QUEER

Ljubomir Đukić: Frlja željna sunca

hrabre nas

da se uzalud nadamo

i da je sve stalo osim

pokreta umreženih u kanalizaciji

ko izgubi stid stiže

na pravo mesto

slivnik izaziva ogorčenost

kanalisanu fuksu

istančani rasipnik iz košnice

oštar jezik predvodi

frlja nabrijana željna svetlosti

i smelosti hrabri se psovkama

odlučuje šta je zdravo a šta bolesno

šta je pravo a šta nenormalno

šta je dozvoljeno a šta kažnjivo

šta prljavo šta sterilisano

m(n)ože nam se zraci upozorenja

mišljenja su sukob strasti

lažnih prihvatanja

relativnih ocena

blago nama

udruži se

da se znamo

blago pluta

povrh svega

 

 

 

ljubomir đukić: to ti je dobar znak

da vidimo

Imaš pelikana u letu vidiš ga sasvim gore

s desnom rukom držiš šoljicu zar ne

strateški piješ kafu biće ti sve ispunjeno što kažem

garant s obzirom da obožavaš kafu

kupaš se u kafi koliko je obožavaš znam ja

nešto ćeš slaviti neki dobitak ili tako nešto

to ti je u kući dobitak nekome je rođendan uskoro

ovde sa strane dole to ti je privatnost gorčina

mada si nepokolebljiv u svim svojim namerama

vidiš prozor dobro je jer je otvoren da sreća uđe a zlo izađe

nasilan si to se od tebe i traži naglašeno snažan to govori

ovaj veliki lepi medved što je digao šape to si ti vidiš

snaga i uticaj harizme imaš neke magijske moći

šamanstvo ti je blisko ili ono što si pričao ranije

paganizam jel da

neposredno se ističeš pred mladom osobom

vidim ovde zečeve

tačnije tri zeca sede nisu u pokretu slušaju te

i spremni su da te prate

nekome si označen kao zlo mada ne mora da znači jer

ti je neprijatelj u znaku ježa a jež nije loš a i spor je

energetski naboj ti blista sa čitave ove leve strane šoljice

je rasprostranjena sreća i radost

ti od javnosti skrivaš svoje namere u tome si uspešan

vidim to iza ovog brega tu dole kod dobitka

ova gravura od pene je polovična i dobra i zla

to ne znam trenutno šta znači videćemo kasnije

uzburkano je i možda označava da ti neko navrati

a od tebe zavisi kako ćeš ga primiti

vidiš ovo je srna kako je samo lepa razdragana i srećna

to ti je dobar znak

 

 

 

 

Ljubomir Đukić: negativac

 

 

Opšti utisak koji neretko obelodanjujem deluje uopšteno... bizaranost i brutalnost su moji prirodni ice, gay droga, primarni cilj... nemam opravdanja pred okrutnom autocenzurom duha... Od kad znam za sebe perverzno i neutaživo brutalno rušim seksualne barijere, stavovi koje koristim mi nisu bitni, čak šta više stavovi mi često nisu ni smisleni..

Narodnjačka suptilnost i dalje traje u mom okruženju. Umeju da kopiraju i dele predrasude svog vremena, bez polemike sam prema njima, ne učestvujem u demaskiranju stereotipa, ironično se navikavam, pridružujem se brujanju ovdašnjih pedera, lezbejki, bipsića i strejtera, konzument otvoreno ispoljava želje. Pljuvanje i reakcije izostaje, čak i želja da proniknem u tajne ako ih uopšte ima. Postoji samo privid... Nepomirljiv queer implus osigurava mesto crne ovce i to je samo po sebi dovoljno. Lako se od nepomirljivog postaje pomirljiv, svako je potkupljiv samo su cene različite. Opsednut tinejdžerima, prednjačili su emo osobe oba pola,stižem i do twink osoba, pa čak i do pomenutih narodnjaka Važno je da se osoba ne boji sebe do te mere da ume da zadovolji moju znatiželju... Snažan apetit stvara glad,glad otvara proždrljivost, jedna želja stvara bezbroj želja, želja za polnim odnosom potiskuje drugu komunikaciju stvarajući u mom slučaju otuđenje.

Ispitujem kako isprazni sex pogubno utiče na mene. Bizarno se fizički spojim i stopim sa predmetom do kojeg mi nije stalo. Guši me, nedostaje estetski doživljaj, ali insistiram na sexu. Tražim priliku, pokušam da osvojim, ponese me atmosfera kojoj doprinosim, dovoljno da dođe do realizacije nagona, dominacije i perverzija kojima robujem stvarajući ih, to je fakat... nagon je to, ne i nadahnuće... Jedino što me krajnje izbezumi i unesreći je ako predmet u toku sexa recimo peva narodnjačke hitove tipa insomniaaaaaa... ili mi ga imenuje sa buvljačke TV reklame sa mislim bratelo...polllaaaa zidaaa... zajedno bi bili sladoled... reakcija je tada fantastični i groteksni izlivi ushićenja i zadovoljstva...

idu ulicom pit bulovi, nadrkani, zajebani...

 

 

ljubomir đukić: ...da bi izbegli samozaborav...

 

Još jedan nedovršen pokušaj

da se pokrenemo ka razumijevanju.

Ono što izdvojeni kružok ili komuna

smatraju inteligentnim rešenjem

proglasili su u ime svih za centralni krik i vapaj,

da bi izbegli samozaborav, skrenuli pažnju na sebe.

Najpažljivije sam ih izučavao

i došao do zaključka

odnosno interpretiranja naklonosti

prema njima

da se možda i slažem sa idejom

ali se ne slažem sa načinom,

kad uspem da sebe ubedim

da se slažem sa načinom

ne slažem se sa idejom

tačnije, očekivao sam novo otkriće

a izostalo je,

bili bi identični sa onim kako nas to otkriće

vidi i predstavlja

i stvorili bi dovoljan razlog za dekonstrukciju

stanja naše malobrojne populacije u društvu...

Imam argumenate za tvrdnje,

voleo bih da napišem nešto suvislo

ohrabrim se novom idejom ali nemam šanse,

bio bih na dobrom tragu da nije vidna tačka

rađanja novih spoticanja, antagonizma,

remetilačkih faktora...

 

Argumenti  govore da nam se nameće

neka detinjasta ideja neslaganja i protesta

koju vodi politička opcija na vlasti ali bez potencijala,

nije mi prihvatljiva asimilacija u tu političku opciju,

jer mi se otvaraju razne pretpostavke

pitanja bez odgovora,

metod bez naglašenog sadržaja,

bez mudrosti, bez efektivnosti,

neautentična egzistencija

čija je reakcija u podelama, otporu i mržnji

a zasniva se na gubitku onog

minijaturnog dostojanstva

koje smo bezuspešno gradili

kao marginalni deo društva

koji se najviše omalovažava.

 

Stvorila se ideja neslaganje

izdvojenog kružoka ili komune čak i

sa ostalim delom populacije

u čije ime nastupaju

i zbog toga većina populacije nije isključena

nego nije uključena...

Bez temelja građevina je planski nedovršena,

rupa namenjena za osnovu gradnje

označava samo bezuspešni trag nastajanja,

ideja ne postoji jer je bez potencijala nevidljiva,

simboli besmisleno tavore bez prenosne vibracije

živog duha.

 

Nisu nas pokrenuli,

tačnije izolovali su nas

zbog straha od novih ideja koje posedujemo.

Započeto nije živo, nije proces,

onemogućava bilo kakav uvid

u društvenu zbilju,

jer pred njom zatvara

čak i onaj simbolički slobodni prolaz

nazvan tolerancija.

 

Ljubomir Đukić: suvarak sam za vatru

 

 

lažni proroci propovedaju mržnju a ne ljubav

obožavam drveće i divim mu se

pretpostavljam da me zbog toga i porede sa njim

kao što drveće seku i u oganj bacaju i mene će

u trenutku nadahnuća tu su i povampirene

poruke predaka trajno usmerenje

gubilište je ishodište zahtevaju svoje

u zanosu stižu kletve i pretnje

jalov sam prema njima i na osnovu njih

manipulatori su spremni da  me poseku

u ime boga valja se nožem i žicom

da visim po granama

sekirom motornom testerom

drvo saseći u korenu

spremiti ogrev za ognjište

u muda mi sprovesti struju

postaću obdaren lako prepoznatljiva žarulja

intenzivan miris krvi i mesa

obezmuđeni mud(r)uju

zalaganje za pakleni plan

uz tehnološki razvoj širiti ukleti posao

angažovati javnost

slušaj ih dok ti ne zarobe um

glas proroka preko snažnog razglasa

drage sadašnje i buduće krvopije

imate na čemu da vežbate

i još se zgražavaju

jer se radujem drugosti

i pored patnje subjektivnoj slobodi

pošteno braćo i sestre pa ko koga

sad smo ostali sami na uskom prostoru

znanci i naše slabosti

ko god pobedi ostaćemo isti

 

Ljubomir Đukić:Ti dakle nisi a ja jesam

 

 

 

Ti dakle nisi a ja jesam projektovano obeležje za pamćenje,

jednom sam te zadovoljio i sad ceo život pokušavam da ti objasnim

da ti nisi a da ja jesam...uživao... ti si se samo olakšao ostrašćen

i nestao u trenu nakon zabave... na tvoj način ispražnjen... i ništa više...

 

Ti dakle nisi a ja jesam višestruka ironija i aluzija...

Sad si se vratio donoseći stare simptome

koje označavaju gubitnike po svojoj prirodi,

označavaju izdvojen posed nad verbalnim okruženjem,

sad ti je dato da projektuješ novo na osnovu zastarelog.

Iz misli ti izbija silueta unutrašnjeg neprijatelja u mom obliku i značenju,

na monstruozan način bi da me sakatiš sladeći se u oprobanom stilu,

zabranjuješ mi da podignem pogled i glas jer me ućutkuješ

i ja tebe ućutkujem tražeći da se slobodno izrazim,

da se oduprem, da ti budem dostojan neprijatelj.

"U slučaju tvoje pederastije možda nisam jedini?"

Želim da negodujem, da ti se suprostavim jer me okrivljuješ

za ono što si želeo da iskusiš u sopstvenom životu,

upoznao su užitak, žrtva si znatiželje,

a od mene očekuješ maksimalnu diskreciju

dok je ti kršiš - suprostavljaš dobro poznatom osećaju;

ruganjem, prezirom i kontrolom iz straha od javnosti...

 

Preduhitrio si me optužbom, mržnjom, omalovažavanjem,

napadom u znak odbrane, poznatom demonstracijom snage sile;

pretnjom želiš da diskvalifikuješ sećanje na “greh” koji si počinio,

izazivam žarište negodovanja a možda i želje,

jer tanka je nit između dve oblasti...

Daješ mi nadimak, određuješ bolest od koje patim,

nudiš mi dijagnozu stroge metode prebijanja – lečenja,

odredićeš mi način života, kontrolom regulisati misli,

prost učinak ukorenjenim uverenjem i načinom,

zapretiti bogom koji te voli, zapretiti religijom, nacijom i izolacijom,

poznato konvencionalno razumevanje i integracija u tvoj sistem vrednosti.

Krpiš se lažima, prevarom i sujeverjem.

Ne želim da pokorno izvršavam besmislene zahteve,

jednom sam te zadovoljio, od toga trena nestabilna je

i tvoja i moja pozicija zbog toga sam izdvojen,

identifikovan, osuđen, označen, obeležen...

Ti dakle nisi a ja jesam... jesam, jesam, ja jesam svesno uživao a ti nisi.

 

Ljubomir Đukić: realnost radost olakšanje

 

           ekspresija za M.

 

Gde sam se zapravo uputio

u ritmu disanja ploveći plićakom

ka severu uz obalu

da menjam oblik krošnjama vrba i topola

ves(e)lo zabadam u slike oblaka

i svetlost sunca koje prži grad

odsjaj zaslepljućih nepristupačnih tornjeva

koji se utapaju u virovima

posmatram uzbudljiv proces

prirodan uz konstrukciju mašte

težak hrastov čamac zelene boje

vežem za opšte mesto

koje u strahu posedujem

usidren na vrhu zgrade

u kojoj vodim skrivenu ljubav

skok u želji da se uputim ka dnu

ka tiskoj crnoj kornjači

kad dotaknem lepljiv mulj u podrumu

vratiću se da izbavim sunce