zdepast pijanac vagabond mišika
i štrkljast gulanfer šanji ulaze kroz prozor
imaju oni gunaraški beleg izmotavanja
dočarano ni blizu lepote
malo ih koštaj
čemu su samo zadenuli bosiljkaču na kapiju
kad je kapija zabravljena tuđa
napuštena kuća davno beše od sodadžije
naslednici mu u čongradu…
u krčmi matroz govorka se
da su se primili jedan na drugog
lepo su izdrkeljisali celu zdravo jaku zimu
što iz dosade beznađa
u tajnom zakutku slobodno se oglasili
vole ajmokac dobru mušku rabotu
traže trećeg da izviksaju
a ko bi smeo
agresivne su reputacije
spremni uvek milom ili silom za
tipičnu priču svađu
tačnije okupiraju žrtvu
nagovor bude ubedljiv
naplaćuju samo razgovor
bolje im dati
nego da sami uzmu
zorom ih ugledao musavko od višanja
iznenađenje se pojavi u pratnji nevolje
mamurni oronuli iz prošlosti
musavi deran je hitro sklonio pogled
samo da neopažen prođe
reko sebi opasnosti se čuvaj
brže iza ćoška
strah se munjevito razgrana
jeza u žilama pleše kao kovilje…
(inače baš tu na ada gunaraškoj željezničkoj stanici
prvi put sam ugledao pravi pravcati ajziban
a da nije bio samo šinobus...)
Posted to sinkretistička queer subkultura
08/07/2019
Edit
Ahile gledaš me u oči na način koji ne mogu da shvatim
kada vreme i stvari ne znače ništa
pružaš mi priliku da uđem ili uteknem
sve što znam više nije važno
ono što sam zapamtio zaboravljam
bez smisla nema ni zablude…
neću morati više da se pretvaram
David Ligare "Partoklova smrt"
Posted to sinkretistička queer subkultura
06/17/2019
Edit
zavodljivo meki jauci odzvanjaju u uhu
prsti blistaju pokreti govore
u otkucaju budni do izlaska sunca
ako ga uopšte bude...
Foto: Pierre Boucher 1908-2000
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/27/2019
Edit
Sovjetska umetnost je bila usmerena na glorifikaciju jakog muškog proleterskog tela, koje nam se sada čini kao homoerotika, navikli na moderne slike koje često usvajaju ili parodiraju sa pojmom tradicionalne muškosti...
Алекса́ндр Алекса́ндрович Дейне́ка: Posle bitke (1942)
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/31/2019
Edit
Od vatrenog govora nećeš se opeći
a ni ogrejati. Na kratko nas je obuzeo.
Nakon vatre pepeo... Iskreno, zar je to bila borba?
Vreme je ponor koji proždire događaje,
vazduh koji udišemo.
Za tebe i mene prave reči ne postoje.
Nema reči u pokretu, ni individualne pažnje.
Ako smo stigli do sumraka, nema ni nas.
Čujemo se, srca kucaju očajnički, čine nas posebnim,
sa izgubiljenim značenjem...
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/11/2019
Edit
Zanimljivo da i dalje
osetim telesne simptome stidljivosti zbog ljubavi koja nije na “odgovarajući”
očekivan način. To nije etički već psihološki problem koji će me stalno
pratiti, javlja se sve ređe, uglavnom u okruženju onih sklonih podsmevanju i u
tom trenu deluje jače od svega što sam izučio i napisao o ovoj temi.
ANTHONY GAYTON
Posted to sinkretistička queer subkultura
01/15/2019
Edit
stvari su na svom mestu
prostor objekat akcija
u najboljem slučaju
razlog za prihvatanje ispunjen
zadrži posmatraj nahrani
izazov za postojanje
proces pokreće raspoloženje
raspoloženje pokreće proces
sirovo osećanje neočekivanog sudara
zadovoljan
jer u toku zimske idile
iskustvom gluvarenja oslanjam se
na najskrivenije stanje
naseljen užitkom kad je najpotrebnije
ispunjen jednostavnom slikom realnosti
ispunjen slikom realne jednostavnosti
kako vidim s ljubavlju ću zagrliti
najdražeg prijatelja
podvrgnuti ga uticaju
izazvati najdublje interesovanje
početak tajnog sukoba ili dijaloga...
Pierre & Gilles: "Ganymède" (Frédéric Lenfant) - 2001
Posted to sinkretistička queer subkultura
12/23/2018
Edit
- pređi u moju stvarnost;
iz mene studen
u tebe ogranak beli…
iskopneo sneg pepeo akril
kriptična poruka sa obraza na obraz
vidljivoj praznini predvidivog zavođenja
trenutno nadmetanje
glupost izaziva zadovoljstvo
gruda srca prati utaban korak...
sneg podseća na san
daleku uspomenu više
nego na činjenicu...
uronjen u sneg kao u knjigu
u društvu dragih likova
pa ipak kao da nisam u stanju
da sanjam
počinjem li da verujem u ono
što se dešava
ispod površine radoznalosti...
volim sneg jer makar na simboličan način
nestaju putevi
nastaje osećaj slobode..
uveren sam
da se na ivici bele šume rađaju
najlepše misli
na kraju krajeva
lako je proveriti...
plavi sneg
probna vremena
noge nas vode
ovaj put bez puta
zakorači prvi
dok još postoji
nagon
Posted to sinkretistička queer subkultura
12/16/2018
Edit
Kakvo je to estetsko iskustvo koje ubogi život veliča i slavi. Najpre pitam sebe, a zatim Gabriel. Tešim se glupostima. Transformišem se na osnovu sopstvenog znanja & neznjanja. Menjam mišljenje. Bitne stvari dobrano su nevažne. A nevažne zauzimaju više značenje. U ludorijama je razboritost. A on me prekida rečima:
“Volim tvoju poeziju i značenje. Znam da su tvoja značenja drugačija od mojih, ali je "kul" jer mogu razmišljati o stvarima ... i možeš me inspirisati. Hvala ti.“ Hvala tebi "Gavrilo", hvala tebi...
John Singer Sargent (1856 – 1925)
Posted to sinkretistička queer subkultura
11/26/2018
Edit
voleo bih na drvenom podu
u sobi ili dnevnom boravku
među napuštenim beskorisnim
nepromenjivim stvarima
nema puno toga u prepunoj situaciji
prvo što skreće pažnju
lepe zelene providne
prašnjave apotekarske bočice
nebo plav kredenac
sa plafona po podu i nameštaju
kruni se blatni malter
izviruje trska
podsetnik na drap zidu
crkveni kalendar i velika
slika anđela
u svakoj molitvi sredinom noći
prihvati me
bez direktnog razgovora
sa fotografijama predaka
tu je brko u vatrogasnoj uniformi
sa aluminijumskim šlemom
nalik tornju
preplavljen s nadom
(sve podseća na komediju
Miloša Formana
Gori, moja gospođice!
jedan od najboljih filmova
za koje znam)
na rezbarenoj polici
knjige časopisi
u limenom koritu
gipsane terakote
nalik onima A G
elegancija
potresa sadržaj tela
u igri bez značenja
vetar sinoć tišina sada
apstraktna misao
između
jedne (i) druge strane mene
zahvalnost strpljenju
šta se dešava
nakon želje
za begstvom
zadovoljstvo...
uz nekoliko litara vina Ezerjó iz županije Nógrád...
/Ornament sam fotografisao sa vrata jedne prodavnice u Senti, verovatno nekadašnje apoteke, a prizori koje automatski beležim su iz doma prijatelja u Adi, naime živi u staroj, trošnoj zemljanoj kući njegove čukun bake, u kojoj je vreme stalo sredinom prošlog veka.../
Posted to sinkretistička queer subkultura
11/11/2018
Edit
