QUEER

Ljubomir Đukić: /povodom vesti o smrti prijatelja/

10/24/2011

dragi prijatelju

ne uspevam da dočaram jedan prizor

u maju kad smo se videli

poslednji put

rekao si da smrt vreba

da si sasvim blizu smrti

osporavao sam tada tvoje reči

kod plave fontane skrivajući suze

vadeći se na  sunce punog sjaja

famoznu majsku svetlost

od tada sam imao bezbroj

tragičnih sudbinskih okršaja

najteži period u mom životu

a danas sam saznao da si krenuo

duginim livadama

neumoljivom magnetnom polju

da budeš iznad oblaka

iznad svega

 

tvoje su reči još uvek na istoj adresi

u Novom Sadu gde sam te upoznao

tad sam bio srećan i mlad

nemirnog srca zakoračio tek

po prvi put izvan provincije

ti si časni izuzetak

koji me je prihvatio

tragalački raspoloženog

uputio u pravi svet književnosti

pozorišta i filma

od tada se nižu godine učenja

pokušaji stvaranja

 

manje više sam shvatio

ispod crnog jasena

jedne jeseni

u kanjiškom

krugu prijatelja

da sam željan uspona

da se smem drznuti

krenuti dalje tragom

stvaralačkog nemira

dobio sam tad pažnju prijatelja

nešto što bi trebalo da se zove

smer ka suštini života

želeo si da steknem uvid

razume se da si me oduševio

to činiš sve do danas

a nakon ove vesti

shvatio sam tužno očajnički

da je smrt

besmislena

rekao si mi za nju u maju

jedino nisi

ko u vezi nje

donosi odluku?

 

kad je odlazak u pitanju

stvari nam izmiču kontroli

vrata su ostala

odškrinuta

za odlazak

 

i povratak

pretočen u

raskaljanu

bolnu jesen

tugu 

i nezaborav

 

 

                                 23.10.2011