QUEER

Ljubomir Đukić: krhki mladic na vidiku

12/29/2014

Keith Vaughan (1912 – 1977)

splet okolnosti
krhki mladic na vidiku
čudo kako sam ga prizvao
moram mu dati još jednu šansu
to je onaj koji ume da oslobodi energiju
stičem utisak da više nije bojažljiv
kao prvi put kad je sve učinio da izbegne susret & interakciju
izgleda ume da proširi svoju pojavu
& prenese na drugog
(otkrivam da ima skriveni individualni talenat za filozofiju)
ranije se osećalo da je prisiljen na kontakt
pred nepredviđenim prolazom zastajkuje
kao da ga svaki kontak iritira vlada netrpeljivost
intriga je jača od straha
šta se dešava u malim sporednim ulicama
kaže da je shvatio ono o čemu sam mu pričao & pisao
da postoji prirodno & racionalno biće
proizvod ponašanja
dok tvrdi da prepoznaje stvarnog sebe
zamišlja da je neovozemaljsko biće:
“lakše je tako prihvatiti
tendeciju da smo osuđeni na propast
umesto da tražimo novi pravac
sve dalje smo od prirodnog bića”
što u prvom planu registruje
uočava ono što mu je naizgled lepo ili ružno
zaintzeresovani smo za izgled
“to nešto” (više nema ime) želimo posedovati
obraćamo pažnju na carstvo stvari
u duhovnom vlada nedoslednost
dok u fizičkom svetu
potrošačkog postojanja
stanje je dato"
(…) izgled je od najveće važnosti
iznad mišljenja & izgovorenog
androidno telo
telesna androidna osećanja
(a šta je sa telom prirode)
utisak posmatranja spoljnog prednjači nad svim
osnovna greška je...
(…) obmanjivanje je prihvatljivo
šta odobravati (odabrati) a šta ne
određuje putokaz nametljiv nametnut
marketinški proces za produkt (o)sećanja
stalnom primenom (bespotrebno nametanje)
rutinsko programiranje raspoloženja
sa oduševljenjem prilagodljivi
na besciljnu nadu preterane informacije & senzorne stimulacije
umesto u nama priroda je suštinski iza nas
(bila bi poželjna izolacija u divljini
nemamo divljinu u kojoj je sablasno tiho
ili je neprimetna
koga je briga
nema razloga za brigu
izvorna priroda je nedostižna)
nismo dostojni da sačuvamo prirodu
u nama...