QUEER

Ljubomir Đukić: čudan

10/21/2014

Károly Ferenczy (1862 – 1917) : Orpheus 1894

vreme je da
pokušam ponovo biti
bos na uskom asfaltu širine koraka
predstava počinje na trotoaru među ljudima
moj omiljeni komad slobodno hoda
bolji je nego što sam ja ikada mogao biti
svaki dan bi da ga vidim
donosi mi osmeh
osećanje sa ljubavlju
jednog dana
svidće mu se
misteriozan izgled
„da to si ti dragi“
on namiguje...

<>

imam društvo za moje uspone & padove
sunčan je dan u kojem ništa ne može da krene naopako
kontemplativno osećam sve velike ljubavi
emocije o njima zastupaju jednostavnost
izraz na licu mesta
od razdraganih do povređenih
ne znam zašto sam prestao da se prisećam detalja
jako smešnih & zanimljivih scena
sad neuspeh deluju mnogo impresivnije
u mojim slabim uopštenim beleškama
ako ih pomenem prijateljima
oni me gledaju s podozrenjem
„dušo mi smo u 2014 godini
ti si čudan“
da ja sam queer (čudno) biće
emotivno slab krotak & patetičan...
puni samopouzdanja kao da znaju sve a nisu razumeli
kakva šteta što se ljubav više ne ceni
zbog teškoće razumevanja...

(nisam ih podstakao na razmišljanje & znatiželju)