/stara fotografija nepoznatog autora/
iznova uživam dok razmišljam
o doživljenom užitku
izmaglice nezadovoljstva nestaju
dok biram da mirujem
kiša me tiho miluje
unutrašnje sunce
prevazilazi prolaznost
volim da živim taj trenutak
mnoge stvari prolaze kroz viđeno
obnavljam sebe
seksualne aktivnosti usmeravam
na jednog pojedinca
koji je pregledan
označen nijansiranim diskursom
vizuelnom karakteristikom
koja me uzbuđuje
za mene ne postoje složeni putevi
osim jednog jednostavnog
imam potrebu
da mu se divim
prisutno je divljenje u odnosu
netipičan ljubavni život
decenijama plivam bez osećaja umora
ushićeno na istoj talasnoj dužini
Posted to sinkretistička queer subkultura
06/26/2016
Edit
Svašta se
može dogoditi...
Praznina u
razmišljanjima.
Nema
nikakvog smisla.
Pokušavam
da budem
u tamnom
oblaku ništavan bez detalja,
nebo deluje
apsurdno.
Stiže me
tuga
nova patnja
so na rane.
Hodam duž
zamišljenog hodnika.
Hrapava kadenca
po disanju.
Uzak prolaz
za vazduh.
Ne mogu da
izdržim
korak po
korak po taktu
skriveno
srce u grlu
bez svetlosti
bez prirodno posvećenog stanja.
Bodu me
oštre reči, prezir, podsmeh...
Ne postoji
bezbedna udaljenost od mržnje i nasilja.
Ne mogu da
podnesem
da sam
kukavica licemer.
Sunce kroz čvrste omče
zasvetluca
u suzi svetlosti uma
potajno na
isteku dana.
Posted to sinkretistička queer subkultura
06/13/2016
Edit
Vremenom je stekao sposobnost da se uklopi u pozadinu, gde god da je – na policama, bašti, na zavesama, u ulazima, na ulici. Za neuvežbano oko bio je nevidljiv. Nisu ga primećivali čak i kada su i bili u istoj sobi sa njim. Pojavio se brzo kao kroki, opskuran, boje kao od mastila.
Kad sam ga prvi put ugledao šapnuo mi je:
“ Najteža stvar koju treba
učiniti je da stvorite čitav, uverljiv svet za druge ljude da bi
uživali. To je najusamljeniji posao jer nema podrške, pomoći i saveta.
Primoran sam na jednostavan korak po korak u stvaralačkom procesu...
Ti ćeš me razumeti čak i kad klizim preko tebe jer si po prirodi
kreativna nezavisna osoba koja se uglavnom kreće po instiktu. Ko je još
zaspao u suzama. Zvuk dopire sa zategnute kože. Kakva je to pesma. Ona
se menja sa vetrom. Pitajte me opet za nedelju dana i to će biti potpuno
drugačije. Danas, međutim to je ovako. Krik zadržavam u sebi, kad god
bih se usudio da pokušam da vrisnem. Onaj sam o kome se ne priča. Činim
ono što ruke ne čine. Dodirujem ono što ruke ne dodiruju.
Ne moraš biti prihvaćen od strane drugih. Samo budi. Život je dragocen.
Bićeš slobodan kad izgubiš želju da impresioniraš druge. Svet nije
ograničen na ono što vidiš. Prihvati brige, strah i bes, oni su navika.
Meditacija je prirodni kapacitet lečenja. Za svoje greške uvek krivimo
druge. Pogledaj sebe iskreno i nežno."
Posted to sinkretistička queer subkultura
06/08/2016
Edit
