QUEER

Ljubomir Đukić: nova drama

11/13/2013

 Daniel Barkley

http://www.danielbarkley.com/

"Zar svestan čovek može bar malo da ceni sebe?"
- Fjodor M. Dostojevski  “Zapisi iz podzemlja”

kad već ćutimo nađimo zaklon za tišinu
ako razgovaramo priklonimo se tajni
mrak stvara sanjivost budi tihost
oprezno stidljivo nestajemo
na putu kojim se račva izbočina
na rasvetljenoj relaciji zašto smo ovde
nižu se dani i noći kao da su tuđi
sugestivno nameću povučenost
jačim intenzitetom
prilagodljivost pre svega vlada
ustaljeno površno shvatanje
(teško koriste svoju maštu jači je uticajni stil)
prema tome samo su pojedinosti
naprasno istrgnute iz zaborava
(po svom izboru zajedničko pojavljivanje
gledamo oko sebe bezazlene prolaznike
golubove na limenim granama krovova
nasmejane krilate dečake…
s poštovanjem predstavljen
negde na bulevaru tvrdio je
da smo imali zajednički akcenat
u prethodnom životu
ko zna…)

podrži moje književno delovanje
osnovno sredstvo za izražavanje
služe i pospešuju veličanstvene tvorevine prirode
mada je poezija uzaludni trzaj…
usrećeni hodamo po sećanju samouništenja
buntovnik zatočen u živoj drami
upire očajničkom rekvizitom u ranjivost
prazan hod zajedničkog akcenta
iz prethodnog života poznate reakcije
da li je izlaz iz situacije samo zarad priče

neko se propinje na prste
da bi nas primetio u ćerpičari čatmari

zbijena masa tela na podu zastrta čipkom
da li želi da učestvuje
(mislili smo da sve ostaje skriveno u prostoru i položaju)

on tvrdi da smo bili dovoljni sami sebi
da bi izrazili vidno bučno zadovoljstvo
objašnjenje poezije igru sa jezikom
sa slatkog vrška jezika kradom
kao prstom iz tegle
svetlucava rastegljiva kap
pada na potamneli list

primakavši se mašti iznalazim nove morbidarije
moram da pobijem mračne misli u sebi
nagonske misli o sumanutim stvarima;

pogađa kao košmarna oluja u sudaru zlatna boja na plaži
polako nestaje dnevne svetlosti
bizarna svetla u noći pokazuju put utočište

skrnavljenje sablasno deluje čak i iz daljine
kakva li je ovo šala ili podsmevanje

još uvek nije vredelo da mu se poklonim
brodovi plove ka krovovima reka otiče ka nebu
lepršava krila anđela nemirna noć

od mleka i meda se lepše spava
legitimno zadržavam identitet upoznaj sebe

neodložno je nepomično poziranje
ekran se zamrzao razroki duplo vidi

primoran si uzmi dobrovoljno
lako je progutati dovoljno praktikovano

svetlost nove cigarete ubrzan život pravo u maglu
protrčati kroz nju
brini o sebi zategni duh nedaj mu mira
čak kad i krotko sedi pod senovitim borom
u tvom je obruču

čuješ li ovde je ludnica i večeras služi se proključala krv…