QUEER

Ljubomir Đukić: besmisleno mi je postavljati pitanja

12/02/2014

Herbert List (1903-1975) | Boys | (w.d.)

besmisleno mi je postavljati pitanja
dajući nesuvisle odgovore
izvalio sam mnoge budalaštine
kojih se ne sećam
željan svetlosti skoro religiozno
ne mogu da ne mislim
na sebe kao savremenog
pustinjaka
u pustinju smeća želim da uvedem
novog koji mašta o drugačijem svetu
nazivan raznim pogrdnim imenima
sloboda za mene nije teret
pripremio sam mesto za njega
imajući ga pri ruci
želim da ga zadržim
(primitivna opsesija)
u plamenu strasti & boli
u smislu kontinuiteta & povezanosti
inkarniranog u svakom dobu
uz naglašen međusobni odnos
u tajni nervni centar
sposobnost transmutacije
samo sam se nasmejao slutnji
seksualno dezorjentisanom
on svež nov izrazito moj
u pitanju je telo mladića
tridesetak godina mlađeg od mene
bio mi je prelep dok sam bio uzbuđen a on nedostižan
kao takav uživao je privilegovan položaj
kasnije sam tek shvatio da mi smeta
što je odrastao na pogrešnoj strani
dolutao je rešen da istraži sirove glasine
čitao je sve što sam napisao
na taj način učestvovao u podrivanju društvenih normi
redundantan pruža otpor
kao uvek u neočekivanom odnosu
ima dovoljno snage za nova zbivanja
duše su iste pronalaze se
razgovoru kontaktu vrisku užitka
dok je to nešto u nama
automobili su se dole odmarali
neko se iznad nas olakšao pustio vodu
na smrdljiv sadržaj debelog creva
ne ulazim u mutno spojenu mešavinu
providnih slojeva koji plene pažnju
atmosfere zadovoljstva u razmeni
pri čemu pokušavam da se setim
zapanjujućih bizarnih slika
sumnjiv sam dakle činim nešto za nas
ne mogu da znam šta
budi vizionar bez okvira
reci mi ko sam sa prirodnim izrazom
svakodnevno van određene uslovljene staze
nisam čudan nego samosvestan
oličenje otpora
čak i kad ušetam u žbunovit deo parka
rizik & opasnost vreba diže adrenalin...
nedostaješ mi u domu je samoća
obezbeđen prostor za nov način života
stvarni stanovnik bezbojne preživele zgrade
nazivam je dom
kad vetar snažno duva kao ovih dana
nasukan u mislima drhtim pred ekranima
plaši me ograničenost dominantnih ideja
nije mi jasno kako usamljenost
u zatvorenom prostoru (krš & lom)
obeležava napredak kreativnog bića
još uvek dajući sebi previše važnosti
jer sam se usudio da otvoreno govorim o sebi
daleko smo jedan od drugog
a ponašamo se na sličan način
evidentni su dokazi...