Max Koch (1854-1925)
doplovljava u mesečinu
umoran pogled zvezdnog neba
akustičnost noći napipava zvuke
sovu na videlu
zaklon ćutke rađa Kosmos
kakvog još nisam video
odavno pripada drugom
nije reč o pogledu iz prikrajka
odnosno svojevrsnom voajerizmu
već smelim rastrzanim mislima
koje se mire u noći
drugim rečima zavode telo i duh
prirodne pojave vere ljubavi u fetišu
zaljubljiva je prevaziđena prolaznost
esencijalistička nagađanja
ne nalaze mesta ni smisla
suptilnije nastaju teme;
zašto malog noćnog leptira
privlači svetlost a živi u mraku
autentični anatemisan junak
sa ulogom i zadatkom
omamljivanja ritmom krila
anonimni autoritet
otrgnut od ostatka sveta
žigosan na svetlosti
svojstven Njemu
u čijim je rukama nastao
neizlečiv otrov želje
za zavodljivim beskrajnim putovanjem
nesavladivom razdaljinom...
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/27/2011
Edit
Max Koch (1854-1925)
Sunce je zarobljeno između dva nebodera
znaš ko prenosi poruku o projekciji
strah kontroliše rado bih priznao;
ne prihvatam nazadnu religiju propisanu formu
zapaža moj greh – egocentrizam
ja sam bez pripadanja
ne odlazim u hramove po političke stavove
kad dorastem biraću veru i boga
možda ću uspeti da uočim razliku
između slaviti ili verovati.
Ovih dana slavim glad
u čast preporoda neba i zemlje
identitet od davnina mi je Paganski
prošao sam ispod Duge
Proleće nije zagušeno zamračeno
patnjom i mržnjom
u pohlepi upireš prst podsmeh
Priroda je izložena preziru
ako brate tome su te učili…
nisi ni svestan
da Proleće nadjačava
tvoju tamu
novom energijom
idejama
slatko osveženje inspirisano
događajima vegetacije
bojama…
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/24/2011
Edit
Neizrecivo je
i u krvničkoj
mazohističkoj
samoubilačkoj
žudnji
susretljivo
telesnim osećanjima
uzburkano
na kolenima
prokleta priznanja
u očima
vreli dah očekivanja
prviržena mučnina
od krvi i besa
neizbežan obruč
povodca gušitelja
pozdravni šamar i
suze ispljuvak
oštre zakovice spolja štrče
reči uzalud hvale
veruješ lažnom mučitelju
sa platna
znaš li ko je na platnu -
varaš se
jer nerealno postoji:
“… da postoje ta čuda
stvara strah jer želim ...
da, ja želim previše nerealnog
baš zbog toga
što je nerealno i nemoguće.” *
Strah koji dopire
je nemir tvog astralnog bića
koje te uzalud opominje
na ono što postoji a ti ne vidiš …
Znaj “baš čudnog sveta ima”
Strašno je neizrecivo
Nenaviknut si na novog
gospodara
novog pulina
i novo stado
ljude različitih strana
i novu svest …
Ko tu koga nadgleda
i drži u košmaru?
Ako do sad nisi shvatio,
do tebe je
Odoh po kokice i pivo…
_________
*moonchildesh
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/13/2011
Edit