QUEER

Ljubomir Đukić: čudak & provokator

 

 Steve Walker (1961 – 2012)

 

dobri smo mi drugari
ali nikako ne možemo biti prijatelji
(situaciju može lako da promeni
jer je ekstremno senzualan & provokativan)
kao da sam postao
prekomerno introvertan
šta predstavlja gest
tirkizno zelen kristal
suština nije da budem u pravu
dovoljno je da sam
obavijen s dve zmije kao kaducej
a on je nekako
nezaslađen neveseo
baš kakvog ne volim
još nije savladao strah
za njega je bučna
a za mene
nečujna razgalamljena masa
došao je
beše to tek prva lekcija
mnogo lakše od očekivanog napora
koja ga upućuje
u drugu stvarnost
paralelni svet
 „u ljubavi nema prekomernosti“
znam da je tako
želim da upoznam njegov unutrašnji doživljeni svet
snaga govori
možewmo da uradimo
ono što najviše želimo
& oino što najviše volimo
pitao sam ga
primećuje li divan dan
pokušavam da prikrijem
podvig duha
pravim se blesav
kao da nisam prožez misterijom
ličnog otkrića
lažem da sam uklopljen
a neuklopljen sam čudak
modrice su dokaz koliko se volimo
cvetanje - imam udela u tome
odvodi na drugu stranu
u nadi da postoji u njemu
pravedniji drugačiji svet
uznosi
podstiče
u sjajnu trivijalnost
prirodni ritam
stvara ironiju
od bizarnog seksa
možda je razlog
u početnoj demenciji
gubitku socijalne sposobnosti
koja se izražava
u sadističkom naboju
prema partneru
nezadovoljstvo
pretočeno u užitak
bez raspleta
ne uočavam pravu realnost
odnos kratko traje naizgled
postojimo
jedan pored drugog
& jedan u drugom
na pozornici nepoverenja
samo se nazire
šta bi moglo da se desi
iz izrazitog nepoverenja
umesto grubog seksa
opredeljujemo se
za pejzaž sklatke romantične ljubavi
atipično za njega & mene
savršeno romantični par
laž je da verujemo
u diskurs ljubavi
smešan nadrealni svet
pokazujem nepoverenje
sa tipičnom idejom ljubavi
ovo je „ljubav“ radi postizanja
stanja zadovoljstva
ništa više od toga
raznovrsna u definiciji
a u sadržaju je sasvim drugo
prihvatam ljubav
šta god to značilo
zadovoljstvo čeka...

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

Stara Kanjiža - Scribd

 

 

  Steve Walker (1961 – 2012)

 

 

 

Ljubomir Đukić: Čičak Plavi Kotrljan /bogáncs/

 

 

 (Alpski kotrljan u sobi prijatelja...)

 

Čičak Plavi Kotrljan: Subjektivna kvarnost mi obećava da ću vremenom zavoleti čak i ono što danas ne volim ili ne razumem, zavoleću i električno cveće što blica, čak i ono čega se bojim. Obiđem Čuvarkuću, moju rođaku, ona je nastanjena na Biber crepu na starom Rajcerovom zdanju, s nepoverenjem gledam u ogromne svodove  i stubove od crvenog meni nepoznatog kamena plašeći se rušenja, daska koja visi iza oluka na jednom ekseru usmerena je u prolaznike, njiše se i cvili. Lako se kačim za sva upozorenja, a i njih se bojim kao i klizavih mermernih širokih uglačanih stepenica na kojima mi zastaje dah.. Zbivanja puste požude. Bojim se čak i zaslepljujuće svetlosti sunca. Strah me je punog meseca. Imam tri mačje dlake i jedan Topoljak, kao i nešto malo Tiskog peska, Maslačak mi dosađuje, grebe me svojom sudbinom... Umem da ispričam sve ono što me tišti i pogađa...Suprostavljam se osirotelom Kaktusu koji pati u nedostatku fantazije, mada više ne pokušavam da ga ukrotim. On je kredibilna ličnost u mojoj mladosti, obožavao sam ga, ne poričem voleli smo se. Tad sam bio Plavi cvet kome je trebala hipo terapija zbog nedostatka livadskog pejzaža, a Kaktus je umeo da pruži čarobnu magiju, čudan spoj pun strasti...  A Tebe što čitaš ću  namerno da izostavim iz priče. I to je kraj. Kez od mene...

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

Stara Kanjiža - Scribd

 

 

 

 

 

 

Ljubomir Đukić: Oživela Dušo daj mi ljubavi...

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

 

 

 
Tajne su čarolije koje lebde…

Prelazimo reke "upasovani"
u dijalogu
ti na Dunavu
ja na Tisi
pokretne slike na vodi
zabrinjavajući pristanak
želja - osloboditi se straha
nepovoljnih misli
trivijalnosti
nebitnih stvari
zadovoljstvo je moje
biti protiv predrasuda
lakoćom sklapati prijateljstvo
dodaj varijacije
makar jednu rečenicu
moja usidrena slabosti
na drugoj obali.

Zahtevni mlakonjo,
nekada sam znao
čim svane
da krenem
a sad jedan korak nedostaje
distorzija vidika
teško je u zanosu
nagađati maštom
šta vidim
(jer je čak i photo session)
monitirana stvarnost
kopirani predeo
unapred sračunate stvari
nema iznenađujućeg ishoda
a ako ga i ima
da se naslutiti...

Nisam blizak
sadašnjem životnom prostoru
nema zastajkivanja
mada dopirem do kraja
previše se nagomilalo
ustručavanja

 

Ljubomir Đukić: Vigado

 

erzsébet liget elizabetin park danas šumarak
starokanjški vigadó - reduta dvorana za igranke i zabave
prepuštena propadanju
odraz vremena palanačke neodlučnosti ružna slika
zgrada ni nalik onoj koju pamtim iz detinjstva
nije prijatna za gledanje prizor je tegobna činjenica koja proganja
o svemu što je ostalo od nje odlučuje priroda
raspadanje se ovde podrazumeva ne može se sakriti
voleo bih da mogu da uđem i razgledam ostatke staromodnog umeća
ne cenimo sebe nestala je potreba za lepim
na poleđini razglednice praznina tišina mrtvilo složene misli opasno zavođenje
vraćam se po energiju uvek u potrazi za nečin mada je izvor postao problematičan
duh se iselio nigde žive duše visokodruštveni život nestao
a ja sam i dalje inherentan sa starom kanjižom
šetališe nije u upotrebi ne privlači pažnju bez opcije za kretanje napred
odlazeći na dugu šetnju produžio sam preko puta pa kroz šumu do reke
zaustavlja me muči pitanje šta jeste a šta nije moguće izmeniti
prisećam se na obali smo pravili zemljani zamak
slike se ne mogu lako izbrisati sve i da hoću
u mladosti sam ovde lako dolazio do dobrih poznanstava
plesni vodeni cvet priobalje veselih nota žamor sprudova carstvo vrelog peska
imaju nešto zajedničko što zajedno čini prepoznatljivo
bio je to drugačiji osećaj doživljaj najzaludnija zavičajna čežnja
danas je osetno mrtvilo prava atmosfera palanke
prihvatio sam činjenicu nestala je naklonost prema varoši
ne može se sakriti ono što je bilo ranije
bez primera vremena bez vizionara kao da se plašimo
maštovite radosne dekorativnosti
„žurim imam posla radi se naporno zatamljujem stakla”
prijatelj je prilično ljut nestalo je uzajamno divljenje
„poderane su ti cipele ali ti je lepa frizura i brada”
ponekad gledamo jedni u druge ponekad zurimo u zamišljenu tačku
ponekad izgleda da smo u potrazi za prošlošću
slučajni šetač se nazire
izgleda sumorno...

 

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

 

 

 

Ljubomir Đukić: Stara Kanjiža

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

 

 

 

 

 

tekst mi se čita spreda i zguza - objedinjuje sliku

 

 

klonuo si nemoćan postavljaš prevelike zahteve sebi i drugima
od drugih više nište ne očekuj to što beše realnost niko ne uočava
uzalud se boriš da tvoja ideja preživi
nakon što se realizuje sve se zaboravi...

 

tekst mi se čita spreda i zguza objedinjuje sliku
dizajnirani rob objekat ima svakodnevni trening piskaranja

čemu zbližavanje da li je ostalo još nešto vredno pažnje
ono što je ugodno jednom postalo je mrsko drugom
na mestu koje je srcu priraslo skupljaju se muve i komarci
dakle na kraj srca močvara je
koja nije ništa drugo nego ustajala voda trska i smrad
svestan dva sveta neko se ovim još divi
za trsku je fiksirano nezamislivo
klati se iznad žabokrečine
jedina sreća je u tome kao u obrisima sećanja
da hrani pomisao na novi element bivstvovanja
šetnja do reke da li mi nedostaje
može li se podvesti pod uobičajeno

...neporeciva ljubav odaziva se
 njegov me osmeh ozari...
neka nas sreća prigrli
poverovao sam u naš zajednički lik
da se vratimo pre mraka
ili da se nastanimo u šumi
odmorište makar do zore
oduvek mi je drag kao da je usputni prijatelj
stid je u zavičaju ne umem da se snađem
imam li gde da odem
trošni zidovi od vrelog naboja
čeprkam po slami u kreču na suvom blatu
razmazujem krv iz prstiju micanje usana
linija povučena krvlju je poznat predeo u kojem se krećem
čekali me šta je nekad bilo iza vrata u ćošku
čarobnjak da trenutak načini beskrajnim
nešto je i meni ovde bilo potaman
prolazimo kroz šumu tiho nečujno
da ptice oslušnemo a ne uplašimo
glasovi dečaka kod pokošenih trupaca u piljevini
dim i prašina u mislima muzika
Čajkovski se mora voleti
da se vratimo ili ipak da nastavimo
pomisao nasilno prodire a mašta jedina teši
na mene utiče zapitanost postoji li
slučajni dodir ne verujem da postoji
postoje skrivene sile
priljubljene u namerne dodire
koji nasilno prodiru kao san
u neprimetan čas veliki događaj
pomisao na san se obistinjuje
poslušaj sebe zapamti san
uočavaš li se u dvovremenom postojanju
lice i usne skvasiše suze
tvoje ili moje reči slivaju se
reka je nadošla...
…
ne tragam za razlikama i suprotnostima
(labav je moj stav)
ne uočavam ih i ne ističem u prvi plan
moja sudbina je nedovršena priča i to nije kraj
dejstva na onog ko je uoči bolno dovrši

u svetu osećanja i volje govorimo istim
ili makar sličnim jezikom o naslućenoj daljini
u pokušaju da ispunimo sopstvenim smislom
čak i ono što je nedovoljno razumljivo strano

da želimo razumeli bi smo se veoma lako
potkrpeljeni osobenošću jedan za drugog znanci ili stranci
svako realizuje svoj proces estetske mašte
izrazom vlastite stvaračke snage i volje

pišem iz prve ruke pa kako bude određuje me sloboda svesti
samopokretljivost nadire negde iz tmine

nekome nije po volji jer ne delujem odraslo
sve što činim je suprotno očekivanjima

zračak drugačijeg sveta javi se i ubrzo zamre
evidentan je samo kao produžetak inspiracije
prelazi u zaborav sve dok ponovo ne bude
povađen iz ormana ili fijoke preformulisan dorađen
od nekog drugog ili trećeg lica
…
želja proste egzistencije je da demantuje činjenice
to već nisu činjenice nego čulno otkrivanje
uz veštačke stimulanse koji izazivaju pohlepu
nepromišljene novonastale potrebe koje
nameću uticaj bez prirodne slike zvuka boje...

vlada stav koji definiše da sve traje kratko
u životu pojedinca da je nastanjeno zlo
brzo se stiže do vrhunca a nakon toga pada u očaj
iz očaja sve se daje u bescenje da bi se ponovilo (neponovljivo)
tako sve u krug dok životne zalihe traju
brzo se stiže do maksimuma najtvrđi vrh lako kruni i nestaje
(prihvatanje nadrealnog pristupa u pojednostavljenom smislu)

zahvalan sam sve dok ne probam novotarije
sve dok mogu da sačuvam prirodan karakter
zadovoljim se sa onim što jesam
ne hajem za istrumente pomagala sprave
koje izazivaju uzbuđenje (uznemirenje)...

 

 

 

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Ben Ihab: Banalizovana palanka u centru sveta

 

 

  

Ljubomir Đukić:  "Stara Kanjiža"  (e-knjiga, autorsko izdanje)  2015. god.

 

Možda vam se na prvi pogled život u palanci učini srećnim i savršenim, međutim to nije slučaj sa vojvođanskoj varoši u kojoj je vreme stalo i sve podseća na prošlost.

Ljubomir Đukić kroz emotivne poetske beleške otkriva drugačiji svet, skrivenu prošlost koja čeka da bude otrkrivena. Da li je realnost izvan reči u sećanju vezanom za Staru Kanjižu starinsko sladak dodir egzotike.

Pun životnog iskustva uz svojstvene posmoderne kvalitete, zagonetne prirode neprestano svojim primerom potvrđuje - identifikuje duh u svom svetu.

Veći deo života provodi u rodnoj Kanjiži, odlaskom iz nje intenzivnije razmišlja – mašta o njoj. Treba li uzeti ozbiljno njegovo poziciranje s obzirom da se sprda sam sa sobom; postojanjem u okviru palanke koja ograničava na nebitno i bizarno?  Da li je relevantan rasprostranjen književni obred koji nastaje u hodu, parku, pored reke, zagledan u depresivni pejzaž ili u kafani? Relevantan fokus na frustraciju varoši u životu jednog geja . Odgovori su u smelo postavljenim pitanjima. Iako je seksualnost često u prvom planu autor ne koristi sirov seksualni kontekst kao u slučaju neobjavljenog romana „Nije teškobiti gej“.  Dal'  će grad u kojem autor živi već deceniju  promeniti njegov karakter i prirodu ili će ga još više gurnuti u prošlost,  doznaćemo u narednim knjigama.  

Nastavak na scribd.com...

 

 

 

Ljubomir Đukić: u meni je dobro

 

 

Steve Walker (1961 – 2012)

 

u meni je dobro
prirodno stanje
uspeo sam da zapamtim
„ti si starinski sladak dodir egzotike
pun si životnog iskustva
otmen obrazovan
karakteran
nisi ti za svakog
doćiću opet
kad se zaželim“
reče uz mrvicu drskosti
stigao je iz dosade
iznenada vidljiv dodirljiv
takmiči se za pažnju u nadi da traje
u bašti kuhinji spavaćoj sobi
a nestade
to je sve
nisam sumirao
situaciju
kakva god da je…

 

Ljubomir Đukić: Prirodno stanje

 

 

 

“Precious and fragile things
Need special handling”
                     Depeche Mode

saul sa 18 godina odlučio da prati svoj instikt
dok razmišlja o ludilu koje je počinio;
isključio računar  nije mu bilo do učenja
koncentrisao se na spavanje
čuo je korake pritisak & nemir
približavao se njegovoj sobi
stigao je do vrata
ugledao očekivanog
želi stanje prijateljstva
ne žali za onim što je uradio
u nadi da poboljša unutrašnje moći
desilo se te noći
poseban trenutak
izgubio je ono što se zove nevinost
prešao u drugači život
ujutro ubeđuje sebe da je to bio samo san
najveća bitka je mentalna
nedostatak volje
krajem dana umoran gladan zabrinut
u megamarketu kupuje lošu hranu
gubi vreme gledajući tv program
i dalje se vrednuju prostačke tendencije rijaliti šou budalaštine…
pokušava da bude mentalno žilav ali bez uspeha
nije odlučan
bespomoćan protiv svojih misli
dečko s kojim je
čini mu se praktično neodoljivim u neobjašnjivom raskošu
pristaće na perverzije otkrivajući svaki detalj
želi biti razoružan eksplicitan direktan
za početak urinira sam po sebi
bezuspešno pokušava da stvori vezu
nije svestan da postoji jedino seks
dok je veza skoro nemoguća
on je gej pod velom tajnosti
imao bi problema ukoliko bi doznali da je gej
još nije spreman za poniženja uvrede zadirkivanje
vegeterijanac hibrid panker voli žestinu panka
poderanu odeću tregere martinke jer buntovnički pank nije mrtav
oslobađajući svoju utopiju vremenom će se približiti queer politici
neće se prilagođavati društvenim normama
totalnoj izveštačenosti
svestran činjenice
"koliko je teško biti srećan ako te niko ne jebe"

 

 

 

Ljubomir Đukić: postelja prekrivena razglednicama

 

 

William Bruce Ellis Ranken (1881–1941)

postelja prekrivena razglednicama
sa egzotičnih putovanja
foto esejista
istražujem prirodu razgledam
prostranstvo peščare
dok ne pronađem
pogled
koji želim
da čuvam
živopisni kocept
pod šumom
vinogradima
voćnjacima
iznad
svega
izletište
jezero
majdan

...................................

srećan sam jer sebe ne shvatam ozbiljno
ležeran ljubak
slobodan
gospodar sam svog vremena
ne jurim zaradu
nije mi stalo do reputacije
neprimećujem glad
lako trpim vizuelne senzacije
štaće mi bolje
od njega (dečka sa komičnim izgledom)
poneo me je
ukazuje da je jači
otporniji
budi u meni
sinoć je razgovarao
svestan svoje prirode obratio mi se
u želji da se približi
osećam flagrantno samoizražavanje
progovorio na svoj način
formiran od želje koja golica vređa
kao da je zastupljen u tiskom cvetu vraćenom u život
religiozno iskustvo
stvara priliku kroz eksere granje
u trenu nedostatka svesti
konstrukcija sirove radosti...

 

                                   (odlomak)

 

 

Ljubomir Đukić: iznenadna sreća

 

 

Photo: www.flickr.com/people/airadam

sanolike ulice prepuštene vetru
omiljene impresivne fasade mađarske secesije
uživaju u krupnom planu
apeluju na umetnost u meni
preplavljen iznenadnom srećom
kad poželim kafu & kratke poruke
za danas je od ničea:
“ko hoda po tuđim stazama
neće iza sebe ostaviti tragove”
ispred pažljivo odabrane kuće nalazi se mlečna pijaca
kupio sam voće
flašu tokajca sa podnožja karpata
domaći tamni hleb
pržene girice
mladi sir & kajmak
u kući me čeka mačka
danima se ogleda u ogledalu
vrata mikrotalasne pećnice
kad želi da mi prkosi igra se
sa jastučetom za ziher igle
želi da je mazim
nespretan sam dok pokušavam da je nahranim
prženim giricama
slomio sam jedan element perlice
staklene dekoracije
tačnije nepotrebnog skupljača prašine
sunčeva svetlost kroz venecijanere
na bordo vazi kanjiške majolike
stiže oštrije osvetljenje u trpezariju
na terasi jedem sićušne plodove borovnice
bojim se stršljena
voli cvet minijaturne paprika
ljuti bonsai uz patuljaste loptaste tuje
nikad neću doživeti punu zrelost;
oduvao maslačak postigao efekat
pod uticajem slike nadiru smiruju
ne postoji ništa lepše u ovom trenutku
što bih mogao da zamislim zabeležim...