Ljubomir Đukić: Forma ispred sadržaja ili nisam imao šansu
Šta je imao na umu sa ruganjem?
Pokušao sam da saznam, želeo mu prići na drugačiji način
ali zbog pozicije predrasuda nisam imao šansu.
Nisam se mogao dotaći suštine jer je razgovor tekao
u drugom pravcu, naime, prvo sam morao da objasnim
kako neko skandalozan, provokativan i pederast poput mene
može da “normalno” razgovara...
Želeo sam makar da mu probam objasniti razliku između
razmišljanja i delovanja, između marginalizovane kulture
kojoj pripadam i razumevanja situacije društva u kojem sam...
Nije hteo ni da pokuša da mi oprosti to što jesam,
bilo bi mu draže i logično da sam protiv “njegove
heteroseksualnosti”, kao što je on protiv mene,
a ja sam se samo zalagao za seksualnu ravnopravnost...
Nisam prozivao njegov stav koji je onemogućavao
šansu da me prihvati onakvog kakav jesam,
radije je stvarao sliku o meni na osnovu pretpostavke.
"Homoseksualno se neće odvojiti od hetroseksualnog..."
nisam dolazio do reči, mislim da me nije ni slušao...
Da li se boji da moj identitet stvara moć koja ga ugrožava?
Mistifikacija marginalne seksualne kulture
otežava situaciju stvarajući prezir.
Različite perspektive bez dijaloga
i bez prilike da se razumeju,
društvo je zatvoreno posebno za osobe
različitih seksualnih orjentacija
koje žele da izraze svoje mišljenje.
Na kraju susreta on je glasno govorio
uz nespretne pokrete rukama i telom,
a ja sam razmišljao kako je moć magično privlačna;
u duhu našeg društva bilo bi da te
seks sa muškarcem muški potvrdi i osnaži.
Očekuješ priznanje od partnera i on od tebe;
bio si snažan, odličan, prodoran i silan!
Potvrđuje tvoju pobedu do koje ti je toliko stalo.
Priznao sam mu ratničku pobedu
koju je izvojevao protiv mene
ovaj put bez prosute krvi i sperme, stisnuo ruku
i spuštenog pogleda priznajući još jednu kapitulaciju nestao...
Ljubomir Đukić: Šta je s druge strane ograde
Šta je s druge strane ograde uvek me je zanimalo
suprotno kretanje suprostavljeni pejzaži
nakon nepregledne nizije očekujem olakšanje
neophodni su već viđeni detalji
ugledavši ih pitam se
mogu li sad prestati da žalim
pružajući dovoljno radosti
nije povod mog dolaska
osobenjak poput mene
ne ume da sakrije
neporecivo dejstvo kolorističke magije
ono što mentalno gradim
ne pokušavam ukrotiti
već probuditi skriveno
i otkriti prolaz do njega
hoće li on dati meni
ili ja njemu da začnem osetnu teskobu
ako prihvati i ako odbije teskoba ostaje
svašta bih umeo da kažem o njemu
i gradu kojeg sam voleo sanjati
ali nema potrebe za izumrlom vrstom
sve je isto baš kao da sam i rekao
obeležja neupotrebljive provalije
umrtvljena armirana čula u žurbi
prilike u svakom pokretu grada
narušen korak vodi prema opaženom
i dalje i više od toga spreman sam da priznam
šta je s druge strane ograde
duhom hladan izbija iz harmonije
strah od uspeha izviruje
umem li da mu odgovorim
na preuranjeno naglašene zahteve
priča mi o sebi i o dodiru koji traži
gledam ga i znam za doživljaj koji sledi
pogled mu je besciljan kao da žmuri
uperen u sopstvenu lepotu
kao u jednu zamišljenu tačku
nelagodno mu je pokazivati nago telo
upućen je samom sebi
dok mu nešto drugo ne odvuče pažnju
sećanje u odblesku i najava dogođaja
obiljem znatiželje i bujicom nagona
pronalazi ga i zamrači a on se lako probija
u znaku slabosti i u jednoj boji
neko je u međuprostoru
utisak je u mojoj pratnji
impresivno vodi ljubav u mom odsustvu
Ljubomir Đukić: Da li je to on ili...?
Raste i jača razvijen individualac.
Simbolički samo predstavlja polni čin
falusni element je i semantička inovacija, tehnoligija, luksuz
uz to je i konstantna želja da ga prisvojimo
On je moje drugo ja i nije sporedni lik
pokreće predispozicije i ima smisla
pričinjava se lepim
jer projektuju slike o njemu
sve je počelo pitanjem i svelo se na njega
u težnjama dorađen
snovima oblikovan
tera po svom
Pravi se važan i likuje paradoksom
kao da je strano
telo
Ako si kukavica sklanjam mu se a puta
prekasno je kad proklizne unutra u prostor mašte
Mogućnost je ispravne i neispravne odluke.
Velik je i kada je smešno mali, smišljeno mali,
oprezno mali!
Ponekad zavara što voli sitnice i juri prema zalasku
uništavajući ono čemu teži/m/o.
Opipljivo sunce diže se uvis,
volim kad se u njega zagledaš...
Ima li načina zabraniti mu da kontroliše situaciju?
Ljubazno te molim daj mu slobodu.
Progutaj ponos!
Refleksni odgovori.
Govori o njemu u simbolima.
Poznaješ li glavonju?
Upoznaj mi drugara,
fatalan je za slabe osobe....
Ljubomir Đukić: jebeš se po diktatu dok sve što imaš leti kroz prozor
Strategija nalaže da vidiš đavola u njemu
i on želi da vidiš đavola u njemu...
Ko je nas poznavao,
ni pakao mu nece teško pasti
samo ako mu ne bude tesan...
Ako nagovestiš šta ćeš reći a poželiš da to neko i razume
i dodeli mu smisao, pokušaj da ne saopštiš ideje i vizije
koje te progone, neko ih krade i realizuje...
Inteligentan i obrazovan čovek je uvek promišljen
čak i u avanturama, ali nije i u halucinacijama...
Uživaš u slabosti, tebi je slabost mila, jer si svestan da nisi savršen i da to nije niko od nas...
Okruženi smo astralnim bićima, verujem da su plemenita mada deluju sablasno, ona ne gube ni jednu šansu jer malo šansi dobiju. Žele osobu kojoj manjka samopuzdanja, astralna bića su sklona da poljuljaju narušeno samopouzdanje i da ga oblikuju... oni su za nas pojava, odblesak, pojave nam deluju površno.
To što si inteligentan, obrazovan i promišljen nije bilo dovoljno da te spase nervoze i nelagode pred njim, bojiš se da te prihvati, očajan si ako te odbije... pojava je bila jača od tebe, porazio si sebe, izmrvljen i naznačen upao mu u šake, nisi mogao da ga izbegneš, izlazak na predstavu je dovoljan sve ostalo je na probuđenom...
šta je u prirodi trebalo bi da znaš. Tražiš razumnu stvar tamo gde se ne nalazi i gde se ne traži... pomalja ti radost izvlači iz teskobe, olakšanje je napokon nekontrolisano - ti si provodnik...
Ljubomir Đukić: “E tako, svakom svoje!”
“E tako, svakom svoje!”
A meni stid od tuđe prljavštine.
Grozno mi je govno tuđe,
Stid me je intime u kojoj ne učestvujem...
Teskoba -
na šta smo primorani, upućeni?
Nismo slični, samo
negujemo jedan stil života
Zaokupljen sam...
Nas nije sprijateljila gay teskoba nego ljubav.
Ljubav unutar queer bezobzirnosti?!
Lovimo delove konstrukcije,
lako ih sastavimo ali teško prihvatamo
i još teže primenjujemo.
Blasfemija je ukazivati na propuste
rasprostranjenog stava i mišljenja
koje preovladava -
Queer je suprotno tome
uvek za iznenađenje
sačuvana divljina u novom ruhu,
sva sreća je da je krpim
anarhističkim životnim stilom...
Ljubomir Đukić: Queer stvara pozitivnu atmosferu /sinkretistička queer subkultura /
Paradigma koju stvaram je sinkretiistička queer subkultura
Ljudsko dostojanstvo je od izuzetnog značaja, smatram ga nedodirljivim pravom svakog pojedinca na vlastitu odluku i procenu u pogledu nečeg kao životno važnog ili nevažnog; ispravnog ili neispravnog.
Nastojim da širim duh tolerancije i razumevanja. Protiv sam iznuđenih odricanja, nekritičkog slepog verovanja, zalažem se za građansku hrabrost, misleći svojom glavom, služeći se svojim razumom.
Kao queer osoba sa ličnim iskustvom i načinom života želim da doprinesem idejama i aktiivnostima protiv stereotipa i predrasuda. Aktivnost mi je usmerena iz duhovnog i intelektualnog gesta pojedinca, s obzirom da ne posedujem neugodne osećaje krivice, od mene ne treba očekivati očekivano!
Ideja mi je da se angažmano oduprem (i) stihiji politikanske neodgovornosti koja stvara i/li direktno doprinosi da su LGBTIIQ osobe izvrnute ruglu, osudi, prozvane bolesnim, lišene slobode, zataškane, namerno zapostavljene, uklonjene... Osakaćena nam je sloboda, kreativnost ostaje autonomna i pored anonimnost i nevidljivosti...
O autoru bloga
Zovem se Ljubomir Đukić, pišem poeziju, poetsku prozu, prozu, kritičke osvrte, aktivan sam i na polju performansa.
Idejni tvorac i osnivač Umetničke radionice „Kanjiški krug“
i dvojezičnog književnog časopisa „Orbis“ (objavljivan od 1996. do 2007. godine).
Objavio sam osam knjiga poezije.
U rukopisu su mi knjige "Nije teško biti gej", „Lični prtljag“ i „Stara Kanjiža“.
„Divne, realne laži“ je knjiga o mojoj poeziji autora Miodraga Mrkića (objavljena 1999. godine).
Član sam Udruženja književnika Srbije od 2000. godine
.
Deceniju sam se bavio organizacijom klupskog života; propagirajući elektronsku muziku (house, techno, trance, drum
and bass...). U istom periodu učestvovao sam u stvaranju kulturno – umetničkog identiteta Kanjiže..
Povučeno, tiho i jednostavno živim i stvaram u Subotici,
izučavajući psihosocijalnu kulturu, umetnost i komunikaciju seksualnih manjina.
Pišem i objavljujem na srpskom, hrvatskom i mađarskom jeziku.