QUEER

Ljubomir Đukić: Forma ispred sadržaja ili nisam imao šansu

09/27/2010

Šta je imao na umu sa ruganjem?

Pokušao sam da saznam, želeo mu prići na drugačiji način

ali zbog pozicije predrasuda nisam imao šansu.

Nisam se mogao dotaći suštine jer je razgovor tekao

u drugom pravcu, naime, prvo sam morao da objasnim

kako neko skandalozan, provokativan i pederast poput mene

može da “normalno” razgovara...

Želeo sam makar da mu probam objasniti razliku između

razmišljanja i delovanja, između marginalizovane kulture

kojoj pripadam i razumevanja situacije društva u kojem sam...

Nije hteo ni da pokuša da mi oprosti to što jesam,

bilo bi mu draže i logično da sam protiv “njegove

heteroseksualnosti”, kao što je on protiv mene,

a ja sam se samo zalagao za seksualnu ravnopravnost...

Nisam prozivao njegov stav koji je onemogućavao

šansu da me prihvati onakvog kakav jesam,

radije je stvarao sliku o meni na osnovu pretpostavke.

"Homoseksualno se neće odvojiti od hetroseksualnog..."

nisam dolazio do reči, mislim da me nije ni slušao...

Da li se boji da moj identitet stvara moć koja ga ugrožava?  

Mistifikacija marginalne seksualne kulture

otežava situaciju stvarajući prezir.

Različite perspektive bez dijaloga

i bez prilike da se razumeju,

društvo je zatvoreno posebno za osobe

različitih seksualnih orjentacija

koje žele da izraze svoje mišljenje.

Na kraju susreta on je glasno govorio

uz nespretne pokrete rukama i telom,

a ja sam razmišljao kako je moć magično privlačna;

u duhu našeg društva bilo bi da te

seks sa muškarcem muški potvrdi i osnaži.

Očekuješ priznanje od partnera i on od tebe;

bio si snažan, odličan, prodoran i silan!

Potvrđuje tvoju pobedu do koje ti je toliko stalo.  

Priznao sam mu ratničku pobedu

koju je izvojevao protiv mene

ovaj put bez prosute krvi i sperme, stisnuo ruku

i spuštenog pogleda priznajući još jednu kapitulaciju nestao...