Ljubomir Đukić: u mnoštvu novog
02/12/2012
korisatim ga kao umetnički medij
izabranik srca (falusa)
zaviruje pod pokrivač
zaljubljuje se na prvi pogled
zaljubljuje se u prvi pogled
hoću-da-te-skinem-pogledom
dodirnuti se usnama…
trese se od pomisli
siguran sam da bih mu dobro stajao
previše dobro da bi bilo istinito
šta ga zaista fascinira
slike foto kolaži video radovi
sećam se ogromne torbe
i kutije sa slikarskim bojama
špakle tvrde oštrice
(njegovih omiljenih stvari)
bilo je to sasvim fantastično
čudo koje me i danas proganja
uklanja prašinu sa sećanja
(na tu ogromnu torbu od kože
naišao sam kod jednog kolekcionara
koji odnosi tajne sa sobom pada u san
stvari jednog dana stignu na smetliše
isto je i sa osećanjima)
zakrčen starudijama budoar uspomena
sjajni atelje ključno sastajalište
tu je živeo i radio prisutan
šapat ljubavi usredseđen lak pokret
u slojevima boja nanet na platno
(skica se iskrada
živi prozori vidno polje
ostalo je isto...)
svaki pokret nipodaštava današnju digatalnu umetnost
slike su mu otvorene za mnoge interpretacije
dovoljan je pogled na njegov rad
uživati na bilo kom nivou
fragmentacije stvarnosti
boja sunca umiruje hladnoću
prihvaćena želja
pretraživanja po muzejima i galerijama
nigde traga slike izvedene iz intimnog
okruženja...
[sreća je da smo još uvek samo
znatiželjni dečaci...]
istakao je milost predmeta
interesovanja (zavaravanja)
poetski spokojan zatvorenih očiju
predaje se maštanju uklanja brigu
vanvremenski rečeno traje
kreće se od motiva erotike živog izraza
snage protesta individualnosti
studija intime koren umetnosti
opstaje element čovečnosti
treba istražiti uticaj
radi zanimljivih realnih osoba
zašto im je bez podsticaja digitalno doba
(ljudi više nisu isti
nose nevidljivi teret ugrađen
brzinom i dinamikom bez iskustva života...)
mogu se prihvatiti novi načini istraživanja
uraditi sve osim jedne stvari
priznati poraz starog
nadrealizma nesputane slobode
u novom kodiranom svetu
0 Comments Add your own
Leave a Reply