QUEER

Ljubomir Đukić: Posebna pojava baš na ovom mestu

08/11/2011

 

 

Ferenczy Károly (1862-1917)

Summer, 1902

 

 

„Nekad se pitam kako je ljudima

koji imaju stvarne probleme?!“

                                   Tri De                                                   

                                                

 

Kanjiža je poput kaveza

pouzdan znak odlazi u prošlost

maršuta se uvek naslućuje

a i uloge su podeljene

oni koji izlaze na glas

dele sudbinu

u Kanjiži se uglavnom ćuti

zapušten je jedini ružičnjak

u nisko rastinje

bolje da

što pre iščeznem

da se korovu ne pridružim

mogao bih sam ćutke da živim

u nedostatku hrabrosti

da se suočim sa vremenom

i minijaturnim prostorom

dolazim povremeno i na kratko

da prepoznam senku

sve je na dohvat ruke

još po nešto i varoš je dovršena

ali ništa neobično

dok posmatram

negde izdaleka

odviše

u nedostatku

svega...

 

 

Po mom mišljenju težak predmet

poput magneta privlači

zasigurno može se videti

u grobljanskoj iza pruge

koja se dodiriva sa pašnjakom

 

oni koji su očevidci rekoše nekako

im se našao

sramežljiv osmeh

privlači posebnu pažnju

domišlja se sumnjičavo

i kao da pita „šta ti hoćeš sa sobom?“

 

Ovde gotovo uvek

sporednim ulicama tema dana

odlazi u mrak i vraća se sa istim pitanjem...

Viđen u pijačnoj gužvi

svake druge nedelje

tokom trajanja vašara

sitnež smušen

među jedva vidljivim...

 

Bez zadržavanja

izbegava pravi kontakt

van mogućnosti je za proveru

jer ga krije buka ili gužva

mučna slika

a umislili su da upravo on

vlada Kanjižom

i da lupa noću u limeni bubanj

poput letnjeg pljuska koji udara u

trošni kišni oluk naslonjen jedan na drugi

u čitavoj ulici.

Usijani lim i glava.

 

Vešto ga krije šešir od zečije dlake

i bela brada

pomisliš da ga nema

kad evo njega

neumoljivo zabavnog

govori sam za sebe

u najrazličitijem odnosu

neobjašnjivo je odricanje

od života kao pretnja psihoze

zatamnjen strahom dolazi izazov i teskoba

kad se u nečijem pogledu nastani ne izlazi

šunja se kao ulični mačor

po čemu je dominantan

o tome se ne govori

nemoguć je prerušava se

odlično glumi...

 

Očekujem ga potišten

nesnalažljivi pridošlica

s puno iznenađenja

ali i sa više znatiželje

a pogotovo maštovitih slutnji

uz tajna nagađanja mediokriteta.

Kad znam da je u centru varoši

sklanjajući se zahvalno

šmugnem lepo

kroz mali ružni park

u divlju šumu prema mrtvaji

zadržavam se izvesno vreme

dok izdržim u društvu topola

i ambrozije koja se primila

na kijavicu i suzne oči.

 

Čujem od ljudi da se pokazuje

kao da traži nekog

rekao bih

prosto rasplamsavanje viška vremena

nekog ko pokazuje razumevanje

prema procvetalim diviljim ružama

starom lavirintu žive ograde

tamo nadomak ruševina Vigadoa

u uzavrelom vazduhu leti

podrazumeva se da je

spolja na ogoljenoj fasadi

izgubljen ukras

primetan je možda iznutra...

Prozori su zazidani.

stojim kraj jednog prozora.

 

Kanjiža je poput kaveza

pouzdan znak odlazi u prošlost

maršuta se uvek naslućuje

a i uloge su podeljene

oni koji izlaze na glas

dele sudbinu

u Kanjiži se uglavnom ćuti

zapušten je jedini ružičnjak

u nisko rastinje

bolje da

što pre iščeznem

da se korovu ne pridružim

mogao bih sam ćutke da živim

u nedostatku hrabrosti

da se suočim sa vremenom

i minijaturnim prostorom

dolazim povremeno i na kratko

da prepoznam senku

sve je na dohvat ruke

još po nešto i varoš je dovršena

ali ništa neobično

dok posmatram

negde izdaleka

odviše

u nedostatku

svega...

 

 

Ponovo se javi

kad me davi zanos

pustog predela

odsustvo ljudi...

 

Nisam mogao da odolim

još samo ovaj put

uz izjavu dva svedoka,

kesu kokica

i zadnji broj

playboja...

Kokice me mogu izbaviti.