Ljubomir Đukić: jako muško proletersko telo
Sovjetska umetnost je bila usmerena na glorifikaciju jakog muškog proleterskog tela, koje nam se sada čini kao homoerotika, navikli na moderne slike koje često usvajaju ili parodiraju sa pojmom tradicionalne muškosti...
Алекса́ндр Алекса́ндрович Дейне́ка: Posle bitke (1942)
Ljubomir Đukić: FLUKTUIRAJUĆI PLAMEN
Od vatrenog govora nećeš se opeći
a ni ogrejati. Na kratko nas je obuzeo.
Nakon vatre pepeo... Iskreno, zar je to bila borba?
Vreme je ponor koji proždire događaje,
vazduh koji udišemo.
Za tebe i mene prave reči ne postoje.
Nema reči u pokretu, ni individualne pažnje.
Ako smo stigli do sumraka, nema ni nas.
Čujemo se, srca kucaju očajnički, čine nas posebnim,
sa izgubiljenim značenjem...
