zaboravi na jasne tragove
spusti pogled u znak pristanka
prilagođavanje je nametnuto
magloviti sumrak
iz jednog trenutka u drugi
donosiš odluku
živiš sa slikama
naočigled slika je
koliko hoćeš
realnih događaja:
golubovi gugutke
na krovu kuće
dok jedni guguću
drugi kenjaju
u kući prašnjave knjige police
oblikovane grede
stari drveni garderober
ako sam već jednom izašao
iz njega
ne želim da uđem
oh tu je
izgleda kao meni draga
osoba
mislim da spava
svakodnevno smo
delili
tišinu
pazi i dalje je klizav
pod kupatila…
ako budeš radio naporno
imaćeš puno
nepotrebnih stvari
ja sam ti jedna
od njih…
Patrick Angus (1953–1992) „Sanjari"
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/14/2020
Edit
u bašti drugara cvetnog
zanesenjaka
ovaj put zauzet narcisom
opet cvetaju
ples na vetru žutih latica
pod apsorpcijom tiho reče
„nije to taj narcis...“
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/08/2020
Edit
Prozor služi za posmatranje, zapažanje, razmatranje... Dopire svetlost i jezivi, zastrašujuće upozoravajući zvučni signali... O situaciji bez jasnog kraja, piše mi Ivana : „Kad sam u stanu osećam kao da nigde nisam, ne postojim. Ohrabruje me to što mi se rađa sopstveno mišljenje i stav o vremenu i svetu koji nastaje. Raduje me da ima ljudi koji slično razmišljaju." Intimni proces, lični pokret pojedinca je ohrabrujući... Budno vreme služi za složeno formulisanje misli... Izolacija je čudna, teška, neočekivana, ali upućuje na beskrajnu maštu, u naletu preplitanje utopije, koja stvara nadu, uzbuđenje zbog nečeg u bliskoj budućnosti... Dodiri su apstraktni. Neodrediv, neizvestan, neplaniran vremenski okvir u kojem jesmo... Učimo se biti sami sa sobom. U početku je bilo teško poverovati da se ovo događa, a sad već smatramo da lično trebamo doprineti promeni odnosa prema dosadašnjem načinu života. Mislim da mnogima više neće biti život sveden na novac, pohlepu, mržnju, okretanje glave od problema. Na ličnom planu, na vreme sam počeo da razmišljam o levičarskim idejama tako da sam spremniji dočekao situaciju i mislim da lakše podnosim nedaće. Verujem da ćemo se međusobno podržavati i pomagati i kad ovo prođe. Prethodni život je iza nas, ovo je prilika za nov početak, sa novom energijom.
Maštam o lepom večernjem izlasku, dugoj šetnji, koncertu, cuganju piva negde u prirodi, o bazenu i teretani, voziti bicikl i nekom radnom mestu.
I na kraju, postajemo neprikosnoveni, bez fizičkog kontakta, svakodnevna komunikacija funkcioniše na osnovu interneta ...
Jesam za fizičko rastojanje. Nisam za „socijalnu distancu" - misli i osećanja o dragim ljudima...
Autor uličnog grafita: N/A
Posted to sinkretistička queer subkultura
04/05/2020
Edit