ljubomir đukić: zar vas ono ne podseća na nešto?



 

 

slatka jabuka iskolačenim očima

maza i kad spava od srca igra

neka bude priča šaputava

da ga ne budimo

kao zapitan free jazz se oglašava

recimo da je talasava improvizacija

iz njegovog sna saznanje

vidljiv grad sa usana

sličnost pretčava našu ulicu

tako nekako već je iza kasapnice

grabi preko praga naših vrata

deli nas hodnik

sa nagrđenim asimetričnim zidom

na izgled želi nešto u pohari

komadić po komadić želje

umnoženi u sobi

stižu pominjani prizvani

znakovi pokloni

poludeli izdanci željni greha

krećemo daleko

smeš da pitaš gde

u njegove snove

nemoj da gledaš jer

prvo pridošli već vadi onu stvar

na prizor se brzo navikneš

emantaler oko glavića

u zagrejanoj sobi

vonja zgrušana sperma

visoko podignuta mutirana skulptura

jebe mi se neka vonja

neka i žara

dorašće ulozi na licu mesta

bez igre i otpora nema smisla

mada želi da iskoristiš priliku

dok novajlija kara proživljenog

u krajnjoj liniji suprotnosti kara

onako iskreno

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/12/2010 Edit

Zainat je biljka koja ne cveta


skrivamo se jedni od drugih

 

projektovani pizdun

 

 “Mlad sam znam...ali znam i da vredim..zato samnom moze da kontaktira samo neko ko je vredan da ga pogledam..”  oglas nepoznatog geja, pod nadimkom umišljen

 

ugledao sam ljude koji ne rade ništa gledaju ljude koji ne rade ništa

 

Stigao je iz strmoglavog mraka kao nagoveštaj slabosti poznavši ga prestao sam da tražim dokaze plemenitosti i dobrote presijava nestrpljenjem i hrabrošću deluje kao dečak kostimiran bled sablasan slabašan dočarava preuveličanu lepotu igra li samog sebe biljku koja ne cveta zbog suza držim ga u rukama sprečavam da se vrati zapamti obrt neistraženim neviđenim slikama neslućenih scena dragulj okrenut svom telu je iscrpljen u ropstvu pogleda jedva pomera usne pažljivo ga upijam i pamtim da mu olakšam kameni tr(a)g prenosi tragove nesvakidašnjeg mučenja i ljubaznog opraštanja omamljuje zagonetna strepnja zapravo da li sam ga izneverio neumem da obuzdam u sebi njegovu bol poželim da pomerim u stranu postavku bezbroj pridošlih očiju rugalice sumnje nagoveštaj razglašene praznoverne strahove dozivanja skupljam u crnu vreću za tu namenu optužbe sablasno izviru uobličavaju sliku naruženog zarobila me je trajna ludost iza zavese on mi je u telu glavi iznad glave muvam se oko njega dok je van mene nalazim mesto da ga zgrabim vratim ga munjevito u sebe i smelo nosim dalje gost mi nije žrtva jedino sam uspeo da sakrijem olakšanje bezumne mantre koju mi je dodelilo šaputavo sladostrašće

...jedandrugogjedandrugogjedandrugogjedandrugogjebite...

zbog saznanja sam izopšten iz zdravog razuma ili nečeg što se naziva tako ustvari kao zainat ne shvatam ništa više s lakoćom sam daleko neosetno daleko od proračunatog mesta želim da stignem nepreglednog novajliju gubitak plodnog tla među nogama gubitak osećaja za rasuđivanje još danas ili će sutra preneti vest o odlasku skriven od pogleda i ja odlazim samo još nešto želim najbolji vremeplov da stvorim krenem podmlađen sa njim

 

 

...posvećeno imaginarnom mestu komunikacije, gdje su učesnici nevidljivi, odsutni, prisutni medijskom ekranskom slikom koja na specifičan zavodljiv način preuzima ulogu dijaloga i seksa, ume da manipuliše i zbunjuje... drugim rečima: internetu spopandrknem ti kevu...

 

 “...pozove na pivo tek onako a ti prihvatis... išlo nam je...klizi što da ne...”

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/18/2010 Edit

ljubomir đukić: telom upr(av)ljan



dok mirno učestvuješ

u donošenju pogrešnog

zaključka znaj

da činim sve što moram

na repu svih mogućih

i nemogućih

besmislica

neudobnim

tuđim telom upravljam

igrom oblina

stičem utisak

kao da je u pitanju slika

digitalni print na telu

otimam se činjenici

da namirišem krv

pokušavam da poreknem

da sam samo jedan od njih

večno mrtvih raskomadanih

mesnatih eksponata

otpalih udova

nakon čerečenja u zanosu

vreme je za gozbu

dobijam težinu

od nemaštovitih poteza

adrenalinom zaklane životinje

određen mi je model ponašanja

zadivljeno gledam poreklo

pojeo sam ga već previše

pustim na slobodu grozne

izopačene pojedinosti

spreman sam da razmišljam

mislima razorim

izribane betonske branike

razaram da bih došao

do svoje slike

ispostavlja se da se

upuštam u nepodopštine

spreman sam na gadosti

nemam mere i mira

u posedu osećanja

nije mi promaklo da uzdignem

zgnječim sliku i priliku

raskrstim s njim

puca opna omotača pod prstima

i iz njega izlazi neka žuta smesa

zarazni smrad raspadanja

pročišćenje niz slivnik

ostaci spremni za gozbu

sirov pogrešan materijal

meso nije ni otkuvano

 

 

 

Comments (4) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/10/2010 Edit

ljubomir đukić: sudbina bez maske


 

 

Dolazim sa nezapažene Velike južne ravnice

iz nemogućeg mesta tačnije nemesta

nezapaženog jer se ne svodi na meru

ne prihvata sudbinu koju mu

novopridošli osvajači ocrtavaju

gde pustara oblaci i vetrovi podčinjavaju

prenose se iz srca nizije u srce čoveka

sve se odvija bez dovikivanja

ako su povoljni vetrovi

stvara se izoštrena slika u procesu

magija i misterija življenja

zaluđujem se idejom da poznajem ravnicu

da ostrašćen tačno određujem sve u vezi nje

prizivam je privlačim pozdravljam i prisvajam

u liku bosonogog neposlušnog dečaka

do kojeg mi je stalo

stojim mu zaklonjen iza leđa

očekujem korak lepote koju krije

da mi neumitno oblikuje smisao

 

 

 

 

 

Comments (2) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/05/2010 Edit

Ljubomir Đukić: Frlja željna sunca



hrabre nas

da se uzalud nadamo

i da je sve stalo osim

pokreta umreženih u kanalizaciji

ko izgubi stid stiže

na pravo mesto

slivnik izaziva ogorčenost

kanalisanu fuksu

istančani rasipnik iz košnice

oštar jezik predvodi

frlja nabrijana željna svetlosti

i smelosti hrabri se psovkama

odlučuje šta je zdravo a šta bolesno

šta je pravo a šta nenormalno

šta je dozvoljeno a šta kažnjivo

šta prljavo šta sterilisano

m(n)ože nam se zraci upozorenja

mišljenja su sukob strasti

lažnih prihvatanja

relativnih ocena

blago nama

udruži se

da se znamo

blago pluta

povrh svega

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/29/2010 Edit

ljubomir đukić: to ti je dobar znak


da vidimo

Imaš pelikana u letu vidiš ga sasvim gore

s desnom rukom držiš šoljicu zar ne

strateški piješ kafu biće ti sve ispunjeno što kažem

garant s obzirom da obožavaš kafu

kupaš se u kafi koliko je obožavaš znam ja

nešto ćeš slaviti neki dobitak ili tako nešto

to ti je u kući dobitak nekome je rođendan uskoro

ovde sa strane dole to ti je privatnost gorčina

mada si nepokolebljiv u svim svojim namerama

vidiš prozor dobro je jer je otvoren da sreća uđe a zlo izađe

nasilan si to se od tebe i traži naglašeno snažan to govori

ovaj veliki lepi medved što je digao šape to si ti vidiš

snaga i uticaj harizme imaš neke magijske moći

šamanstvo ti je blisko ili ono što si pričao ranije

paganizam jel da

neposredno se ističeš pred mladom osobom

vidim ovde zečeve

tačnije tri zeca sede nisu u pokretu slušaju te

i spremni su da te prate

nekome si označen kao zlo mada ne mora da znači jer

ti je neprijatelj u znaku ježa a jež nije loš a i spor je

energetski naboj ti blista sa čitave ove leve strane šoljice

je rasprostranjena sreća i radost

ti od javnosti skrivaš svoje namere u tome si uspešan

vidim to iza ovog brega tu dole kod dobitka

ova gravura od pene je polovična i dobra i zla

to ne znam trenutno šta znači videćemo kasnije

uzburkano je i možda označava da ti neko navrati

a od tebe zavisi kako ćeš ga primiti

vidiš ovo je srna kako je samo lepa razdragana i srećna

to ti je dobar znak

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/23/2010 Edit

Ljubomir Đukić: negativac

 

 

Opšti utisak koji neretko obelodanjujem deluje uopšteno... bizaranost i brutalnost su moji prirodni ice, gay droga, primarni cilj... nemam opravdanja pred okrutnom autocenzurom duha... Od kad znam za sebe perverzno i neutaživo brutalno rušim seksualne barijere, stavovi koje koristim mi nisu bitni, čak šta više stavovi mi često nisu ni smisleni..

Narodnjačka suptilnost i dalje traje u mom okruženju. Umeju da kopiraju i dele predrasude svog vremena, bez polemike sam prema njima, ne učestvujem u demaskiranju stereotipa, ironično se navikavam, pridružujem se brujanju ovdašnjih pedera, lezbejki, bipsića i strejtera, konzument otvoreno ispoljava želje. Pljuvanje i reakcije izostaje, čak i želja da proniknem u tajne ako ih uopšte ima. Postoji samo privid... Nepomirljiv queer implus osigurava mesto crne ovce i to je samo po sebi dovoljno. Lako se od nepomirljivog postaje pomirljiv, svako je potkupljiv samo su cene različite. Opsednut tinejdžerima, prednjačili su emo osobe oba pola,stižem i do twink osoba, pa čak i do pomenutih narodnjaka Važno je da se osoba ne boji sebe do te mere da ume da zadovolji moju znatiželju... Snažan apetit stvara glad,glad otvara proždrljivost, jedna želja stvara bezbroj želja, želja za polnim odnosom potiskuje drugu komunikaciju stvarajući u mom slučaju otuđenje.

Ispitujem kako isprazni sex pogubno utiče na mene. Bizarno se fizički spojim i stopim sa predmetom do kojeg mi nije stalo. Guši me, nedostaje estetski doživljaj, ali insistiram na sexu. Tražim priliku, pokušam da osvojim, ponese me atmosfera kojoj doprinosim, dovoljno da dođe do realizacije nagona, dominacije i perverzija kojima robujem stvarajući ih, to je fakat... nagon je to, ne i nadahnuće... Jedino što me krajnje izbezumi i unesreći je ako predmet u toku sexa recimo peva narodnjačke hitove tipa insomniaaaaaa... ili mi ga imenuje sa buvljačke TV reklame sa mislim bratelo...polllaaaa zidaaa... zajedno bi bili sladoled... reakcija je tada fantastični i groteksni izlivi ushićenja i zadovoljstva...

idu ulicom pit bulovi, nadrkani, zajebani...

 

 

Comments (1) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/14/2010 Edit

ljubomir đukić: ...da bi izbegli samozaborav...


 

Još jedan nedovršen pokušaj

da se pokrenemo ka razumijevanju.

Ono što izdvojeni kružok ili komuna

smatraju inteligentnim rešenjem

proglasili su u ime svih za centralni krik i vapaj,

da bi izbegli samozaborav, skrenuli pažnju na sebe.

Najpažljivije sam ih izučavao

i došao do zaključka

odnosno interpretiranja naklonosti

prema njima

da se možda i slažem sa idejom

ali se ne slažem sa načinom,

kad uspem da sebe ubedim

da se slažem sa načinom

ne slažem se sa idejom

tačnije, očekivao sam novo otkriće

a izostalo je,

bili bi identični sa onim kako nas to otkriće

vidi i predstavlja

i stvorili bi dovoljan razlog za dekonstrukciju

stanja naše malobrojne populacije u društvu...

Imam argumenate za tvrdnje,

voleo bih da napišem nešto suvislo

ohrabrim se novom idejom ali nemam šanse,

bio bih na dobrom tragu da nije vidna tačka

rađanja novih spoticanja, antagonizma,

remetilačkih faktora...

 

Argumenti  govore da nam se nameće

neka detinjasta ideja neslaganja i protesta

koju vodi politička opcija na vlasti ali bez potencijala,

nije mi prihvatljiva asimilacija u tu političku opciju,

jer mi se otvaraju razne pretpostavke

pitanja bez odgovora,

metod bez naglašenog sadržaja,

bez mudrosti, bez efektivnosti,

neautentična egzistencija

čija je reakcija u podelama, otporu i mržnji

a zasniva se na gubitku onog

minijaturnog dostojanstva

koje smo bezuspešno gradili

kao marginalni deo društva

koji se najviše omalovažava.

 

Stvorila se ideja neslaganje

izdvojenog kružoka ili komune čak i

sa ostalim delom populacije

u čije ime nastupaju

i zbog toga većina populacije nije isključena

nego nije uključena...

Bez temelja građevina je planski nedovršena,

rupa namenjena za osnovu gradnje

označava samo bezuspešni trag nastajanja,

ideja ne postoji jer je bez potencijala nevidljiva,

simboli besmisleno tavore bez prenosne vibracije

živog duha.

 

Nisu nas pokrenuli,

tačnije izolovali su nas

zbog straha od novih ideja koje posedujemo.

Započeto nije živo, nije proces,

onemogućava bilo kakav uvid

u društvenu zbilju,

jer pred njom zatvara

čak i onaj simbolički slobodni prolaz

nazvan tolerancija.

 

10.10  10:10

foto

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/10/2010 Edit

Ljubomir Đukić: suvarak sam za vatru

 

 

lažni proroci propovedaju mržnju a ne ljubav

obožavam drveće i divim mu se

pretpostavljam da me zbog toga i porede sa njim

kao što drveće seku i u oganj bacaju i mene će

u trenutku nadahnuća tu su i povampirene

poruke predaka trajno usmerenje

gubilište je ishodište zahtevaju svoje

u zanosu stižu kletve i pretnje

jalov sam prema njima i na osnovu njih

manipulatori su spremni da  me poseku

u ime boga valja se nožem i žicom

da visim po granama

sekirom motornom testerom

drvo saseći u korenu

spremiti ogrev za ognjište

u muda mi sprovesti struju

postaću obdaren lako prepoznatljiva žarulja

intenzivan miris krvi i mesa

obezmuđeni mud(r)uju

zalaganje za pakleni plan

uz tehnološki razvoj širiti ukleti posao

angažovati javnost

slušaj ih dok ti ne zarobe um

glas proroka preko snažnog razglasa

drage sadašnje i buduće krvopije

imate na čemu da vežbate

i još se zgražavaju

jer se radujem drugosti

i pored patnje subjektivnoj slobodi

pošteno braćo i sestre pa ko koga

sad smo ostali sami na uskom prostoru

znanci i naše slabosti

ko god pobedi ostaćemo isti

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/08/2010 Edit

Ljubomir Đukić:Ti dakle nisi a ja jesam

 


 

 

Ti dakle nisi a ja jesam projektovano obeležje za pamćenje,

jednom sam te zadovoljio i sad ceo život pokušavam da ti objasnim

da ti nisi a da ja jesam...uživao... ti si se samo olakšao ostrašćen

i nestao u trenu nakon zabave... na tvoj način ispražnjen... i ništa više...

 

Ti dakle nisi a ja jesam višestruka ironija i aluzija...

Sad si se vratio donoseći stare simptome

koje označavaju gubitnike po svojoj prirodi,

označavaju izdvojen posed nad verbalnim okruženjem,

sad ti je dato da projektuješ novo na osnovu zastarelog.

Iz misli ti izbija silueta unutrašnjeg neprijatelja u mom obliku i značenju,

na monstruozan način bi da me sakatiš sladeći se u oprobanom stilu,

zabranjuješ mi da podignem pogled i glas jer me ućutkuješ

i ja tebe ućutkujem tražeći da se slobodno izrazim,

da se oduprem, da ti budem dostojan neprijatelj.

"U slučaju tvoje pederastije možda nisam jedini?"

Želim da negodujem, da ti se suprostavim jer me okrivljuješ

za ono što si želeo da iskusiš u sopstvenom životu,

upoznao su užitak, žrtva si znatiželje,

a od mene očekuješ maksimalnu diskreciju

dok je ti kršiš - suprostavljaš dobro poznatom osećaju;

ruganjem, prezirom i kontrolom iz straha od javnosti...

 

Preduhitrio si me optužbom, mržnjom, omalovažavanjem,

napadom u znak odbrane, poznatom demonstracijom snage sile;

pretnjom želiš da diskvalifikuješ sećanje na “greh” koji si počinio,

izazivam žarište negodovanja a možda i želje,

jer tanka je nit između dve oblasti...

Daješ mi nadimak, određuješ bolest od koje patim,

nudiš mi dijagnozu stroge metode prebijanja – lečenja,

odredićeš mi način života, kontrolom regulisati misli,

prost učinak ukorenjenim uverenjem i načinom,

zapretiti bogom koji te voli, zapretiti religijom, nacijom i izolacijom,

poznato konvencionalno razumevanje i integracija u tvoj sistem vrednosti.

Krpiš se lažima, prevarom i sujeverjem.

Ne želim da pokorno izvršavam besmislene zahteve,

jednom sam te zadovoljio, od toga trena nestabilna je

i tvoja i moja pozicija zbog toga sam izdvojen,

identifikovan, osuđen, označen, obeležen...

Ti dakle nisi a ja jesam... jesam, jesam, ja jesam svesno uživao a ti nisi.

 

Comments (2) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/06/2010 Edit

«Prethodni   1 2 3 ... 18 19 20 21 22 23 24  Sledeći»

Around here



Categories

Moji linkovi

Elektronske knjige

Feeds