QUEER

Ljubomir Đukić: empatija...

06/25/2013

 Maciej Kempinski

neko će reći da sam veoma lud
uputiće mi fraze frustrirane psovke
jer sam fasciniran onim što uglavnom nije na vidiku
bajkovitim mislima neobičnostima
najboljim pitanjima
sanjam moguće ishode utopije
vezuje me ljubav prema dobroti
utešna toplina prednjači
nije samo model za književnu praksu
način stvaranja
prevelik zanos obiljem mašte
zateknuto blago na čekanju
rekao je: „ne sklanjaj pogled sa mene
zadrži me za sebe
van stvarnosti ispunjene lažima“

upoznao sam ga dok je istraživao
sopstvenu fleksibilnost i strukturu
slični smo svojeglavi slabovidi
težimo spoju otkriću u čemu smo istovetni
imamo štapove za podbadanje
nisu za sebično kavganje
nego za šetnju oslonjenih na topli povetarac
jedan na umu ka drugom
mirnoća obuzetih zanosom prirode

pobegli iz hladne senke
sa mete lokalizma ispucalog trotoara uskih ulica
prihvatamo da nas ponovo tretiraju
kao najgoru decu
u želji da spoznamo sve čari detinjstva
dobrodošli nazad u bolji deo nas
prilike za zagubljene ludorije
brza zapažanja
na licu mesta razdražljivo navođenje
na savršen put do igre
ne primećujemo da smo goli
deca zaneta igrom su polubogovi
izvan lakrdije svakodnevnog postojanja
izvor vidljiv umu omiljen srcu
udahnuli jedan drugog u centar
energetski sadržaj užitak je u tome
to je sve što trebamo raditi
suština je gde ne postoje prepreke
rekonstrukcija autentičnosti
otkrivanje moći pojedinačnih
emocijonalnih stanja
nesebično u elementu izbliza
sve do refleksije prelamanja nepojmivog usijanja
dostignuća vrhunca krik iznutra
transformisan u senzualno prostranstvo
van domašaju potisnutog sitničavog ega

(...nije bitno šta želimo da postignemo već
šta želimo da propustimo...)