QUEER

Ljubomir Đukić: unutrašnje sunce

 

/stara fotografija nepoznatog autora/

iznova uživam dok razmišljam
o doživljenom užitku
izmaglice nezadovoljstva nestaju
dok biram da mirujem
kiša me tiho miluje
unutrašnje sunce
prevazilazi prolaznost
volim da živim taj trenutak
mnoge stvari prolaze kroz viđeno
obnavljam sebe

seksualne aktivnosti usmeravam
na jednog pojedinca
koji je pregledan
označen nijansiranim diskursom
vizuelnom karakteristikom
koja me uzbuđuje
za mene ne postoje složeni putevi
osim jednog jednostavnog
imam potrebu
da mu se divim
prisutno je divljenje u odnosu
netipičan ljubavni život
decenijama plivam bez osećaja umora
ushićeno na istoj talasnoj dužini

 

Ljubomir Đukić u tamnom oblaku

 

 

Svašta se može dogoditi...

Praznina u razmišljanjima.

Nema nikakvog smisla.

Pokušavam da budem

u tamnom oblaku ništavan bez detalja,

nebo deluje apsurdno.

Stiže me tuga

nova patnja

so na rane.

 

Hodam duž zamišljenog hodnika.

Hrapava kadenca po disanju.

Uzak prolaz za vazduh.

Ne mogu da izdržim

korak po korak po taktu

skriveno srce u grlu

bez svetlosti

bez prirodno posvećenog stanja.

 

Bodu me oštre reči, prezir, podsmeh...

Ne postoji bezbedna udaljenost od mržnje i nasilja.

Ne mogu da podnesem

da sam kukavica  licemer.

Sunce kroz čvrste omče

zasvetluca u suzi svetlosti uma

potajno na isteku dana.

 

 

 

 

 

 

Ljubomir Đukić san ili prva lekcija

     

 

      Vremenom je stekao sposobnost da se uklopi u pozadinu, gde god da je – na policama, bašti, na zavesama, u ulazima, na ulici. Za neuvežbano oko bio je nevidljiv. Nisu ga primećivali čak i kada su i bili u istoj sobi sa njim. Pojavio se brzo kao kroki, opskuran, boje kao od mastila.

     Kad sam ga prvi put ugledao šapnuo mi je:

     “ Najteža stvar koju treba učiniti je da stvorite čitav, uverljiv svet za druge ljude da bi uživali. To je najusamljeniji posao jer nema podrške, pomoći i saveta. Primoran sam na jednostavan korak po korak u stvaralačkom procesu...

     Ti ćeš me razumeti čak i kad klizim preko tebe jer si po prirodi kreativna nezavisna osoba koja se uglavnom kreće po instiktu. Ko je još zaspao u suzama. Zvuk dopire sa zategnute kože. Kakva je to pesma. Ona se menja sa vetrom. Pitajte me opet za nedelju dana i to će biti potpuno drugačije. Danas, međutim to je ovako. Krik zadržavam u sebi, kad god bih se usudio da pokušam da vrisnem. Onaj sam o kome se ne priča. Činim ono što ruke ne čine. Dodirujem ono što ruke ne dodiruju.

     Ne moraš biti prihvaćen od strane drugih. Samo budi. Život je dragocen. Bićeš slobodan kad izgubiš želju da impresioniraš druge. Svet nije ograničen na ono što vidiš. Prihvati brige, strah i bes, oni su navika. Meditacija je prirodni kapacitet lečenja. Za svoje greške uvek krivimo druge. Pogledaj sebe iskreno i nežno."