QUEER

ljubomir đukić nije me blam da nag pređem most

ljubomir đukić sećam se drugarica i drugova

ljubomir đukić Učitava se tišina belina

Nema poslednjeg kamena na kraju svoda.

Nema lukova ni stubova.

Nema znakova depresije.

Učitava se tišina belina.

Dim davi prostranstvo Subotice

suzne oči.

U vreći đevrek

mleko bez laktoze

umesto piva.

Prosjak ispod nadvožnjaka

u zimskoj jakni

s kojom sam ga juče

ogrnuo.

 

 

Ljubomir Đukić: postojati u živom svetu

piše mi pesnik sa Islanda
o ostrvima i kopnu
slagalici od zemlje
rečnim venama
plovnim putevima
zagonetnim okvirima
lednicima vulkanima
gde odjekuje šapat
magli na vrhovima krošnji
do spokojstva trenutka
zelene privilegije
nekad ispunjene smehom
gde divlje cveće pleše
na vrhovima litica
da dođem jer ću
svakodnevno
satima biti mlad
da dođem
u prirodni zagrljaj
da se divimo i upijamo

on je ostrvo sazdano od vulkana
tri vodopada
okrenut sunčevoj svetlosti osluškuje
topli slatki glasovi premošćavaju daljine
lepršav dijalog od viskija iz starog drveta
topli poput ruku u tuđem kaputu
unutrašnje more kamen i laguna
upotpunjena misterija
uvek izvan vremnena
izvan godišnjih doba
ko bi znao da je ovako lako
biti postojan u živom svetu
zatvoriti razdaljinu
elementima spokoja mira
da mu se pridružim
doziva
svet je uglavnom naseljen
samcima

Ljubomir Đukić: prazan osećaj

Pravim se

skoro da znam

šta radim

gde sam ono

krenuo

izgubivši

suštinu.

 

 

Ljubomir Đukić: Trenutna diseminacija

Kroz stare nakrivljene drvene roletne urezuje se svetlost u sobu

oblikujući senke na nagom telu.

U neizrecivom neredu, postojano je blistavo telo prepušteno pogledu.

Sveden na prizor, detalje na telu u podsvesti mirisne kafe

neprimetna žeđ, lepljive oči, jutro u magli.

Savijao se obazrivo sve dok se skroz nije priljubio

u polusnu duše u istom obliku, lebdeli iznad horizonta.

Nisam bio svestan šta je san a šta java.

 

(Stara Kanjiža, 5. avgust 1999)

 

 

 

 Patrick Angus (1953–1992)

 

 

 

Ljubomir Đukić: KNJIŠKA JAZZ KANJIŽA

to što je na punom ekranu

u najmanju ruku

nema veze sa ringišpilom

sa drvenim konjima

na nedeljnom vašaru

u golom sunčevom danu

knjiška jazz Kanjiža

bi – bap u septembru

činele najavljuju

kiša u limenom oluku

klokot je muzika

topole vrbe brane nasip

dolma nije brežuljak

iza je varoš

dvorište pogledom održavano

tu su ruže koje sam zasadio

na ulici ispred plota

obeležen ljubaznošću

situacija u trenutku za pamćenje

smesti se na doksat sad će kafa

pita od jabuka

seta od cimeta

znao sam dobro da je zbog mene

taj uzdah

sve mi je oprošteno

prepljavljen daljinom

perspektiva u

oslikanom svodu

strpljivo ponizno sanjam takvu tišinu

nevinost se ovde obnavlja

trebam je zaslužiti iznova

sporo bez iznenađenja

bez neizvesnosti...

hogy vagy Ljubo

mi újdonság a nagyvilágban*

dobro sam čika Pišta

sve je novo u velikom svetu

ničeg starog nema...

mi smo iza zidova vetra

uglova neba

netaknuti

uprkos tome da nisam u Staroj Kanjiži

čujem svaki sat

na velikoj crkvi

svuda unaokolo

osetih toplinu doma

pronalazim tragove

postojanja...

-------------------

*kako si Ljubo

šta je novo u velikom svetu

 

Ljubomir Đukić: gde nalazim slike literature

na ponos životinjske farme

predvodnik čuva stado kao čitav svet

uvek na repu u dalekom povlačenju

snaga crvenog odsjaja bez povoca

zatravljena daljina puna blaženstva

nema neutaživih želja za mitrás

sve više liči na prethodnike

dole uz mirno jezero sunce zaranja

u suton vodenom slikom paukovi plove

nad glavom trstenjak cvrkutić

gromade brste trsku do uspavanke

zvezde tihi tajnoviti posmatrači kad da poručuju:

neka vam misli slobodno lutaju

 

 

Ljubomir Đukić: prorok potvrđuje

prorok potvrđuje

beskrajno prisustvo

 

pretvara ljude u brojeve

među brojevima nema siromašnih

za njega su prosjaci

na ulicama trgovima

savremeni mudraci

 

vraća nas tamo gde smo se

jednom zaglavili

 

deli recepte

uputstva

za blistavo blaženstvo

 

nismo opustošeni

ljubimo sunce mesec

zavaravamo se da

to u oku nisu suze

 

 

 

Ljubomir Đukić: metamorfoza

Više nemam šta reći o tome.

 

 

 

David Gremard Romero:
Portrait of Josh as a Sleeping Superhero, 2005

 

 www.gremardromero.com/