QUEER

ljubomir đukić: bez emocija tešitelja ne puštaj u sebe

01/24/2011

Dragi moj prijatelju Mito

Brižljiv si a ja se potpuno oslanjam na tebe

brinem se to je u redu

ni sam ne znam koliko je iluzija sve što činim a koliko stvarnost

jer si drugačiji od stvarnog...

Kad mi je teško nikad ne zakažeš, prošle noći bio si mi u mislima

sa tvojim i mojim neostvarenim snovima, osetio sam bol u grudima

i tačno znao da je to bol koja nas spaja beleži razara opominje

kao da identično funkcionišemo preko elektrokardiograma

kad osetim izazov stvori se pritisak

Malo je reči u našim zajedničkim otkucajima

s kojima bih pokušao da nađem izlaz

odkud konstatacija da znam koliko te boli

„pripadamo smrti neizbežna je i sigurnija od svega postojećeg“

Svaku reč iznova upijam učim dobijam od tebe

najbolje što umem lomim se

sve što sam želeo izbrisao sam

čak i protestnu pesmu moć neizrečenog

nestalo je i ono što nisam želeo

da nestane vrhunsko mesto snova

nije ostala ni jedana reč iz eseja

o snu i javi nov zalogaj kost zastala u grlu

guši bistar um i tera na suze

juče si ti a danas plačem ja

nije to kuknjava  već suze izvorske kapi

energija koja čisti lice 

teško se zadržati na jednom karakteru

“jebes karakter - ako nije labilan...

 jer,slatko je popustiti!”

s oprezom stupam u bliske odnose

krećem dalje

uz put pružam verbalni otpor nasilju

seks uz psovke traje ukupno jedan sat

učio si me da pozorište ima režiju satnicu i maske

u snovima i sećanjima sve traje duže

sad ga vidiš sad ga ne vidiš

neobavezan izgleda velik da mu se dive

voleo bih da imam ime i da me zovu po imenu

“Izdaleka je teško spoznati sebe”

nije dovoljna mantra i pogled u tvom pravcu

potreban je spritualno određen odnos

izvesno je jedino da se skoro identična dešavanja

prelamaju na nama

bilo bi savršeno jednostavno da nakon zajedničke patnje

otkrijemo

zajednička uzbuđenja

nadam se da stvar ide u dobrom pravcu

Lep i srdačan pozdrav

                                                               tvoj lj.đ.