QUEER

Ljubomir Đukić: "kome smeta smeće neka ga ukloni"

06/22/2013

pronašao dom
prilagođen na beton cement ga isušuje
suvoća nije problem
pokušava da se inovira u baštensku biljku
zelenu povijušu
u delu vrta koji je namenjen
za lako puštanje korenja
krupnolistog prošaranog
teško je obuzdati
kad počne da se širi
spleo se sa ružom i malinom
ako se desi da se kalemi
u boju zlatnog sumraka
postaće otporan na veštačka vlakna
zaviruje u komšijsko dvorište
uklapa se na fasadu i drvenu ogradu
povrh toga nekako izgleda čudno
lepljiv samoživ skoro je stigao do vrha
voli plastične pravougaone stvari
u njegovoj blizini je
promašen kontejner
neuredni smo stvarno
to je u redu nered je
bez poricanja loša navika
zbog koje postajemo ljuti
verovatno okrivljujemo jedni druge
depresija refleksija usamljenost
horor humor udarac začaran vijori
govori o užasu kao da je zaista imao iskustva
dvorište je haos pakleni prizor
napred “zdravo” i nazad “zdravo”
sa gestikulacijom impresivno hlađenje
predsednik kućnog saveta:
“komšija ako imate bilo kakva pitanja
molim vas da pitate
unapred da vam kažem
kome smeta smeće neka ga počisti
isto važi i za ovu đavolju biljku”
ja: “đavolju biljku zadržimo u životu
ona je iz eterične ravni postojanja
u isto vreme je i tu i tamo…”
on: “možda bi mogao lako
da je prebaciš preko ramena”
oklevam umesto dodira
koža odbija bršljan alergijom...