Ljubomir Đukić: postojati u živom svetu
piše mi pesnik sa Islanda
o ostrvima i kopnu
slagalici od zemlje
rečnim venama
plovnim putevima
zagonetnim okvirima
lednicima vulkanima
gde odjekuje šapat
magli na vrhovima krošnji
do spokojstva trenutka
zelene privilegije
nekad ispunjene smehom
gde divlje cveće pleše
na vrhovima litica
da dođem jer ću
svakodnevno
satima biti mlad
da dođem
u prirodni zagrljaj
da se divimo i upijamo
on je ostrvo sazdano od vulkana
tri vodopada
okrenut sunčevoj svetlosti osluškuje
topli slatki glasovi premošćavaju daljine
lepršav dijalog od viskija iz starog drveta
topli poput ruku u tuđem kaputu
unutrašnje more kamen i laguna
upotpunjena misterija
uvek izvan vremnena
izvan godišnjih doba
ko bi znao da je ovako lako
biti postojan u živom svetu
zatvoriti razdaljinu
elementima spokoja mira
da mu se pridružim
doziva
svet je uglavnom naseljen
samcima
Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/27/2021 Edit