QUEER

Ljubomir Đukić: Čičak Plavi Kotrljan /bogáncs/

12/10/2015

 (Alpski kotrljan u sobi prijatelja...)

Čičak Plavi Kotrljan: Subjektivna kvarnost mi obećava da ću vremenom zavoleti čak i ono što danas ne volim ili ne razumem, zavoleću i električno cveće što blica, čak i ono čega se bojim. Obiđem Čuvarkuću, moju rođaku, ona je nastanjena na Biber crepu na starom Rajcerovom zdanju, s nepoverenjem gledam u ogromne svodove  i stubove od crvenog meni nepoznatog kamena plašeći se rušenja, daska koja visi iza oluka na jednom ekseru usmerena je u prolaznike, njiše se i cvili. Lako se kačim za sva upozorenja, a i njih se bojim kao i klizavih mermernih širokih uglačanih stepenica na kojima mi zastaje dah.. Zbivanja puste požude. Bojim se čak i zaslepljujuće svetlosti sunca. Strah me je punog meseca. Imam tri mačje dlake i jedan Topoljak, kao i nešto malo Tiskog peska, Maslačak mi dosađuje, grebe me svojom sudbinom... Umem da ispričam sve ono što me tišti i pogađa...Suprostavljam se osirotelom Kaktusu koji pati u nedostatku fantazije, mada više ne pokušavam da ga ukrotim. On je kredibilna ličnost u mojoj mladosti, obožavao sam ga, ne poričem voleli smo se. Tad sam bio Plavi cvet kome je trebala hipo terapija zbog nedostatka livadskog pejzaža, a Kaktus je umeo da pruži čarobnu magiju, čudan spoj pun strasti...  A Tebe što čitaš ću  namerno da izostavim iz priče. I to je kraj. Kez od mene...

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

Stara Kanjiža - Scribd