QUEER

Ljubomir Đukić: jedan iz gomile

/fotografija nepoznatog autora/

     Znam da ima još jednog momka.
Ova dečja igra će me ubiti.
Potopljen kao u snegu
ne mogu da osetim
kiša napolju suze iznutra
sliom & prinudom ovde sam
gurnut u tamu
jednog otresitog lika
koji je stvoren da konzumira sve & svašta...

     „Ne ostavljaj me,
izbavi me iz ćorsokaka,
opsednut imidžom ti si idiot
koji nedostaje
u mom krevetu.
Ne volim te više.“

(A volim ga beskrajno.)

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 08/16/2016 Edit

Ljubomir Đukić: ostavio mi je sivi kišobran na dar

            Postao je izgubljen, u velikom selu gde mladi poput njega ne žele da žive, nije hteo ovde da se skrasi. Završio je ekonomski fakultet i nije mu bilo potrebno da ostane. Vreme za ovaj grad mu je isteklo. Propadanje, rđa, smrad iz kanalizacije ostaju iza njega. Nije osetio doživljaj gradskog života, nije ni mogao da oseti ono što ne postoji. Prolazio je ulicama u okruženju ljudi čiji identitet nije poznavao, nije ga zanimalo... Bio je misterija onima koji su odavde, čak i malobrojnim drugarima, pa i dragoj osobi.

          Želeo je divlji izlet u urbane džugle zapada, orjentisan na potrošnju & novitete, ludilo ironičnog šopinga, uz negiranje homoseksualnosti, hipster nego šta... Postao je uzorni pripadnik kontrolisanog globalnog trenda. Nije želeo da pokuša da se snađe u ovom ludom svetu, odlučio je da se udalji od beznađa primitivizma. O njemu ne postoji priča, nije imao potrebu da mi do kraja izrazi osećanja, misli i strahove. Gde se zaputio nije mi poznato. Otišao je bez pozdrava. Osetio sam da odlazi, poslao mi je sanjiv širok osmeh, traljav površan oproštajni poljubac, nije me ni pogledao. U nedostatku sam mogućnosti da tog jutra s njim razgovaram. Bilo mi je teško… Obuhvatali smo saglasnost pravog zadovoljstva, bilo je šanse da preraste u ljubav... Tkao je mrežu oko mog duha. Mučio me kolebljiv, dostigao zavist; kao da je bio ljubomoran na dodire nežnost, toplinu koju mu pružam... I danas nakon mnogo godina u tišini, najveći deo mene bi zanemeo pred njegovom pojavom. Upamtio sam ga kao beznadežno romantičnog sa prljavim mislima, pod snažnim uticajem želja…

         Neki dragi ljudi koji nisu otišli tada odlaze sada…

                                                                                           / odlomak /

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 08/07/2016 Edit