QUEER

Ljubomir Đukić san ili prva lekcija

06/08/2016

“Buddhist saint” By  HIDEKI KOH

      Vremenom je stekao sposobnost da se uklopi u pozadinu, gde god da je – na policama, bašti, na zavesama, u ulazima, na ulici. Za neuvežbano oko bio je nevidljiv. Nisu ga primećivali čak i kada su i bili u istoj sobi sa njim. Pojavio se brzo kao kroki, opskuran, boje kao od mastila.

     Kad sam ga prvi put ugledao šapnuo mi je:

     “ Najteža stvar koju treba učiniti je da stvorite čitav, uverljiv svet za druge ljude da bi uživali. To je najusamljeniji posao jer nema podrške, pomoći i saveta. Primoran sam na jednostavan korak po korak u stvaralačkom procesu...

     Ti ćeš me razumeti čak i kad klizim preko tebe jer si po prirodi kreativna nezavisna osoba koja se uglavnom kreće po instiktu. Ko je još zaspao u suzama. Zvuk dopire sa zategnute kože. Kakva je to pesma. Ona se menja sa vetrom. Pitajte me opet za nedelju dana i to će biti potpuno drugačije. Danas, međutim to je ovako. Krik zadržavam u sebi, kad god bih se usudio da pokušam da vrisnem. Onaj sam o kome se ne priča. Činim ono što ruke ne čine. Dodirujem ono što ruke ne dodiruju.

     Ne moraš biti prihvaćen od strane drugih. Samo budi. Život je dragocen. Bićeš slobodan kad izgubiš želju da impresioniraš druge. Svet nije ograničen na ono što vidiš. Prihvati brige, strah i bes, oni su navika. Meditacija je prirodni kapacitet lečenja. Za svoje greške uvek krivimo druge. Pogledaj sebe iskreno i nežno."