Ljubomir Đukić: HODAM - NEPOMIČNO STOJIM
Za Mattiu
ako se slučajno sudarimo
diskretno izgrlimo osetimo dodir
prigušenih (o)sećanja
dodir famoznog straha
biće to krunski dokaz
za nas…
.........................
nije bilo toalet papira
pa sam dobio krofne
izgledale su tužno
prikrivao sam suze
prigušene strasti
misao pada po kaldrmi
zveči kao bicikl
ustanova zdravlja u parku
na otvorenom
ustanova smrti
ponekad viđen
više nisam nego što jesam
integrisan...
koliko dugo može da traje
na tren se učini da je san
raduje pobegla misao
uz socijalno distanciranje
nestade lista želja...
.......................................
oprez litice sidro
gnezdo i gost
to je moj prozor
hajde da pričamo
dostojanstveno
pod prirodnom zaštitom
nemoćan sam...
žedan zraka sunca
u sumornom svetu..
Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/26/2020 Edit