Ljubomir Đukić: Jutro zabavnog dana
prikupljam reči
sa lica prolaznika
15 mart 9:45
Gleda pravo
kroz mene
u prolazu je
dozvoljen
jedan pogled
bio je
predodređen da se okrene
mogao si
da si hteo
osetiti…
jutro bez zvuka
krećem se sporo
u džungli tela
otkriti
lica
najbolje
zaboraviti...
Ljubomir Đukić: nevoljno tavorimo
Dok nevoljno tavorimo
fukcionišemo u sistemu
digitalno izmenjenih portreta
voljno se projektujući
stvarajući osećaj
kao da prvi put vidimo
sopstveno lice
konzumenti
digitalne manipulacije
teže vizuelnoj upečatljivosti
da bi fotografija slična nama
umesto nas
učestvovala
u (simulakrum) konverzaciji
podstičemo
gledanje fotki
angažujući druge
u nečemu
nalik zajednici
sve zbog činjenice
straha
od kontakta uživo
ilustracija:
https://www.patreon.com/ryantheart
Ljubomir Đukić: poglavlje spokojstva
ignorišem rutinu
mehaničke molitve
bez želje
zaključane igračke
ugrađen u drugog
godine su nestale
reprodukcija vremena
pucketa
gramofonske ploče
neuhvatljiv obim poezije
razmišljanje u tragovima vetra
alkohol ohrabruje
neobično ponašanje
način da opravda tajne
varoške proslave
iza zavese peskovite daljine
dragocen razgovor šetnje
bez gužve šljunak mrtvo lišće
dodir mesečine senke duž obale
konstelacija prilika
prezir na upozorenje
posledice od pića
vređa svoje ime
izgleda plašljiv
nikog nije briga
smeh suze smišljene
da si bio dan
ranije
dirljiv pejzaž
poglavlje spokojstva
počinje...
Damien Blottière
https://www.artlistparis.com/photography/damien-blottiere/fashion-beauty
Ljubomir Đukić: nisam uzalud & Oreol
nisam uzalud
uz maksimalni napor
poliran znojem
napajan čelikom
balansiran osećanjem
reflektirajućih tela
osnažen
u slobodi...
Oreol
Najmanja radost ima značenje.
Efikasno izgleda dok se povezuje sa tačkom izdržljivosti.
Neodoljiva sila ispunjava ubedljiv momenat.
Na vrhu gvozdene volje kuca zen.
Impuls van stvarnosti.
Pratim otkucaj srca u grlu.
Savršen trenutak.
Metafizički žljeb.
Um nad materijom.
Glas u meni:
nadmaši. nadmaši. nadmaši…
Ljubomir Đukić: VIBRACIJA U ELEMENTU
za LUQ
(na osnovu telefonskog monologa)
Čujem njegov glas preko telefona,
pokušavam da zapamtim::
„Lako je tebi Ljubo,
živeo si i pre tri decenije
bio si već punoletan
dok je postojao pravi život
sad mirno posmatraš
sa vremenske distance
digitalna slova & brojeve
na tebe ne utiče
zombifikacija izazvana tehnologijom...
To galame roditelji & sestra
okupljaju se samo da bi raspravljali
koju TV emisiju će gledati.
Šta god okreneš naletećeš na agresiju
& primitivizam.
Blink odavde!
Zamisli naleteli su na moju iverziju
video snimke
preuzimaju ih kao igricu
domaći zadatak
dok se kreću u doniranim
pidžamama
članove moje porodice
više ništa ne zbunjuje...
Polako će da se smire
pređu u spavaće sobe
a zatim spavaju.
Nazvaću te kasnije."
Moises Quesada
Ljubomir Đukić: izrugivanje
“Čovek celoga života ćuti o nečemu
što je zapravo uistinu bitno.
Katkad i umre u toj ćutnji.”
Márai Sándor
Prisilili su me da slušam
ružnu šalu
o cvikerašu koji je plašljivac
hiper senzitivan
ili je najperverzniji gad.
Smejali se
a ja se nadao
da ću se za nekoliko sekundi
izvući
i zaboraviti.
Neke stvari ne krijem
al dobrano smeta
izrugivanje...
(objavio u jednom omladinskom listu pre tri decenije.)
Ljubomir Đukić: Laž je sveprisutn
Plemenitost, milosrđe i ljubaznost su zamrznute
na licu se osmeh krije od nepoznatig pogleda
osećaš da te strah preuzima
pustio si da pobedi
nestrpljenje raste...
_ _ _
Preživljavam ono što sam propustim u stihu.
Otkrivajući se
činim štetu
zbog koje ću živeti u svakom licu
pogrešno.
Zar je bitno
šta je ispravno a šta pogrešno
Prolazim sa manama
krijem se iza prijatelja.
Kao da odbacujem kreativnu kontrolu.
Bez napora slobodne misli.
Svakom je dato da stvara sopstveni scenario
za kratku (e)misiju
emituje se beskrajno umorno…
Jedino se još protivrečnost slobodno manifestuje
kao ishitreno reagovanje.
Ljubomir Đukić: Tri stiha za danas
Hoćemo nećemo hoćemo
Dva puta hoćemo
Jednom nećemo
Ljubomir Đukić: mladalački osmeh, koji pruža svežu inspiraciju
Verovatno sam po prirodi poprilično seksualna osoba da bi me zanimala erotično naelektrisana figurativna bizarna priviđenja koja potkopavaju klasične ideje o lepoti i umetničkom izrazu društvenog realizma.
Nicholas Tolmachev
https://www.behance.net/tolmachov
Ljubomir Đukić: fotografija funkcioniše
Sugestije i san koji je nalik instalaciji, spaja poeziju, predstavu pejzaža muškog tela i memoriju.
Fotografija nepoznatog autora.
