dok se skroz nije priljubio
u polusnu duše u istom obliku, lebdeli iznad horizonta.
Nisam bio svestan šta je san a šta java.
(Stara Kanjiža, 5. avgust 1999)
Patrick Angus (1953–1992)
Posted to sinkretistička queer subkultura
10/04/2021
Edit
to što je na punom ekranu
u najmanju ruku
nema veze sa ringišpilom
sa drvenim konjima
na nedeljnom vašaru
u golom sunčevom danu
knjiška jazz Kanjiža
bi – bap u septembru
činele najavljuju
kiša u limenom oluku
klokot je muzika
topole vrbe brane nasip
dolma nije brežuljak
iza je varoš
dvorište pogledom održavano
tu su ruže koje sam zasadio
na ulici ispred plota
obeležen ljubaznošću
situacija u trenutku za pamćenje
smesti se na doksat sad će kafa
pita od jabuka
seta od cimeta
znao sam dobro da je zbog mene
taj uzdah
sve mi je oprošteno
prepljavljen daljinom
perspektiva u
oslikanom svodu
strpljivo ponizno sanjam takvu tišinu
nevinost se ovde obnavlja
trebam je zaslužiti iznova
sporo bez iznenađenja
bez neizvesnosti...
hogy vagy Ljubo
mi újdonság a nagyvilágban*
dobro sam čika Pišta
sve je novo u velikom svetu
ničeg starog nema...
mi smo iza zidova vetra
uglova neba
netaknuti
uprkos tome da nisam u Staroj Kanjiži
čujem svaki sat
na velikoj crkvi
svuda unaokolo
osetih toplinu doma
pronalazim tragove
postojanja...
-------------------
*kako si Ljubo
šta je novo u velikom svetu
Posted to sinkretistička queer subkultura
09/03/2021
Edit
