QUEER

Ljubomir Đukić: LGBTQ+ POPULACIJA NIJE DEKADENTNA BURŽOAZIJA

10/19/2020

„Svaki stvarni napredak je važniji od hiljadu programa“ Marks u Kritici gotskog programa

Nekadašnja socijalna sigurnosti i ekonomske regulacije pod uticajem vlasti sistematski su demontirane, zamenjene politikama namenjenim promovisanju mitskog ideala neoliberalizma o nesputanom slobodnom tržištu. Period uspona neoliberalizma karakteriše propadanje politike socijalne sigurnosti, Srbija je stigla u neoliberalizam na kraj njene epohe, kad je recesija učinila svoje

Organizacije LGBTQ+ populacija ne učestvuju u borbi protiv štetnih ekonomskih i socijalnih programa neoliberalizma, nisu jasno i glasno digli glas ni protiv homofobije, seksizma i heteroseksizma, potpuno su nekritički nastrojeni, predstavljaju lažnu sliku o onima koje navodno zastupaju i štite. Bez inovativnog modela organizovanja tavore zadovoljni Paradom ponosa, šta je osnovna i glavna strategija aktivnosti mejnstrim pokreta, anti-violentnost - bez trunke kontradikcije kapitalizmu. Kritike kapitalizma odigravaju se bez uloge LGBTQ+ političkog organizovanja, očekivano je da se unutar levičarske kritike kapitalizma i normativnosti uključi LGBTQ+ populacija u cilju ostvarenja jednakosti i inkluzije u društvu. Opšti dojam je da su LGBTQ+ organizacije i njihovi lideri, saučesnici u neoliberalnim programima. S druge strane posmatrajući dosadašnji politički angažman levičarskih organizacija ne uočava se direktno učešće u borbi za prava ove populacije (osim deklarativno) Kao da je LGBTQ+ zajednica u Srbiji ("Labris" navodi da imao oko pola miliona ljudi) irelevantan izvor aktivista i glasača. Jasno nam je da nema apsolutno jedinstvene kolektivne volje, samo koordinisanja mnoštva i složenosti pluralnosti volje, u toj kordinaciji Partija radikalne levice  (PRL) ima svoju šansu, treba da stvori glavnu ulogu za stvaranje baze, inicijative i kordinacije. Trebalo bi da se nadovežemo na različite borbe, ovo je samo jedna u nizu.

Mainstream LGBTQ+ pokret nije zainteresovan na borbi protiv siromaštva jer to nije moderno, kosi se sa njihovim načinom života. nije popularno, nije u trendu. teži se senzacionalizmu - bolest 21 veka. Lidere ne pritiska siromaštvo. A zbog anonimnosti formalnog članstva i nema. Dakle, organizacije nemaju formalnu političku strategiju, ne zastupaju želje i interese populacije pa se i ne može očekivati da će kolektivno prići radikalnim levičarima. Da budemo kranje iskreni, u svim političkim faktorima LGBTQ+ osobe su indirektno stigmatizovane, zbog predrasuda u većem delu društva, bez želje da se identifikuju sa ovim osobama jer njihovo direktno učešće kao deklarisanih osoba velik je izazov, rizik, nije "produktivno", nije popularno za "široke narodne mase", pristalice, glasače.

Kod svih političkih činilaca primetan je nedostatak u programu kad je u pitanju ova populacija; trpi se inhibicija i nagomilani problemi guraju pod tepih. Znam da savremeni levičari nisu ambivalentni prema seksualnosti. Levičarsko radikalna paradigma će nam omogućiti da analiziramo društvo, za emancipatorski cilj prosvetiteljstva, univerzalno oslobađanje od ugnjetavačkih ideologija i eksploatatorskih društvenih struktura. Prošla su mnoga vremena tako i vreme pohvale i veličanja radničke klase „muževnosti“ koja je ignorisala žensku stranu radničke klase. Duboki su koreni heteroseksizma. Za deceniju ili dve verovatno će nastati korenite promene u širem društvu, voleo bih da se desi i ranije, nestaće predrasude i homofobija, kao što dolazi i do transformacije patrijahalne porodice u kojoj muškarac više nema apsolutnu nadmoć.

Ograničena je sposobnost predviđanja, ali iskreno se nadam, a na osnovu Statuta partije i verujem da će Partija radikalne levice biti prva politička partija sa političkom voljom i dobrim polazištem da stvori prihvatljivu teoriju i program za aktivizam LGBTQ+ populacije, kako bi se pojedinci politički angažovali a populacija masovno identifikovala sa antikapitalističkom radikalnom levicom.

Objavljeno na fb stranici: Partija radikalne levice - PRL