Ljubomir Đukić: srećan sam
Srećan sam što moje objave nisu viralne i što se ne borim emotikonima. Izgleda da sam još uvek čovek i nameravam tako da ostanem. Ne merim se lajkovima. Ne brine me realnost koja se prepliće sa fikcijom. Sprdam se sa apsurdima, beležim ih sa zadovoljstvom.
Apsurd današnjice nije filozofski konstrukt, već zaglušujući zvuk neprekidnih obaveštenja, onaj koji odzvanja iz svakog džepa, svakog ekrana. To je kaleidoskop kontradikcija, digitalni šum u kojem se smisao davi, a suština rasipa. Srećan sam jer ne živim u zlatnom kavezu.
Na pitanje Ivane: "Ko si ti?", odgovorio sam spontano: "Ja sam simbolika, kurac na biciklu – ja to tako, ili nešto slično." Imam i drugara, on hoda, ne vozi bicikl, ukraden mu je. Ima veliki prut. On je izvan ustaljenih normi. Provokativno i nekonvencionalno se samodefiniše, rasteruje površnost, apsurd i glupost.