QUEER

Ljubomir Đukić: krhki mladic na vidiku

 

Keith Vaughan (1912 – 1977)

splet okolnosti
krhki mladic na vidiku
čudo kako sam ga prizvao
moram mu dati još jednu šansu
to je onaj koji ume da oslobodi energiju
stičem utisak da više nije bojažljiv
kao prvi put kad je sve učinio da izbegne susret & interakciju
izgleda ume da proširi svoju pojavu
& prenese na drugog
(otkrivam da ima skriveni individualni talenat za filozofiju)
ranije se osećalo da je prisiljen na kontakt
pred nepredviđenim prolazom zastajkuje
kao da ga svaki kontak iritira vlada netrpeljivost
intriga je jača od straha
šta se dešava u malim sporednim ulicama
kaže da je shvatio ono o čemu sam mu pričao & pisao
da postoji prirodno & racionalno biće
proizvod ponašanja
dok tvrdi da prepoznaje stvarnog sebe
zamišlja da je neovozemaljsko biće:
“lakše je tako prihvatiti
tendeciju da smo osuđeni na propast
umesto da tražimo novi pravac
sve dalje smo od prirodnog bića”
što u prvom planu registruje
uočava ono što mu je naizgled lepo ili ružno
zaintzeresovani smo za izgled
“to nešto” (više nema ime) želimo posedovati
obraćamo pažnju na carstvo stvari
u duhovnom vlada nedoslednost
dok u fizičkom svetu
potrošačkog postojanja
stanje je dato"
(…) izgled je od najveće važnosti
iznad mišljenja & izgovorenog
androidno telo
telesna androidna osećanja
(a šta je sa telom prirode)
utisak posmatranja spoljnog prednjači nad svim
osnovna greška je...
(…) obmanjivanje je prihvatljivo
šta odobravati (odabrati) a šta ne
određuje putokaz nametljiv nametnut
marketinški proces za produkt (o)sećanja
stalnom primenom (bespotrebno nametanje)
rutinsko programiranje raspoloženja
sa oduševljenjem prilagodljivi
na besciljnu nadu preterane informacije & senzorne stimulacije
umesto u nama priroda je suštinski iza nas
(bila bi poželjna izolacija u divljini
nemamo divljinu u kojoj je sablasno tiho
ili je neprimetna
koga je briga
nema razloga za brigu
izvorna priroda je nedostižna)
nismo dostojni da sačuvamo prirodu
u nama...

Ljubomir Đukić: (želja za slobodom 2)

pazi ovo nisu samo fraze
čudne stvari se dešavaju
gorčina mora da se kaže
nesrećne bitange pronalaze napuštena mesta
video sam nalik mrzovoljne likove kako se okupljaju
pozvan pojednostavljen agresivnim ponašanjem
eksperimentisanje sa velikim očekivanjima
nagomilavanje nasrtanja
podsticaj iz nasleđa
prizvali neaktivne duhove
„fetiš omogućava da prihvatiš realnost“
kao što je energija post pank preporoda
teritorija polazna tačka
definitivno upadljivih
dobrodošli izvlače pažnju
ova priča je krenula od njih
razumem zašto lebde iznad mulja
zapertlao sam martinke stegnuo po želji
održavam energiju vrisak zadovoljstva
smeh slobode
manični skok šutka
urlik užitka
definitivno panker
nemoguće staviti u reči
kao mešavinu vodke & krvi
udovoljavanje neophodnosti za igru & znoj
eksplozijom povećan efekat
razoružani pohotljivi do pojasa goli
elementi izmenjenog ponašanja
neverovatni karakteri imaginarni subjekti
bolesni od čekanja
bez želje da se vrate
u tendenciju čovečanstva
koja nameće da svako treba da stane u kalup
izvolte za razliku
izuzetno nezrele likove poput mene
pobegnimo od pritiska
iz mračnog ugla obećanog vrta truleži & smeća
u jednostavnost
bez znaka zaustavljanja
nagoveštaj opasnog stila
(volim kad od napetosti zastaje dah)
cirkulišu talasi negodovanja
protivljenje potrošačkoj kulturi
bez svakodnevnih zamućenih situacija
u haosu nemamo šta razjasniti
postani vlasnik sopstvenog vremena
za daleko veću zajebanciju od iscrpljujuće žurbe
ceo doživljaj potpuno
olako vulgarni pogled na svet
nastalo raspoloženje dublje obuzima
spontanost
dopadljiva slučajnost
otkriva
zamagljuje
čudo koje raste
isrtrgnuto
ne možeš ga se zasititi odreći...
prija ti makar bilo neprijatno
izražava se lako
mediji pogoršavaju probleme
sve je u sranju
uživo prisutan
sveže je u smrdljivgradu
budi spontan u osećaju apsurda
filozofiju istakni na zid
borbenost estetike
očigledno
neka vlada ironija
grafiti višebojne površine
nazovi me da sam
saučesnik
idiotluka
danas sam mnogo više od sebe
upamti sve se zaboravlja
ovo se već dogodilo
ili slično
možda baš tebi & meni
postaje realnost
dolazi do
promene iluzije
još uvek ti je funkcija da budeš probirljiv
uživaš u posledicama
maštaš kako nabavljaš plaćaš
sve za olakšanje postojanja
brige & kazne
moja krivica je da sa poverenjem pažljivo slušam lažove
naporno izbegavaju prirodno
sunčev magnetizam
želju za slobodom...

 

 

Ljubomir Đukić: (želja za slobodom 1)

 

za krhkog mladića f. j.

sastao sam se sa njim nebrojano puta
uzvišeno čudan sasvim šarmantan zabavljač
video sam kako se šunja u potrazi
za egzotičnim lepotama
fotografiše na svakom koraku
slučajne usamljene prolaznike
tesno je po ulici u veštačkom okruženju rame uz rame
pozajmljivao sam ukusne ukrase
koji otkrivaju mnogo više od golotinje
kad god bi se sreli nije propuštao priliku
da pomene kako mi je blizak prijatelj
da sam uticao na njegov rad
međutim postigao je daleko veći
komercijalni uspeh od mene
zarobljava duh grada...
za razliku od njega već sam dosegao
svoj najviši & najniži nivo
pokušavam objasniti
kako sam prestao da se trudim
ravnodušan sam
čak i prema homoerotskoj prirodi
iskazivanju osećanja
zakočila su me telesna zadovoljstva bez misterije
ranije sam favorizovao opisao
dozvolio sebi drhtaj na svaku sitnicu
evidentno doživeo
koristeći svoje vreme u pravo vreme
provokativnom interesu radosti života
uz savršen izgled dramatičnog monologa
za danas je kasno sutra nedovoljno

profesija je izgubila značaj
primoran da se izvučem
ko još maše papirom
odavno sam van umetničke scene
(drugi su bolji od mene)
iscelio ogrebotinu osetljivosti
privlačeći najluđe fantazije
stvorio udobnost u sopstvenim vrednostima
trenutak uzvišenosti

zanimaju me duboko zaglibljeni autsajderi
upleteni u dremež kao da ne postoje
prihvataju poziv pokupiti ih sa ulice
sa javnog prostora smestiti u misli & ideje
izazvan sažaljenjem pozvati na pivo kafu ili čaj
utehu u kontaktu jasnih emocija
bez dostojanstva majstora & podanika
doživljavam slobodu izvornog značaja
s oduševljenjem iznenađenja postajem
blag prema sebi & drugima
uz poprilično ubedljiv otvoren istrajan izraz

 

 

Ljubomir Đukić: besmisleno mi je postavljati pitanja

Herbert List (1903-1975) | Boys | (w.d.)

besmisleno mi je postavljati pitanja
dajući nesuvisle odgovore
izvalio sam mnoge budalaštine
kojih se ne sećam
željan svetlosti skoro religiozno
ne mogu da ne mislim
na sebe kao savremenog
pustinjaka
u pustinju smeća želim da uvedem
novog koji mašta o drugačijem svetu
nazivan raznim pogrdnim imenima
sloboda za mene nije teret
pripremio sam mesto za njega
imajući ga pri ruci
želim da ga zadržim
(primitivna opsesija)
u plamenu strasti & boli
u smislu kontinuiteta & povezanosti
inkarniranog u svakom dobu
uz naglašen međusobni odnos
u tajni nervni centar
sposobnost transmutacije
samo sam se nasmejao slutnji
seksualno dezorjentisanom
on svež nov izrazito moj
u pitanju je telo mladića
tridesetak godina mlađeg od mene
bio mi je prelep dok sam bio uzbuđen a on nedostižan
kao takav uživao je privilegovan položaj
kasnije sam tek shvatio da mi smeta
što je odrastao na pogrešnoj strani
dolutao je rešen da istraži sirove glasine
čitao je sve što sam napisao
na taj način učestvovao u podrivanju društvenih normi
redundantan pruža otpor
kao uvek u neočekivanom odnosu
ima dovoljno snage za nova zbivanja
duše su iste pronalaze se
razgovoru kontaktu vrisku užitka
dok je to nešto u nama
automobili su se dole odmarali
neko se iznad nas olakšao pustio vodu
na smrdljiv sadržaj debelog creva
ne ulazim u mutno spojenu mešavinu
providnih slojeva koji plene pažnju
atmosfere zadovoljstva u razmeni
pri čemu pokušavam da se setim
zapanjujućih bizarnih slika
sumnjiv sam dakle činim nešto za nas
ne mogu da znam šta
budi vizionar bez okvira
reci mi ko sam sa prirodnim izrazom
svakodnevno van određene uslovljene staze
nisam čudan nego samosvestan
oličenje otpora
čak i kad ušetam u žbunovit deo parka
rizik & opasnost vreba diže adrenalin...
nedostaješ mi u domu je samoća
obezbeđen prostor za nov način života
stvarni stanovnik bezbojne preživele zgrade
nazivam je dom
kad vetar snažno duva kao ovih dana
nasukan u mislima drhtim pred ekranima
plaši me ograničenost dominantnih ideja
nije mi jasno kako usamljenost
u zatvorenom prostoru (krš & lom)
obeležava napredak kreativnog bića
još uvek dajući sebi previše važnosti
jer sam se usudio da otvoreno govorim o sebi
daleko smo jedan od drugog
a ponašamo se na sličan način
evidentni su dokazi...

 

Ljubomir Đukić: blaženstvo zaborav

 

 

moj sin

 

Ljubomir Đukić: čudan

 

Károly Ferenczy (1862 – 1917) : Orpheus 1894

 

vreme je da
pokušam ponovo biti
bos na uskom asfaltu širine koraka
predstava počinje na trotoaru među ljudima
moj omiljeni komad slobodno hoda
bolji je nego što sam ja ikada mogao biti
svaki dan bi da ga vidim
donosi mi osmeh
osećanje sa ljubavlju
jednog dana
svidće mu se
misteriozan izgled
„da to si ti dragi“
on namiguje...

<>

imam društvo za moje uspone & padove
sunčan je dan u kojem ništa ne može da krene naopako
kontemplativno osećam sve velike ljubavi
emocije o njima zastupaju jednostavnost
izraz na licu mesta
od razdraganih do povređenih
ne znam zašto sam prestao da se prisećam detalja
jako smešnih & zanimljivih scena
sad neuspeh deluju mnogo impresivnije
u mojim slabim uopštenim beleškama
ako ih pomenem prijateljima
oni me gledaju s podozrenjem
„dušo mi smo u 2014 godini
ti si čudan“
da ja sam queer (čudno) biće
emotivno slab krotak & patetičan...
puni samopouzdanja kao da znaju sve a nisu razumeli
kakva šteta što se ljubav više ne ceni
zbog teškoće razumevanja...

(nisam ih podstakao na razmišljanje & znatiželju)

 

 

 

Ljubomir Đukić: zalažem se trudim

 

 

majka nakon cerebrovaskularnog udara
nije izgubila optimizam
jedino tamni na pomisao da će ostati u samoći
ukoliko se vratim u daleki svet
u kojem sam okrenut mistici
iracionalizmu

Ljubomir Đukić: prenaglašena muškost; slabost

Great Eclectic

 

kako sebe zamišlja samozadovoljni
u zamršenom lutanju
izgled može da zavara
oh kako sam jebeno besprekoran
u bekstvu od monotonog potresa
dobročestiva duša razotkriva svoj položaj
tone u zaborav o svom trošku
otvoreno priznaje da je zapao u haos
niko nece saznati za ovu našu malu ludost
pokazujem interesovanje
sa blagim superiornim osećanjem
voljan je da bude kućni ljubimac
dajem previše naklonosti
dok on veruje u moguću stvarnost
za početak zbunjen sluđen zadovoljava se
u nadi da zadobije pažnju ljubav
sve sam to već video osetio
da se volimo mazimo
dodirujemo spolja & iznutra
sa razvijenom maštom vidan za književne osobine
masturbator fantazije vičan iluziji & magiji
uprkos bolne stvarnosti nasilnog okruženja
sa najvećom iskrenošću suprostavlja se teskobnosti
odgurnuvši od sebe masku prenaglašene muškosti
koja se odnosi na isticanje snage dominacije
hrabrost nepomirljivih mediokriteta spremnih za nasilje
nesrazmera duha & tela stvara tragične
najčešće smešne & vulgarne kreature
zapale u metež & haos izveštačene prirode
onemoćali po uskim stazama osiromašene mašte
tajna našeg uticaja
nasuprot prenaglašene (izveštačene) muškosti
je u bespoštednoj oštini kritike
koja je građena na psihološkim analizama
& šaljivim dosetkama…

 

 

 

Ljubomir Đukić: drago nam je da ste gej

 

bisualhart

 

refleksija na odbijanje & odbacivanje stvarnosti

 
želim porcelanskog klovna sa akrobacijama za sebe
koji više nije tu za mene
brinem za njega to je ono što želim
manjka mi da se povatamo kotrljamo na ravnom krovu
slobodnoj teritoriji za šepurenje uz visoke dimnjake
veš koji se suši na vetru
gde smo srećniji od sunca
uživali više nego što smo želeli
traumatično je to što moramo da skrivamo
većinu stvari o nama
pauk uzmiče palako
ostavlja jeziv utisak
dok komarac željan nevine krvi sleće na gole grudi
uznemirujuća hladna jesen donosi realnost
pogled iz stana privlači tužna razmišljanja
nedostaje mi pogled na golo dupe
moram da sačekam naredno leto
da sam barem negde u blizini zapuštenog malog grada
u kojem su me bezumni provodi upropastili
stizao do nelagodnih gotovo prljavih osećanja
vraćanje starim lokacijama & ljudima
koji izgledaju izuzetno prijateljski
teškom ali bezbednom životu unutar trenutka
bez promene
kao svake jesini do sada nakon posete
ne razumem razliku između mišljenja & činjenica
većina činjenica je zapravo samo mišljenje
moraću da živim sa tim
teško je nekog urazumiti
da ne razumem šta se dešava
pored toga da slušam stavove iznova iznova
bez svesne namere da nekog obmanu
ima smisla ako sam nemi posmatrač
ne kritikujem osećaje
stavljam ih u reči pronalazim ravnotežu

 

Ljubomir Đukić: osetna praznina u preliminarnim radovima

 

Andrew Salgado  A new kind of talk

 

ko mi to daje snažan podsticaj za razmišljanje

 

budućnost je kao visoki zid
daleko smo od zida
potpuno zaustavljeni
opterećeni jer smo previše tvrdoglavi
sa preovlađujućim intimnim temama
krišom se volimo
u nelagodnoj poziciji
strukturalnih problema
noćas smo se polako kretali
kao protuve

izgled varira (posle ponoći)
u najboljoj odeći
milujem snove
znam šta ti je na umu
izgleda da razumeš
govor iz srca
svet se kreće brzo a mi smo spori

košulja mi najbolja majica
sanjarim o čipki (bez sirovih scena seksa)
stvarno osećam
opušten u vezi toga
slika se zasniva na sceni
na sred puta (sve je spremno - nebo crveno je)
osećamo se nestvarno
činjenice donosimo kući
primorani da razmislim o njima...

žalimo za prašinom prikrivenim delom stvarnosti
koja je zarobljena u jednostavnoj retorici
toga nema ni u mojem zapisu
ne prepričavam događaje
u stanju sam da ih osetim
skrivam od javnosti sa kolekcijom maski
kontrolisanim bolom neprežaljenim gubitkom
toliko dobro umem da glumim da je to ubedljivo
potrudio sam se da ovladam veštinom pretvaranja
da slobodnom fikcijom uspešno umrtvljujem bol
zbog toga sam ukoren od ravnodušnih
umesto saosećanja

nisam pripovedač
sklon sam ponavljanju (predvidljiv)
angažovane strasti
privlačne iz pogrešnih razloga
vidljiv samo u okviru obrazaca ponašanja
neugodne pojave u najzavučenijoj ulici između bulevara
iskaz često obilno protkan citatima transponujem
kako bi upotpunio odevnu kombinaciju ponovo sam pokušao...