Ljubomir Đukić: Kad imaš ljubav imaš sve
Intervju | Izvor: GayEcho | Ben Ihab
Ljubomir Đukić: Kad imaš ljubav imaš sve
Skoro
deceniju si bezuspešno pokušavao da objaviš svoj kratki treš roman
“Nije teško biti gej”. Odrekao si se štampanog izdanja i objavio ga kao
poklon čitaocima u elektronskom izdanju. Šta imaš da kažeš o svom
romanu?
–
Moja bezvredna avantura koju automatski beležim i objavljujem bez
izmena, već u naslovu romana dajem karakter, u želji da ispričam priču, u
skladu sa lepim, teškim, mučnim događajima. Svestan da roman nije
dovoljno uzbudljiv i čitljiv kao što ni život jednog geja nije
jednostavan. Pokušao sam da osvetlim dešavanja u toku jednog leta
nekolicine likova sa kojima sam bio povezan, čija je sudbina slična
mojoj.
Književnost
ume da prodre do najprovokativnijih tema. Jednoj od takvih tema si
posvetio roman. Šta očekuješ, dal' će čitaoci biti zadovoljni tvojim
delom?
– Postmoderni treš kratki roman, sa otvorenom strukturom koja je labavo povezana, dopušta čitaocu različite slobodne interpretacije. Priča je bez klasičnog zapleta, bez početka je i ostaje nedovršena, dok se kategorije realnog i imaginarnog zamućuju. Nije jasno šta sve može da oseća čitalac nakon sat – dva koliko traje druženje sa ovim treš štivom, šta budi u njemu, šta ostaje nakon čitanja. Sumanut, gotovo nerazumljiv roman, sreća pa je kratak.
U
ovom romanu je sazdana tvoja unutrašnja borba, ona se najbolje uočava u
dijalogu glavnih likova. Taj dijalog ponekad iznenadi temom i
sadržajem, tiče se glavnih likova ali i okruženja. Kako ti danas
doživljavaš situaciju kroz koju prolaze glavni likovi, sa vremenske
distance; tada kad je rukopis napisan i sada kad je doživeo svetlost
ekrana?
–
Glavni likovi upadaju u misli, sa njima misli odlutaju, otvaraju nove
teme…Za mene i danas kao i onda je ostalo otvoreno pitanje; dal stil,
stav, ponašanje u situacijama u kojima su se zatekli likovi romana,
romaneskni segmenti koji jesu i nisu povezani, višestruko umnožavaju
sliku, dal deluju otrkrivalački… Umesto da pojašnjavam, primera radi
traganje za identitetom koje se događa pod strahom i strepnjom;
iritantan sam sa onim što je za mene iritantno, kao da emotivno labilan
na svakom koraku se sporim sa okruženjem a ponajviše sam sa sobom.
Patnja u nedokučivoj usamljenosti tišti, kopka, ne da mira…
Poznavajući
tvoj poetski i esejistički rad kao i performanse koje si nekad izvodio,
očekivao sam da ćeš više ekspoloatisati seks, međutim to je izostalo,
zar treš ne trpi eksplicitne slike seksa?
– Nisam eksploatisao fikciju eksplicitnim seksom, promiskuitetom, orgijama, seksom na otvorenom, BDSM…da bih privukao čitaoce. Opscenost je u meri koliko je bilo tada u mom životu. Od tada gotovo da sam izgubio osećaj sramotnosti i pored činjenice da povučeno živim. Priče koje trenutno pišem su totalno “nepristojne” za puritance, dakle čistunce, jer pružaju jeftino uzbuđenje. Jednostavno tad nisam imao a sada imam želju za tim. Objašnjenje postoji ali nije bitno pomena u ovom trenutku.
Stigli
smo i do najbitnijeg pitanja za mene. Često u razgovoru ponavljaš da si
se umesto karijere odlučio za slobodu. Odredio si svoj položaj i pravac
na merginama društva. Umesto “ozbiljne” književnosti odlučio si se za
queer i trash zašto?
–
Moj je treš. Povlačim debelu liniju razgraničenja od ozbiljne
literature. Za nekog ono što sada i u ubuduće budem objavljivao biće
đubre a za nekog blago. Kvalitet i vrednost određuju lični kriterijumi,
ličnog estetskog i individualnog referentnog okvira a ne recimo ono što
nam uporno nameću tradicionalisti kao standarde. Primera radi, ako je
nešto zabavno ne znači da je samim tim i bezvredno. Ozbiljna literatura
poseduje univerzalnost teme, mislim na univerzalnu podobnost a osobenost
stila i dikcije, gledište, poznavanje života i misli ne sme da pređe
standarde, mora da bude strogo u okviru ovozemaljskog, tradicionalnog,
verski i moralno prihvatljivog. Ne želim da robujem takvoj literaturi.
Sloboda misli i sloboda izražavanja za mene su od neprocenjive
vrednosti.
Ozbiljna
literatura, savremena a nastala u tradicionalnom ruhu iz pera ili
računara nacionalnih književnih sukcesora, prati uspostavljenu tipičnu
formulu, a zašto bi neko čitao dijalog koji je već pročitao bezbroj puta
u bezbroj knjiga. Čemu nas uči takva književnost ako ne
nacionalističkoj političkoj podobnosti. Ukazuje nam na stanje koje nam
je dobro poznato, u želji da izgleda preterano direktno i ozbilno a u
stvari jednostavno, jednostrano osvetljuje stanje bez kontrasta. U čemu
je onda draž takve literature? Snaga mita i legendi postaje bezvredna
bez životnog impulsa, slika, simbola, stanja o današnjici. Pokazuju nam
veštinu tehnike tradicionalnog pisanja. Tehnika im je važna a ne
sadržaj. Koriste veštinu za krajnju komercijalnost svojih dela. Nikad
nisam robovao nižim motivima kao što je karijerizam, zarada za
život…Nisam želeo da se odreknem sebe da bih se ulagivao bilo kome radi
popularnosti i novca. Umem da se radujem spontanosti, kreativnoj potrebi
da budem iskren prema sebi u želji da me prepoznaju kroz queer diskurs.
Šta nudi treš književnost?
–
Bitno je da književna dela utiču na ljude na određen način. Kakva god
da su ta dela - za one na koje utiču su važna dela. Dela ne moraju biti
klasična, antologijska, ozbiljna, može to biti i popularana savremena
knjižrvnost pa i da je treš. U mom slučaju treš je recikliran, samim tim
čist, bezazlen, pristojna alternativa.
I za kraj našeg kratkog razgovora pitaću te; dal je lako ili teško biti gej?
–
Mislim da je na Zapadnom Balkanu preteško biti gej. Izloženi smo
netrpeljivosti, netoleranciji, predrasudama i osudama. Dovoljno je to da
ste drugačiji da bi ste bili satanizovani, proglašeni bolesnim... Još
ako ste deklarisan gej nikad kraja osudama i kritikama. Lakše je ako
prihvatiš da si namerno zapostavljen, skrajnut, gurnut na marginu i
počneš da deluješ sa margine. Gradiš mikrokosmos u koji dopuštaš da uđe
neko neiskvaren, neko ko je uspeo da se sačuva beznađa, neko ko želi da
ti pruži podršku. Kad imaš ljubav imaš sve.
Prpadnike LGBTIQ populacije u težnji ka ravnopravnosti očekuju bolji uslovi ulaskom u EU. Ali na tom putu moramo se zalagati za naša prava, koliko ko ima smelosti, znanja, volje i sposobnosti.To je naš zadatak. Po mom skromnom mišljenju za realizaciju tog zadatka nedostaje nam entuzijazam.
"Nije teško biti gej" (kratki treš roman):https://www.scribd.com/
Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/27/2016 Edit
