QUEER

Ljubomir Đukić: ...u neposrednoj blizini...

dvostruki portret dva utikača u neposrednoj blizini
(mislio sam da sam otkrio nešto što niko drugi nije)

postoje ubedljivi dokazi da sam stvarno najgori
nije potrebno istaknuti neobičnost

usmeren ka sebi (ili usmeren ka istom)
tražim još jedan način da kažem istu stvar
bez obzira dal sam toga svestan ili ne

danas je pronađen zakasneli dan
nostalgična stilizacija zanemarene ljubavi
više neće biti od koristi
liičilo je na zabavan
bilo koji dan u nedelji ima realne izglede
za otkriće primera uvredljivo lepog (nedostižnog)
(uzdržavam se od pojedinih reči)

snovi se obistine uhvati ih dok možeš
od njih ostaje samoaktualizacija bujnih priča
nepotrebno je ponavljati nakon posmodernih godina izobilja
…
dodirnuo me je da me prolazna scena ne uspava
gubitak neostvarene želje
pokušavam da ga vidim u znaku suncosjaja
prepoznajem urođen element
biće to najbolje čuvana tajna
kao temelj besmislenog verovanja
poput one kad je nag iskočio iza zavese
to je bila samo njegova želja ne i moja
želeo sam tada mnogo više
nema veze u pitanju je bio svakako
samo spoljni odnos

da li sam spomenuo da sam sleteo u smeće
umesto da me sintetizovan glas proganja diskusijama
radije volim da sedim na klupi u gradu i gledam ljude
izgrađene kao zvezde multi talenti uticajne ličnosti ikone sa ekrana
reprodukcija istog obrasca omogućava im lakše obavljanje posla
legitimisanje brendiranja
rekoše mi da je kodiranje kreativan čin
mašina za obradu podataka daje odgovore za istaknute probleme
za besciljni život smišljeni kod
programiranje i inžinjering harmonije
dosledna duboka posvećenost miru
koristi se za zadovoljstvo koje pruža iznenađenje

ne bojim se blizine ljudi i njihovog vizuelnog spektra
ilustrovan van dodira sa većinom sveta
mada sam fizički (ugrađen) zavisan od lokacije
realno - činjenično - idealno

pogrešan put služi kao zaobilaznica oko pravog
dovodi nas nazad da produži patnju
inače smo dobro
utopistički globalno pomireni u bedi
nedostaje određen cilj
zar želim da se prilagodim
a kao opirem se asimilaciji
strah popušta
produktivan u protivljenju totalitarizmu
moderan senzibilitet banalnosti i površnosti
jedino što postiže je osetno slabljenje tradicionalizma

prihvatam brisanje značenja
ne dotiču me proste činjenice
nisam uključujen u ironičnu igru sa informisanim naivcima
biram zaobilaznicom energično preko ograde trivijalnosti
…

zasićenost seksom bez modrice
seks se jednim klikom preuzima
(prenosi tendencija da postoji norma a ne izuzetak)
ili možda beskrajna pauza zbog finsnsijske i političke nestabilnosti
dostupan je program za tumačenje ako zatreba
nećeš nikada morati biti u vezi sa njim
jer to je gubljenje vremena
uvek se javlja ljubomora kad plane Ljubav
na nezanemarljivu patnju upućuje
spreman na pravom mestu
naivan za rame uz rame
repozicioniran za rane uz rane
potraživanje vizuelne bliskosti u (bliskoj) budućnosti...

(odgovor na poziv da se uključim u stvaranje kompjuterske poezije koja navodno opisuje sadašnje stanje stvari)

Ljubomir Đukić: prepreka za samoizražavanje

Pa, ovde smo toliko inferiorni? Ili sam ja previše osetljiv?

                                                           Weiss Zoltán

                                                          (hommage W.Z.)

čudovište u ormanu naučilo je da se brine o sebi
dok čudovište na slobodi nije
na oprezu od svakodnevne osude
da bi živeli blaženo potrebno je da me vide na ulici
sa tog mesta najbolje sagledavaju
kako neprestano šokiram čuvare
izazivam spontanu reakciju
emocionalni pritisak tišine mucanja i cerekanje
stranac pod osudom bez prava na odbranu
pretpostavljaju da znaju ko sam
od tebe umesto kritike stiže ohrabrenje
zaglavljen u strašnom mestu
tebi tako potreban moj izraz na sigurnom
činjenice da sam te uvek slušao
slušanje je najvažnija stvar
čuo sam dobro
obuzdao sam strah hranom za misli
za strategiju preživljavanja
da bi disao moraš da gutaš
ono što je zapelo otežava da dišeš
zadržao si se u govoru
opasne mogućnosti u neredu
suviše uveren
suviše nepotpun
u stanju anksiozne pripravnosti
posredovan identitet
nadam se da si ponosan na mene
i pored činjenice da sam u varoši najveća sramota
konačno spreman
da se izgubim u uvrnutom olakšanju
negde gde u stanju duhovnog buđenja
podiže mi se seksualna želja
gde ću nepoznat slobodan smelo istraživati
prikriven namamljen voajerizmom
sve što umem reći uživajući u stvaranju naracije
raskopčanih košulja i pantalona
sa neverovatnom pažnjom na detalje

Ljubomir Đukić: namrgođen

Mark Ashkenazi 

 

Ljubomir Đukić: novi dokaz za nepogrešiv uticaj

http://troyhoffman.tumblr.com/

široki asortiman soljenih creva

posvećeni urbani građani
u slavu akcijske ponude na životne namirnice
mole se za ostale sitne potrebe za stimulaciju čula
pojednostavljivanje uz neuravnoteženu cenu
dok on stoji ispred megamarketa - neoliberalnog hrama
gotovo u potpunosti je nevidljiv
ne pomera se kao da drema osluškuje
utapa se u pozadinu reklame na izlogu
ljudi su fokusirani na razmetanje
kupovna moć je vrhunac savremenog života
kreću se u pravom smeru hiljadu nogu
prolaze pored njega ne primećujući ga
ispunjavaju urbana očekivanja naučeni da žive sa tim
nemaju pojma da im je u neposrednoj blizini
pojava ektoplazme u javnom nastupu
u znak otpora prema okruženju
ne postoji samo jedan astralni autoritet
pored kojeg svakodnevno prođu
(naizgled deluje daleko u prošlosti)
posebno uočljiv u bilo kojoj fazi značenja
stekao je ljubav najodanijih koji su ga primetili
nije iznenađujuće da je referentna tačka
da bi čuli svoje srce oslonili se na njega
sledili svoj sopstveni put
stvarajući bogati svet u svakom obliku
respektivno prema talentu ranijeg društva
starim stilskim karakteristikama
uređenog umetničkog samoizražavanja

reklama zaklanja fasadu
koja na suštinski način podseća na
linije i oblike cveća tipične za dekor fasade
ovaj odnos nije iznenađujući prema stilizovanim cvetnim ukrasima
usmeravanju pogleda ka preostalim licima u gipsu
predmetima milosti živopisnih likova u tipičnom detalju..

Ljubomir Đukić: otkucaj čega već...

Elias ☆ Ericson 

http://superqueerartsyblog.tumblr.com/

Umislio  je da je medijska zvezda.

Tvituje, fejsbukuje i mlatara naokolo na razne načine

ne bi li se našao u centru pažnje.

Ljubomir Đukić aktivira spiritualnu moć

photo: Peter Hujar (1934-1987)

najsrećniji je kada se za njega kaže da je
jedan od najmanje poznatih
„veličina je manje bitna od čvrstog stava”
evocirajući tanku liniju između javnog i privatnog
poziva posmatrača da luta kroz tamne prostore
konfrontacije elegancije i provokacije
(neki od omiljenih epiteta ovaj put će biti izostavljeni
da se ne preobrazi u intimne laži i spletke)
(p)okreće svoje trikove teško ostvarive
zbog efekta vremena na izgled likova
za istrajan grub stil ističe nesavršenost
doskok sveprisutan zaglavljen u sebe
na tankoj liniji između muškog i ženskog
kao takav jedino što uspeva je da uveća deo slike
hrabro nosi naglašeno tvrdu pojednostavljenu akciju
za modele ganja likove požrtvovano ih ugrabi kao hleb
čini se spokojan duh bliži kraju nego početku
(kad si na kraju u svako doba prepušten si snu)
zadobijene rane su na broju
najkraćim putem preko urvine sirovih crnih tonova
zadovoljstvom predstavlja prolazne pojave
nezadovoljnog ekcentričnog lika
kontrasnim mazohističkim solističkim nastupom
stvara ogrebotine na poliranoj površini
dodir otisak po koži kao po prašini
kandžama šapama krik hoda po žici
simbolizuje autobiografska dešavanja
od poslednjeg obeležja prošlo je mnogo vremena
sprema se za nešto mnogo zanimljivije
oživotvoren model zagledan pred sebe
u blatnjave tragove onih sa
„neizmerno debelim slojem predrasuda i tabua“
tek odnedavno naglašava
da je bez osećanja i stvarne veze
sa erotskom skulpturom mumificiranom najlonom
isprskanom krvlju spermom urinom
model blješti kao hologram osvetljen neonom...

Ljubomir Đukić: nova drama

 Daniel Barkley

http://www.danielbarkley.com/

"Zar svestan čovek može bar malo da ceni sebe?"
- Fjodor M. Dostojevski  “Zapisi iz podzemlja”

kad već ćutimo nađimo zaklon za tišinu
ako razgovaramo priklonimo se tajni
mrak stvara sanjivost budi tihost
oprezno stidljivo nestajemo
na putu kojim se račva izbočina
na rasvetljenoj relaciji zašto smo ovde
nižu se dani i noći kao da su tuđi
sugestivno nameću povučenost
jačim intenzitetom
prilagodljivost pre svega vlada
ustaljeno površno shvatanje
(teško koriste svoju maštu jači je uticajni stil)
prema tome samo su pojedinosti
naprasno istrgnute iz zaborava
(po svom izboru zajedničko pojavljivanje
gledamo oko sebe bezazlene prolaznike
golubove na limenim granama krovova
nasmejane krilate dečake…
s poštovanjem predstavljen
negde na bulevaru tvrdio je
da smo imali zajednički akcenat
u prethodnom životu
ko zna…)

podrži moje književno delovanje
osnovno sredstvo za izražavanje
služe i pospešuju veličanstvene tvorevine prirode
mada je poezija uzaludni trzaj…
usrećeni hodamo po sećanju samouništenja
buntovnik zatočen u živoj drami
upire očajničkom rekvizitom u ranjivost
prazan hod zajedničkog akcenta
iz prethodnog života poznate reakcije
da li je izlaz iz situacije samo zarad priče

neko se propinje na prste
da bi nas primetio u ćerpičari čatmari

zbijena masa tela na podu zastrta čipkom
da li želi da učestvuje
(mislili smo da sve ostaje skriveno u prostoru i položaju)

on tvrdi da smo bili dovoljni sami sebi
da bi izrazili vidno bučno zadovoljstvo
objašnjenje poezije igru sa jezikom
sa slatkog vrška jezika kradom
kao prstom iz tegle
svetlucava rastegljiva kap
pada na potamneli list

primakavši se mašti iznalazim nove morbidarije
moram da pobijem mračne misli u sebi
nagonske misli o sumanutim stvarima;

pogađa kao košmarna oluja u sudaru zlatna boja na plaži
polako nestaje dnevne svetlosti
bizarna svetla u noći pokazuju put utočište

skrnavljenje sablasno deluje čak i iz daljine
kakva li je ovo šala ili podsmevanje

još uvek nije vredelo da mu se poklonim
brodovi plove ka krovovima reka otiče ka nebu
lepršava krila anđela nemirna noć

od mleka i meda se lepše spava
legitimno zadržavam identitet upoznaj sebe

neodložno je nepomično poziranje
ekran se zamrzao razroki duplo vidi

primoran si uzmi dobrovoljno
lako je progutati dovoljno praktikovano

svetlost nove cigarete ubrzan život pravo u maglu
protrčati kroz nju
brini o sebi zategni duh nedaj mu mira
čak kad i krotko sedi pod senovitim borom
u tvom je obruču

čuješ li ovde je ludnica i večeras služi se proključala krv…

Ljubomir Đukić: u samom srcu

suočavanje sa tamnom stranom naslednog umiranja u duši

izbačen iz upotrebe kao šustikla
umem da zasmetam
kad pomenem neiskazane tajne
neponovljive eksperimente
oslanjam na poetsku maštu
gej sam infantilni gej
inspirisan ljubavlju darovitog
ljubav za jednu osobu iznad svih ostalih
i pešačenjem
u slobodnom prostoru
udaljavajući se od teskobe
metod rukovanja unutrašnjeg buncanja
(ništa ne postoji iznad i između navedenog)
u izvesnoj meri duhovit samoironičan
i dalje sam dosledan sebe
nisam zaboravio ko sam
stidljivko koji ume da gleda u oči na trenutak
u samom srcu beležim da zapamtim
dokle god budem mogao da se (o)setim
neću nositi masku za pretvaranje
skrivanje poznate prave namere
nametnute svrhe nasledne zablude
prihvaćen standard
negativne konotacije
navike na prostakluk i laži

verovao sam da je sve u redu sa mnom
dok se nisu pojavili
zainteresovani za trivijalne detalje
nakon intenzivnog traganja očekuju skandal
možda otkriju nešto posebno
proširuju mi mogućnosti određuju misli
savršeno im odgovara da sam sjeban
na način koji nije ni malo ugodan
ne provlačim se kroz rupe gazim kroz zamke
ne zaobilazim prepreke

da sve je u redu

neuspeh ponekad nudi više kreativnosti nego uspeh...

Ljubomir Đukić: na srebrnoj rosi

 Jade Yumang / Thesis

http://www.jadeyumang.com/

/ako ne uspem da vodim više računa o sebi
ostaću u krevetu ceo dan ne radeći ništa/

u tišini noći putem misli napor neizvesnosti
rešen da odpočnem sa oživljavanjem marljivog dana
čekajući ukrašeno hladnjikavo spokojno jutro
desilo se nešto drugačije nego stvarnost
besno me opseda neodrediv zloduh (možda od viroze)
užaren u talasima bezobličja sve iznova
čista radost uzbuđenja meša se
sa merljivim kontaktom očima (samo mu oči vidim)
čekam da me oslobodi
postanemo sasvim istog
užarenog pogleda iz ugla sobe
zarazno rasejanje neiskazane tajne
tera me bunovnim ukrasima da se osećam
voljenim važnim
usudio sam se da radim ono što drugi nisu
mislim da se nismo ranije sreli
nema veze sa prošlošću
kada je završio sa klizavom igrom
(mislim da je užitak u snu u podjednakoj meri
za obe strane)
razmenili smo lepljive izlučevine brišem ih sa tela
misija je obavljena
lakše mi je
umesto zlobnog podsmeha tražim osmeh
ohrabrujući glas treba mi
srce puno radosti što kuca kao nijedno drugo
ukršteni u snu
u dvorištanceta zbijeni u senci
na srebrnoj rosi (William Blake)
između čempresa i ruža koje sam zasadio
ako rastu umesto strahova
veoma sam srećan

●●● 

ispod kreveta u gluvo doba noći
nalazila se izbledela noćna mora
bila je previše stvarna previše strašna
usmerava me izaziva da se okrenem u tmini
u ogledalu poziv u pomoć
podrugljivo držim se izgubljen
san me jedva podseća
da izađem napolje u srećnu jednostavnost
uz par teških koraka omiljenu kafu upijam svetlost sunca
udišem čist vazduh topli povetarac osveženja
u pozitivnom svetlu bolje mi je
usput se izgubilo rastojanje
ništa nije važnije od njega
vredan slušanja
dostojan poverenja
spokojnog dodira
mistične mudrosti...

Ljubomir Đukić: potemkinova sela