Ljubomir Đukić: za Valeriy (voleti i biti voljen)
Kad čeznem čeznem,
a kad volim volim.
Sad se to pomešalo.
Teško mi je kada držim ruke
dalje od tvog tela.
Neodoljiva magija
kao u Ilijadi Ahilej i Patroklo
Više od ljubavi.
Pronašla nas je bez da smo je tražili,
spojila nas je.
Za nju nije potreban razlog.
Tvoja sreća održava moju.
Prepoznao sam te u sebi.
Ljubav nas čini
sigurnijim.
Ljubavi nikad dosta.
Želim samo
da budeš srećan.
To je sve što želim.
Pronašao si u meni ono
što sam mislio da više ne postoji
ili ono što je bilo duboko u skloništu.
Daješ mi ono što mi je uvek nedostajalo.
Oni s kojima sam bio, stajali su na putu sreće,
što sam smatrao za ljubav
bila je farsa. Uzimali su sve, bez šaputanja.
Od ljudi nećemo se kriti.
Dobio sam ljubav onda
kada sam već prestao da je tražim.
Srećom puniš moju istrošenu dušu.
Kao što bi rekao Niče:
U ljubavi uvek postoji neko ludilo.
Ali i u ludilu uvek postoji neki razlog.
Život je cvet, a ljubav med.
Ljubav, jedna duša i dva tela.
Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 07/25/2023 Edit