Ljubomir Đukić: /povodom vesti o smrti prijatelja/
dragi prijatelju
ne uspevam da dočaram jedan prizor
u maju kad smo se videli
poslednji put
rekao si da smrt vreba
da si sasvim blizu smrti
osporavao sam tada tvoje reči
kod plave fontane skrivajući suze
vadeći se na sunce punog sjaja
famoznu majsku svetlost
od tada sam imao bezbroj
tragičnih sudbinskih okršaja
najteži period u mom životu
a danas sam saznao da si krenuo
duginim livadama
neumoljivom magnetnom polju
da budeš iznad oblaka
iznad svega
tvoje su reči još uvek na istoj adresi
u Novom Sadu gde sam te upoznao
tad sam bio srećan i mlad
nemirnog srca zakoračio tek
po prvi put izvan provincije
ti si časni izuzetak
koji me je prihvatio
tragalački raspoloženog
uputio u pravi svet književnosti
pozorišta i filma
od tada se nižu godine učenja
pokušaji stvaranja
manje više sam shvatio
ispod crnog jasena
jedne jeseni
u kanjiškom
krugu prijatelja
da sam željan uspona
da se smem drznuti
krenuti dalje tragom
stvaralačkog nemira
dobio sam tad pažnju prijatelja
nešto što bi trebalo da se zove
smer ka suštini života
želeo si da steknem uvid
razume se da si me oduševio
to činiš sve do danas
a nakon ove vesti
shvatio sam tužno očajnički
da je smrt
besmislena
rekao si mi za nju u maju
jedino nisi
ko u vezi nje
donosi odluku?
kad je odlazak u pitanju
stvari nam izmiču kontroli
vrata su ostala
odškrinuta
za odlazak
i povratak
pretočen u
raskaljanu
bolnu jesen
tugu
i nezaborav
23.10.2011
Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/24/2011 Edit
