QUEER

Ljubomir Đukić: Anonimnost u tri de formi

07/15/2011

 

 Robert R. Bliss (1925-1981)

 

Ako znam da će danas i sutra biti

“bilo jednom davno” 

uzalud tražim perspektivu…

 

Lupi šakom o sto,

nije loše za početak,

karte su pale

ispod stola,

biram jednu

za kraj ili dobar početak.

 

Izgubio sam hrpu priča

grad ostaje bez njih

na pešačkoj zoni

nije više sigurno

i klupa je slomljena

na poslednjoj stanici

blizu mega rode...

 

Molim te pridrži mi metaforu,

ako nije teško zgrabi i zapis

neke greške 

nikada nećeš moći izbrisati;

Tvoje korisničko ime i šifru

niko sem tebe ne treba da zna!

Tajne su izbrisive!

A da li si znao da se živelo i bez kompjutera?

Kad si sam potraži pravu perspektivu;

ništa ne očekuj… ništa nije isključeno;

uključeno je besmisleno glupiranje

ostale novotarije nepotrebštine

ubacuju ti u retro kavez

uviđaš li ušminkani šta imaš i

šta si propustio…?

Parole, parole parole

na julskom suncu blede…

Svet je mali

ali dovoljno velik za sve!

Gde da se zavučem?

 

Ti mi kaži šta ti se desilo.

Banalne teme ujedaš očima.

Iz unutrašnjih pobuda

odstranjeno je osećajno

istraživanje odnosa.

Prepustio si se nekom

ko reguliše prava na razlike,

ugrožava dobrobit...

Oštre forme nisu očuvane,

opada ti volja

do stadijuma apatije

zadržao si šarrm,

tihost intime,

lepotu mladosti…

Ja sam ti neprestano u pamćenju

mislima zarobljen;

faktografska slika

da li je nataložena predstava prošlosti

ili misterija na zategnutom belom

platnu

u vanvremenskom

vanprostornom svetu

rađa čarolije

čeka na nas

našu projekciju….