Ljubomir Đukić: nije (sasvim) uzalud
Keith Haring (1958 – 1990)
podsetnik
definitivno impresioniran
onim što obuhvata
jasna pronicljiva poruka
nije sasvim uzaludno
otimati se
generisati entuzijazam
isplivavati na površinu
izbrisati nametljiv mračan ton
ostalo je dovoljno
da se razvije nova priča
za intenzivan
individualan
osvežavajući
otvoren pristup
izraz
refleksije
novostečene snage
u svakoj prilici
zablistati humorom
na sceni bez kompromisa
inspirisati sebe & druge
na antikapitalizam
antikonzumerizam
protiv religijskih zabluda
protiv olupine
homofobičnog...
Keith Haring (1958 – 1990)
Ljubomir Đukić: danas je bio dobar prema meni
bisualhart
(nekada sam verovao da je poseban & neponovljiv
a sad sam izgubio putanju našeg odnosa)
danas je bio dobar prema meni
mada nisam sasvim siguran da će tako i ostati
hajde da vidimo šta se dešava;
održava duboko uverenje da sam mu bitan
uči me da budem spreman da žrtvujem sve
za nedorečenu ljubav (umesto samospoznaje)
pomislih kako smo se prvi put razumeli
u neočekivanoj manifestaciji
perverzne želje
koja se sastojala u traganju
za izgubljenim iskustvima (mrtve čarolije)
osvetljava pohlepu
kao kad sanja o trošenju novca kojeg nema
(zavisnosti neće nestati
samo će ih zameniti sa drugima)
(ispovest u suzama) ludorija
umesto da traga za novim
osećajem šokantnog strujanja kroz telo
podnosi račune za naknadu štete
naglašavajući koliko je star
a koliko sam ja neobavešten
povezuje me sa okruženjem
nepomerljiv kamen pritiska izopačeno zgužvane stranice
našeg odnosa
da ih vetar ne raznese & na julskom suncu izblede
izvinjenje je stiglo kao mučenje
poturanje patnje
u tešku atmosferu dobrodošla bol
umesto blaženstva
možda je bes draža
služim u hirovima (pogledom krade komad duše)
da mu pravim društvo
neprijatno se osećam sa brzacima u suvom grlu
osećaj traje previše dugo
sve je uzaludno (ne umem da kanališem zebnju & bes)
ili možda nije sasvim uzaludno
ostavlja me na cedilu
kao odbačeni predmet iz svakodnevne upotrebe
uvek to radi
sebično zvuči
naglašava da želi da bude voljen
ne želim više
da se pretvaram
kao da se ništa nije dogodilo
nismo više spojeni...
ne podnosim mentalnu tranziciju njegove prirode
ili ne umem da uhvatim suštinu trenutka
piškim uvek pre izlaska iz kuće
to sam upravo uradio
ne krivim ga on je osoba zatvorenih očiju ljutitog lica...
u kojoj više ne nalazim poeziju...
Ljubomir Đukić: lice zarobljeno u mislima
Juliusz Martwy
može da bude mnogo gore
zaglavljen u stvari suviše čudan
čak i za valjanje u queer prašini
nemoguće ga ukrotiti
kad ima problem sa izlivom besa
do tačke histerije
„tako sam nervozan
čak i ne izgledam šokirano
koliko sam zatečen
onim što sam ti otkrio o sebi
zaista sam posramljen
jer nikom ne pričam
o mojim osećanjima
obrati više pažnje na mene
jebi ga ja sam samo nespretan
izvini“
nakon toga lice mu je zarobljeno u mislima
u razgovoru sa d.
došao sam do zaključka
da je spreman da mi otkrije
izvesne tačke gledišta
previše uplašen da prizna sve sebi
& drugome
nije čudo; odbijen je više puta zbog istine
malobrojnim pojedincima je naizgled prihvatljiv
da nema onog dobro poznatog „ali“
u svakoj njihovoj izjavi
vlada uzak pogled na seksualnost
kad primete njegovu naglašenu ženstvenost
(pod pretpostavkom su da ima penis
genitalije doprinose stanju uma)
nastaje neizvesnost & suzbijanje muči njegovu dušu
ima osećaj da je gotovo uvek nepripremljen
za neprijatna iznenađenja (ismevanje prozivke ruganje)
voleo bi da poseduje snagu za procvat
da se slobodno izrazi u spoljnom izgledu
konfuzija generiše estetski izbor
stvara neprijatnu situaciju
osećaj usamljenosti
naglašava kako nije vredan pažnje
primoran da igra ulogu koju ne voli
van snova
nosi odeću po tuđem izboru
“sve je na meni produkt zavitlavanja
sprdnje
izraz moje nemoći
roditelji su mi rekli
budi šta hoćeš kad izađeš iz ove kuće
a do tada bićeš ono što jesi
a šta sam to ja
kad osetim da je previše
obliven sam suzama
tužan sam bez nade
nepotpun
nemam tu slobodu
očekivanja
nedostaje mi
širok osmeh
glatko...
kao što je glatko
moje telo
ponekad volim osećaj devojke
koja postoji u meni
kad se pogledam u ogledalo
vidim stranca
zbog nesigurnosti
koja je podstaknuta komentarima spolja
zbog gubljenja pažnje dragih ljudi
postajem neverovatno sujetan
i ako se trudim da ljubazan
plahovit brižan nesebičan
želim da mi daju šansu
da dele stvari sa mnom
kao što ja želim sa njima
guši me osećaj straha
želim da sam siguran u sebe
odluke koje ću morati da donesem
ranjiv sam jer sam
bez kontrole nad situacijom
osećanjem
koje često zavisi od mišljenja drugih
na provokacije se nasmejem
ne odgovaram...
...ne želim da budem ovde...”
Juliusz Martwy
Ljubomir Đukić: podsticaj ili obuzdavanje?
dočekao sam ga odeven u bordo crveni
satenski ogrtač
u kojem sam odavno obavijen posrnuo
ja sam pravi đavo
spreman za destruktivnu obradu
tajnim veštinama
dok on na prvi pogled
prodoran evidentno uzbuđen
deluje gotovo bestijalno
nije ranjiv jer je
van uticaja očajničkih pokušaja
(ali je podložan napadu)
spontan kao da je u stanju
da postigne čvrstu erekciju za tren
zna šta mu je činiti
mogao bi ovakav da postane ustaljen
nestali deo sopstva da zaboravi
ima mali kofer sa šminkom ogledalom & odećom
uspravno pripremljen za noćnu posetu
očekivano isfeminiziran
zlaćan u preuskim farmerkama
crvenim patikama
raskopčanoj ljubičastoj košulji cvetnog dezena
tek je prešao period stidljivosti
a već deluje samouveren
bez ukočenih želja
izašao iz okvira
ili suptilno preliven iz njega u nju
odeća definiše njegovu seksualnost
dok raspomamljen hrli u blaženstvo
po prirodi seksualnosti plasira se
kao neistražen početnik
sklon da načinom izražavanja
eliminacijom pola
(pol je mnogo više od dve suprotnosti)
postane rodno neutralan
želim da ga podstaknem
na razna seksualna iskustva
neposrednu osećajnost
za širok spektar želja
prema fetišima & perverzijama
da zadovolji radoznalost
postigne apsolutnu seksualnost
bez obzira
što je sporna tačka
da je ograničen samo na seks
veruje kako će postepeno vremenom da nastoji
da stekne partnera za ljubav
dok priziva macane
za jednu noć
ko će biti uz njega
u vreme očaja usamljenosti konfuzije...
[ hvala na inspiraciji
grozničava žudnja & snovi
stvaraju iluziju
a iluzija je svečana lepota
koja iznutra žari ]
Ljubomir Đukić: prkosno se smejemo u lice tame
[ fotografija nepoznatog autora ]
umetnost je jednim delom u funkciji seksualnih želja
kako odolete takvoj umetnosti
senzitivan sa neverovatnom veštinom u vođenju ljubavi
ćutanje osiromašuje razumevanje
naivna kuknjava o stanju ugrožene egzistencije
tabanamo nagi po ivici ponora
umesto prikrivanja u nevidljivosti
preuzimamo rizik za naše budalaštine
panika je realna
pored činjenice da smo nedovoljno zastupljeni
kolaž iz kuhinje romatično seksualno privlačni začini
naglašavajući sposobnost duha & tela za ljubljenje
srdačan najsrećniji kojeg sam sreo
prezire negativne komentare uvrede
učim ga najbolje što mogu
da mu se snovi obistine
neka živi kako hoće
a tu je toliko radosti da se doživi...
dozvolio je da ga zavedem
postaje narativ predaje
čežnja ludila namiguje u sumraku
održava pažnju čitave noći
dopušta mi
da ga držim u kavezu
lepotu & senzualnost u ropstvu
ovaplotim karakter koji zaživi
uz dvostruki način života
često najviši stepen misterije
zastranjivanje postaje kuriozitet
neformalno buđenje u različitostima
oteo ga od društva koje se nameće na silu
prkosno se smejemo u lice tame
usuđujemo se na nepoštovanje
moćnih konzervativaca
& priče o njihovom društvenom napretku
smešne su nam slike
svakodnevnog života...
Ljubomir Đukić: u suprotnom smeru
duhovni mentor mrtav čovek (izgubio perspektivu)
pred smrt je govorio ružne stvari
neočekivano nametljiv nasilan
manifestacijama seksualnih želja
izgledao je kao da je uvek lošeg raspoloženja
zamarao sentimentalnom topografijom ponovljenih priča
više mu nisam bio potreban (ukorio me pre odlaska)
uzimao sve više davao sve manje
na izmaku elementarnog života
mekušac opsednut teskobama & ranama
opasnost ispunjena poslednjim putovanjem
apsurd povređene sujete
dugo sam izdržao u nemilosti proždrljivca
da bi na kraju nestao izvor neprilika
gubitak odnosa
jedino se prisećam boemske atmosfere
dela svakodnevnog života transformacije - magije - seksa
prljavog realizma & halucinacije
& aktivnog učešća u umetničkom delu
prjateljstva koje je bilo način za uživanje
sreća je ostala negde zaturena u mudrosti
koje moram da se setim da bih ga prežalio
nosim čudan osećaj (ništa mu nije promaklo)
ograničenog kretanja do tajnog mesta
krotak miran protiv rutine starokanjiške tišine
loš tren se pretvara u stanje
dobar tren nestaje bez traga
posvetio sam se intuitivnoj realnosti
nema razloga za brigu
mogu bez konvencionalne naracije
bez društvene funkcije
ništa me ne šokira & ne uznemirava
zadržao interesovanje
prema tabuima & socijalnoj patologiji
skaradno prožet pokvarenošću
podlegao raznim nevaljaštinama
predvodio ih & učestvovao u njima
luckast rovac zbrinut u izmetu
potpuno bestidna osoba
prkosno se smejem u lice tame
uz neočekivani nagoveštaj vedrine
daje & uzima energiju
Ljubomir Đukić: spuštam se u ravnicu
SLAVA MOGUTIN Ponyboy Simon, 2007
SLAVA MOGUTIN Ponyboy Simon 2, 2007
radujem se da nastavim sanutabanom stazom
kojom kreativni pratilac
voli da odugovlači
sasvim je moguće da ga koči
izdašnost uticaja
zabave
obožavam kad iznad običnog
paganskog scenskog pokreta
funkcionalnim obredom
interpretira slobodnu prirodu
zadovoljni smo sobom u prostoru
u priči o tihim šumama
oslikava homoerotske želje
oživljava staru ideju
upućuje na povezanost
sa strahopoštovanjem miruje(m)
diveći se transu napojeni eliksirom iz mehura
dok lako priča o prizoru zalaska sunca
o svojoj čudnovatosti
spuštam mu se u ravnicu
želim da budem lovac gavran strelac
na tragu cvetne šare u smeru užitka
otkrivam skrivene predele...
SLAVA MOGUTIN Paradise Superm (Brian reaching), Costa Rica, 2011
Ljubomir Đukić: ugrabi priliku
ugrabi priliku
zauzmi celo nebo
prema suncu
oseti toplinu na licu
prošetaj išaran grad
posmatraj slučajne prolaznike
kanališi glasove & zvukove
to je samo igra
daje ritam kao muzika
jezik grada privlači pažnju
bez dovoljno razloga
sporo prelazi ulicu
još poseduješ sposobnost
da vidiš sadašnjost
postoji više načina
bio je zbunjen u početku
stavio u ključaonicu & okrenuo ključ
brava je u stanju da izdrži bol
histerično gola reč pretvara se u jauk
jauk u blaženom uzdahu
ušao na prstima pozdravio me golim stopalima
ima ga u nespretnim rukama
častim ga strpljenjem
pružam priliku
pripremljen
nisam mu rekao
bio je blizu
nije odustajao
zarobljen u želji (aktuelna neuroza)
stvorene navike odrastaju
kao da je prinuđen
delovao poznato
okružen strahom od neprijatnosti
želeo sam da ga sačuvam
za sutra
sve dok svetlost nije nestala
u mraku
pretopljen opsednut
smiruje se
od priviđenja (frustracija seksualnog nagona)
mogao sam videti neizbežno
šta oseća
nepoznato lice
radost
pokušava
da ubedi
(skrnavi magiju)
da je ukusan
topi se
u ustima
Ljubomir Đukić: obeleženi za šetnju
Claudio Bindella BE EQUAL BE DIFFERENT
kada sam ga prvi put sreo znao sam da ćemo biti prijatelji
morao je nešto da podeli sa mnom
najranija sećanja na kreativnost
na raspolaganju mu je bila kreštava gumena lutka
sa makazama u ruci suprostavljao se igrački
srećan je bio kad joj je isekao plavu dugu kosu
danas poseže za novim kreativnim izrazima
da budem još nejasniji
opisujem ga kroz osećanja & osetljive požude
pristup dominantnog muškarca
(a to sam valjda u ovom slučaju ja)
& njega koji dovodi u pitanje
konvencionalne ideje
rodne prezentacije
hermafrodit je
kakvog sam uvek želeo & maštao
dvosmislenost & anonimnost
etničke & polne pripadnosti
da ospori predrasude
izgledom ponašanjem pupoljkom seksualnosti
nisam još stigao da ga pitam
ko ga osporava kritikuje napada
dok podvrgava dugu kosu & vitko telo
muškom pogledu
budi li nelagodnost (dok je u blaženoj potrazi za zadovoljstvom)
percepcije o seksualnosti
jedan će biti doveden u situaciju
da gleda detalje (dok šalje drhtaje niz kičmu posmatrača)
posmatra torzo falus guzu
kao nešto lepo
u seksualnom kontekstu tela & umetnosti
strast čini queer umetnost
sa kojom se odupiremo heteronormativnoj asimilaciji
kreativni pratilac ispiriše me neograničeno
u koraku izdašnost uticaja & zabave
za koju je dovoljno
otisak stopala na ulicama
obeleženi za šetnju...
Claudio Bindella Pablo no. 3
Ljubomir Đukić: sve u svemu
Andrew Salgado burden
sve u svemu ili prenaglašenost guši dodir
iz međusobnog dodira otkrivam
da je skriven
mnogostran talenat
najbliži prirodi
skladne raznovrsnosti
navodim ga da slobodno
koristi sposobnosti
mogao bi da priredi
nova iznenađenja
u prostoru želja
prerastao granice
oskudne masovnosti
težeći ličnoj slobodi
za nijansirane ciljeve koji daju smisao životu
makar pojedini cilj bio
besmislena stramputica...
neuredno
razbacane stvari
tragamo za uzrokom
žilave histerije
iz unutrašnjeg stanja
izvlačimo najbolje
zadovoljavajući osećaj slobode
velikodušni iskorak
uz miran uzdah & osmeg
pokušavajući da ga uzdignem
da nadmašuje druge
s kojima je
međusobno isključen
čestim gestovima se
smehotresno ruga
iznova preživljavajući prekor
koji u okruženju uočava
moja je slabost
što volim
automatske reakcije
(dok nisam siguran šta se dešava)
pažljivo sluša
užitak je dok su mu oči uprte u moje
budi nenadmašan
za razliku od drugih...
(još se bojim
bolnog trežnjenja
iz lepih zabluda)