Ljubomir Đukić: pojavio se nakon dve decenije...
JA: u tebi je fatalni plamen
spalio opasno prekrasno
postavio te na scenu
izduvao značaj...
ON: evo me
nekad sam bio
metafora
za upišanka
lepota je bila
pogubna
danas je obaveza...
JA: izvukao sam se
iz uspomena snova
uzalud pokušavam da se setim
žudnje nakon tvog odbijanja
on da skrati neprijatnu temu:
možemo sada na kafu
JA: možemo i na pivo
usuđujem se da te pitam bilo šta
vreme nas je izjednačilo
nakon inspiracije prođe me želja
uostalom
lutani su od plastike
lako zapaljivi …
Ljubomir Đukić: stvarnija od stvarnosti
stereotipna dive izlazi iz kokona
nakon ruženja
iza osmeha krije se
neuredna konstrukcija
pleni mladost lakoća
oznake lepote
ali lažni osmeh
negativno deluje
vodi u nepoželjnom pravcu
imam želju da skrenem pogled
u prvi izlog
u osnovi
dublje bih
od uvoda
pitam je
kad se dešava da
ektoplazmom menja oblik
orgazmom ili transom
ona će na to
batice da ti se sažalim
hajde samo pušenje
nisam spremna sada za više
pa ko još priča
o sopstvenoj transformaciji
vadi ga ili
onaniši filozofe
treba mi
nova odeća
nema priče...
moje želje su složenije
nisam srećan potrošač...
Ljubomir Đukić: o mističnom odnosu
njuškajmo grančice začinskog bilja
u kuhinji nagi
nestala mi je kecelja
srećna vremena će biti
mislim da smo zaljubljeni
plašim se
da nismo
predaleko su otišle stvari
one koje ne mogu
da smirim
pomirim
carstvu erotike
u budnom snu
nepostoji sukob
od nežnog stiskanja
očaran zajedničkom tišinom
raspršeno čarima
lupanje srca žudnja
promešaj gnječilicom
osmeh pogled
čitaj mi
sa usana
grickanjem
vreme ne postoji
nakon obroka ljubavi
započnimo šetnju
putem kapi znoja
po sluzi
krećemo na kockama leda
voćnim sirupom sa medom
u korak nijansama
zapažanja...
