QUEER

Ljubomir Đukić: sporo kretanje

09/09/2014

Egon Posselt Blonde Knaben (2007)

on je taj koji voli
ranjiv zaslepljen racionalnošću
kao da se izopačio
zaboravio kako je izgledao
ljubav mu nije više doživljaj
već moć navike

hej još uvek imam erekciju
proklet bio još uvek je čvrst
uporno radim vežbe pred spavanje
gde je moj pokrivač srama
moram da se pokrijem sa nečim
žao mi je
sve će uskoro biti gotovo
izgubljen slučaj..

u tebi sam zahvaljujući mazivu
koje mazivo koristiš
to se zove drugačije
da ga nema bilo bi prokleto tesno
mislim da je to pravi način
u tebi sam na domak duše
nije bolelo podneo si hrabro
noseći deo duše nikad nisam zasićen
brzo samo polako da ne svršim

sviđa mi se odvratno
uspaljen
zaokupljen glupostima
čarobne su mu reči: kurac brate & jebi ga
filozofija: hapni mi ga hapni

isparim kad me pritisne glupost
ukrotitelj podvojenog ega
ne ostavljam tragove u ništavilu
nisam naginjao boljem
teglim teret
moć rasuđivanja
prolazim kroz fazu kad postajem deo prirode
očigledna je sličnost
uzbuđen od želje
da se konačno oslobodim tereta
priroda je više od proste činjenice & priče
na svakom ćošku detalj
prirodnog ponašanja
uspeo sam da povežem
ekspanzivne stvari
ako se ušunjam biću počastvovan uzbuđenjem
od najdivnijeg kojeg sam sreo
ima potrebu da me drži kraj sebe noću
usklađeni na preuređenom polju
vremenski osetljivi u naročito laskavom mraku
prošao sam bezbroj puta kroz scene
dal mi je ova osetna praznina važna
poguban uticaj besciljnog vragolana
spreman sam i ovaj put da se desi na meni
čvrstim obrazloženjem dižem se za naš opstanak