QUEER

Ljubomir Đukić: Prozor

04/05/2020

           Prozor služi za posmatranje, zapažanje, razmatranje... Dopire svetlost i jezivi, zastrašujuće upozoravajući zvučni signali... O situaciji bez jasnog kraja, piše mi Ivana : „Kad sam u stanu osećam kao da nigde nisam, ne postojim. Ohrabruje me to što mi se rađa sopstveno mišljenje i stav o vremenu i svetu koji nastaje. Raduje me da ima ljudi koji slično razmišljaju." Intimni proces, lični pokret pojedinca je ohrabrujući... Budno vreme služi za složeno formulisanje misli... Izolacija je čudna, teška, neočekivana, ali upućuje na beskrajnu maštu, u naletu preplitanje utopije, koja stvara nadu, uzbuđenje zbog nečeg u bliskoj budućnosti... Dodiri su apstraktni. Neodrediv, neizvestan, neplaniran vremenski okvir u kojem jesmo... Učimo se biti sami sa sobom. U početku je bilo teško poverovati da se ovo događa, a sad već smatramo da lično trebamo doprineti promeni odnosa prema dosadašnjem načinu života. Mislim da mnogima više neće biti život sveden na novac, pohlepu, mržnju, okretanje glave od problema. Na ličnom planu, na vreme sam počeo da razmišljam o levičarskim idejama tako da sam spremniji dočekao situaciju i mislim da lakše podnosim nedaće. Verujem da ćemo se međusobno podržavati i pomagati i kad ovo prođe. Prethodni život je iza nas, ovo je prilika za nov početak, sa novom energijom.

          Jesam za fizičko rastojanje. Nisam za „socijalnu distancu" - misli i osećanja o dragim ljudima...

 Autor uličnog grafita: N/A