QUEER

Ljubomir Đukić: sporo kretanje

Egon Posselt Blonde Knaben (2007)

on je taj koji voli
ranjiv zaslepljen racionalnošću
kao da se izopačio
zaboravio kako je izgledao
ljubav mu nije više doživljaj
već moć navike

hej još uvek imam erekciju
proklet bio još uvek je čvrst
uporno radim vežbe pred spavanje
gde je moj pokrivač srama
moram da se pokrijem sa nečim
žao mi je
sve će uskoro biti gotovo
izgubljen slučaj..

u tebi sam zahvaljujući mazivu
koje mazivo koristiš
to se zove drugačije
da ga nema bilo bi prokleto tesno
mislim da je to pravi način
u tebi sam na domak duše
nije bolelo podneo si hrabro
noseći deo duše nikad nisam zasićen
brzo samo polako da ne svršim

sviđa mi se odvratno
uspaljen
zaokupljen glupostima
čarobne su mu reči: kurac brate & jebi ga
filozofija: hapni mi ga hapni

isparim kad me pritisne glupost
ukrotitelj podvojenog ega
ne ostavljam tragove u ništavilu
nisam naginjao boljem
teglim teret
moć rasuđivanja
prolazim kroz fazu kad postajem deo prirode
očigledna je sličnost
uzbuđen od želje
da se konačno oslobodim tereta
priroda je više od proste činjenice & priče
na svakom ćošku detalj
prirodnog ponašanja
uspeo sam da povežem
ekspanzivne stvari
ako se ušunjam biću počastvovan uzbuđenjem
od najdivnijeg kojeg sam sreo
ima potrebu da me drži kraj sebe noću
usklađeni na preuređenom polju
vremenski osetljivi u naročito laskavom mraku
prošao sam bezbroj puta kroz scene
dal mi je ova osetna praznina važna
poguban uticaj besciljnog vragolana
spreman sam i ovaj put da se desi na meni
čvrstim obrazloženjem dižem se za naš opstanak

Ljubomir Đukić: potreba za drevnim ritualom

PETER FLINSCH (1920 - 2010): The Two, 1976

 www.leslielohman.org

Ljubomir Đukić: Tegli mi se kožni nabor

BRIAN KENNY

Slava Mogutin, Sticks and Stoned (Brian), 2010

/ U okruženju nezadovoljstva opčinjen modnim krikom
pišeš mi o individualnosti!!!
A ja tebi o INDIVIDUACIJI u spiritualnom izobilju!
Abracadabra /

 

Pogađam?!


suština napora duhovnog biće je da se stalno menja
dok priča o nestvarnim ljudima & nestvarnim iskustvima
čovek duha ume da podstakne sliku viziju volju napetost...
istovremeno otkriva svoju nesigurnost & ranjivost

planovi su nam za jedan korak
mogućnost da se započne dijalog
u velikom krugu uticaja
osećaj usamljenosti ili plašljivosti

prkosno se smejemo u lice tame
živimo za prazninu
u toku je puno učešće
obilaska starih zgrada poljskog imanja  salaša
& klozeta za odlaganje izmeta...
radujemo se pojavi organskog đubriva u stajnjaku
unapređenju zdravlja zdravom hranom

može da počne gozba bez masti & harmonije
lakovernost & glupost nemaju granice
odajemo utisak kao da je istinito
neverovatno čudno najstrastvenije iskustvo

proslavimo prirodno okruženje
dok teglim kožni nabor bez milosti
radosti uz ljubičasto neonsko svetlo
povratak u grad je bio neizbežan
lepota & senzualnost u ropstvu
rađa se neverovatno ponizno & čudno
najstrastvenije iskustvo
pokušavam da objasnim neobjašnjivo
paralele između seksualne devijantnosti
& magične erotike
istražujući i dalje svoj rod
identitet i seksualnost
kroz umetnost & život...

Ljubomir Đukić: u gluvo doba noći

Wilhelm von Plüschow (1852 - 1930)

(čista osećanja daju sve što poželiš
a laži ih uništavaju)
     

dolazi nevoljan
u gluvo doba noći podiže zavesu
kradom preuzima misli
žudi za iskustvom
očaj oslobađajuće kaplje
iz prostih reči obasipa
dotaklo me je
previše se nadam
izlivu milosti sklapam oči

u njegovom prisustvu
nisam veran sebi
mira nema želi dušu
naklonost
ostatak mene
osnažio sam ga
potisnuvši deo sebe
neprijatno mi je
nikad ne prestaje
plitak poljubac
površan zagrljaj
sa lakoćom izmišlja
traži oslonac & argument
da se usaglasimo
poboljšamo zarobljeno
u nekom prihvatljivom svetu
ne mogu da se setim
njegovih priča
nadam se da će u potpunosti
nestati

previše zbunjuje
odigravši ulogu
prekasno je da shvati:
laži nisu primenjive
na čista osećanja

(automatski zapisano bez bilo kakve korekcije)

Ljubomir Đukić: naučio se na mrak

 


FORBIDDEN ART OF FRANCISCO HURTZ

...od ključne važnosti je da živimo drugačije
otporni na uvrede
ne samo zbog okoline koja je previše nasilna
već zbog stvaranja neobičnosti koja jedino obećava neuspeh
naročito laskavo od divlje duše
sklon sam da se osećam razočarano
kad naiđem na smešne smernice
nema dalje sa vrha ledenog brega rizika
tu smo gde smo laki za rukovanje
slepo se držimo pogubnog uticaja
ono što smatramo da je doslednost
u stvari je tvrdoglavost
puštam ga napred pogrešnim (osnovnim) putem
stranputicom (spremnog za dalek put u provaliju
samo da izbalansira krila)
vragolast besciljno navodi na igru
na kraju krajeva kao na početku
međusobno smo isključivi
predusretljivi da ne bi rekli nešto novo

sada pokušavam da shvatim;
naučio se na mrak
živi od mraka
u potrazi za bekstvom
na beskrajnoj palubi šansa je dovoljna
prkosi pričama o bolu & odvratnosti
bezbedno je reći da je bio u ljubavi
nevoljan je a laže da je zauzet
tako biva (upadljiv)
potrošen strahom & odbacivanjem
uskraćuje blagoslov za astralno biće
zavarava se čvrstim snom
nadajući se da nije budan
menjao bi vitalnu prirodu
priznaje da je ranije bio pedantan
pronalazio način da sakrije ludilo
nije naročito laskavo od divlje duše
da oživljava haotičnu estetiku
unutrašnji svet ogleda se u njemu
dok vežbamo tesne dodire čvrste poljubce
privremenu radost...

Ljubomir Đukić: tihi glas

LINE ARION LINES fear of commitment

 LINE ARION LINES with one leg in the light and the other in the shade

Ljubomir Đukić: Kako se osećaš zbog toga što si lep?

Ljubomir Đukić: ožiljak

 Hernan Bas

(ograničavam se na onog koji nije naprava...)

način pisanja izvan discipline
neprihvaćen bez spoljnog uticaja
negujući ključnu misao
za radikalizaciju subkulturne produkcije
strast u intenzivnoj alternativi
bez učinka
ako ništa drugo onda
za arhivu o ekcsentričnosti
o izgubljenom vremenu
potraga iscrpljuje
biraš li najbolje ili prihvataš ponuđeno
biti neosetan veliko je umeće
verovao u spoj nespojivog
u smrad
koja se širi
tajnu koja ispunjava
obeleženo unakažen
jednačim se
među različitima
sva pažnja usmerena
na mesto
gde ničeg nema primam
obličje opojnog smrada
sladostrašća
lakše je od kad sam priznao poraz
od tada aktivno neumorno divlje odbijam
osiromašene nezanimljivosti
nespretan trapav ograničen razočaran
postao samotan
bio sam kontejner za emotivni otpad
seksualnu ekologiju
bez obrazloženja o formulacijama želja & užitka
raspoloženje upravlja životom
namerni propusti
su učinili svoje...

Ljubomir Đukić: goli pupak - jedan od simbola potrošačkog društva

 kate, Zac Slams, 2014

živa situacija goili pupak
letimični pogled zadovoljava
bez alhemiskog spajanja
definitivno impresionira
dolazi & odlazi
javno pokazujući pupak za početak
ostalo je nepredvidivo nedovršeno
naslućuje se prekršaj učtivosti
ili je to samoreklamerstvo
bez smelog odbijanja normativnih odnosa...
 
goli pupak dovodi do iskušenja
postiže se vidljiva atraktivnost
iza vidljivog je prazan prostor
u praznini izostaje preobražaj
za smušene izgubljene nema zadovoljstva
vlada onaj koji je u prednosti da konzumira
(nezaustavljiv) po pitanju moći
na osnovu materijalnog dokaza
oseća se moćno
zabavno je trošiti na sebe
telo je sve što se ima
stvarnost - farsa - kapric
štetno & represivno
u modifikaciji kontrole tela
 
(da bi bili stalno u toku
treba pratiti informacije
sistem ispoljavanja
bez kreativnog impulsa
bez osećajnosti
obradovati se telu
dovoljno je imati tuđe & strano u posedu)
 
ostaje prostor za uočavanje delovanje
vitalnu formulaciju

onako kako izgledam
osećam se potpuno slobodno
izvan neuzbudljivih dostignuća marketinga...

 

 

Ljubomir Đukić: nije (sasvim) uzalud

 Keith Haring (1958 – 1990)

                                           podsetnik


definitivno impresioniran
onim što obuhvata
jasna pronicljiva poruka
nije sasvim uzaludno
otimati se
generisati entuzijazam
isplivavati na površinu
izbrisati nametljiv mračan ton
ostalo je dovoljno
da se razvije nova priča
za intenzivan
individualan
osvežavajući
otvoren pristup
izraz
refleksije
novostečene snage
u svakoj prilici
zablistati humorom
na sceni bez kompromisa
inspirisati sebe & druge
na antikapitalizam
antikonzumerizam
protiv religijskih zabluda
protiv olupine
homofobičnog...

Keith Haring (1958 – 1990)